Malisa jos uvijek sisa, ne ide u vrtić, spava s nama u krevetu, hoću reći sve predispozicije za ugodan boravak u krevetu su tu, a svako naše uspavljivanje izgleda kao kod sne. Neće u krevet, neće primirisati sobi gdje se spava, to je vikanje, plakanje, urlanje. Pustili smo ga na Staru godinu da bude budan, u biti me užasno zanimalo koliko bi on bio budan da ga mi ne stavimo u krevet i u pol dva ja više nisam mogla i opet sam ga ja odnijela u krevet uz proteste. Tako da više imam osjećaj da je to neka faza razvoja (prešareni i prezanimljivi svijet okolo da bi se gubilo vrijeme na spavanje) nego usko povezano s dojenjem/nedojenjem...