Draga Ana39,potpuno te razumem,sama sam prosla taj hod put cetiri puta do sada i svaki put je bilo isto a opet, u mnogo cemu razlicito.
Hvatala sam sebe kako nocu gledam u plafon,osecam mm kako ravnomerno dise pokraj mene i pitam se:dragi Boze,ja ne razumem vise koja je svrha sto sam tu i ne razumem koji si mi zadatak namenio i ne znam da li cu znati da ga ispunim!
Onda dodju trenutci kada sam potpuno svesna kroz sta sam prosla,gde su mi bile greske i vec smisljam kako ce sledeci put sve bolje da se izvede.Velika uteha za sve nas su ove virtuelne stranice koje listamo,zajedno placemo,smejemo se i radujemo jedni za druge.Zato,samo hrabro i napred jer nazad se ne moze