ja se nikada neću odreći obveza prema svojoj djeci, ali želim da mogu jednako im pružati. ovako, platim alimentaciju, put jer živi daleko, sve što joj treba, kredit i šta mi ostane. ništ... puno puta jedem po dva dana stari kruh. srećom da me sadašnja supruga razumije i pomogne. ali problem nastaje što je sad naša nova beba tu. i same vi koje ste majke znate koliko koštaju pelene, robica, hrana, bočice, kolica, nosiljka, bla, bla...i novaca više nema.
a 1.kći mi dođe u ofucanim, jeftinim patikama i izgleda kao siroče, onada ja odem i kupim joj jedne poštene (koje za info. koštaju min.300 kn), i ona u njima ode kod mame.
ja samo želim malo smanjena. jer kad je recimo kirbaj i dođe ringišpil moramo žicati par kuna od bake i djede jer ja nemam više od čega da djetetu priuštim jednu vožnju na vrtuljku. eto u tome je stvar