Evo i mene na ovom topicu... JOŠ nemam iskustva, ali sam na pragu da ga počnem stjecati. Za sada sam samo pročitala jednu Buzanovu knjigu. Zgodno, ali kao i sve drugo - moramo to pripasati sebi tj. svojoj djeci (oprez - to NIJE isto, npr. moji sinovi ne razmišljaju na način kako ja to činim i probala sam ih "poučiti" svojim metodama - dakako, bez rezultata! )

Najprije, moram reći da NE POSTOJI neki način učenja koji bi bio najbolji i najprihvatljiviji svima. Bitno je naći način koji odgovara nama. Ja sam učila podvlačeći bitno u šarenim bojama, ispisujući bitno itd. Moja mama je uvijek šizila jer sam uništavala knjige (pisala po marginama itd.) ali za mene se to pokazalo kao uspješna metoda. Možda bih si danas radila mentalne mape da sam znala za to. Ovak, radila sam si sažetke koji nisu imali oblik stabla nego oblik tablice, pa opet dobro. Mislim da su nas učitelji i nastavnici na to poticali. To krene negdje kasnije, u višim razredima, ali mislim da je četvrti razred baš pravo vrijeme za eksperimente....

Neki drugi ljudi uče čitajući naglas. Drugi čitaju u sebi (no rano je još za to kod mojih sinova - sedmogodišnjaka i osmogodišnjaka koji tek uče čitati s razumijevanjem).

Bitno je otkriti da li je dijete primarno vizualan ili auditivan tip. Imam dva sina i jedan je jedno, a drugi drugo. (Ne znam, u teoriji ima još i kinestetički tip, ali nemam blagog pojma što bi to značilo za učenje... a nije ni važno, hoću samo reći da nas ima različitih...).

U udžbeniku prirode za 2. razred (Profil) nacrtana je nekakva rudimentarna mentalna mapa već na unutarnjoj korici. Znači, danas već klince počinju polako pripremati na to.

Mentalna mapa meni izgleda kao jednostavno način na koji ULANČIŠ I POVEŽEŠ informacije koje već imaš o tome (u svojoj glavi) tako da ih možeš pozivati po potrebi, kao da pretražuješ disk računala... A onda je lakše dodavati nove... Funkcionira na principu asocijacija. Tako to meni izgleda. Sad doma eksperimentiram sa sinovima - jednom je išlo jako dobro (probala samo nekoliko puta), a drugom uopće ne treba jer taj ima hitri procesor u mozgu i umrežava informacije takvom brzinom da ga ja ne mogu pratiti. Nadam se da će takav i ostati!

Ja mislim da je najbitnije djetetu pomoći da dođe do načina učenja koji je baš za njega najbolji, najefikasniji i daje najbrže rezultate. To se može razlikovati i od predmeta do predmeta i kad je isto dijete u pitanju.... Nek dijete proba, pa da vidi da li mu je lakše pamtiti ako čita i sluša sam sebe ili ako prepiše bitne dijelove ili ako si stvarno napravi mentalnu mapu po principu asocijacija.

Što se pak radionica tiče, nekako mi se čini da je to pretjerano komercijalizirano, ali nisam bila, pa nemam nikakvo pravo da to tvrdim. To je samo moje mišljenje. Možda je ljudima zgodno da vide princip izrade mape, a dalje mogu i sami.

I baš me zanimaju tuđa iskustva...