ROLŠUHA!
 |
|||
|
|
|||
ROLŠUHA!
A kaj sam sad skrivila :? ...osim kaj opet offtopičarimapricot prvotno napisa
.
E,ovo potpisujem od riječi do riječi,najviše ono vučem ih ko mačka mlade,stvarno je tako i stvarno smo posvuda nas troje,počela sam ih vozit sama okolo kad je mala imala 2 tjedna a sa mjesec dana smo već bili pravi trio.Meni je bilo groooozno ispočetka.
Pokušavali su mi pomagati. Nije mi baš to dobro sjelo i na kraju je ispalo da lakše sve napravim i dovedem u red sama.
Večeri su nakjteže. Okupaj ih, obuci, presvuci, a nervozni, pa konačno cicanje (najčešće je bilo simultano) i kad zaćore zbunjeno i prazno gledam u strop i mislim si Hebate, pa kaj mi itko nije rekao da će to tako teško biti??/
Ali, prošlo je ono najgore. Sad sam već manga, mogu sol sve kaj mi padne na pamet, vučem ih okolo ko mačka mlade
Dobro je. Sad puno rjeđe popi.dim 8)
i ja bi ovo potpisala.....
Kada smo doveli Ahmeda kuci Mejri je bilo 2g2mj. Ahmed nikako nije mogao da prihvati cicu kako treba + Mejra se doslovce bacala po nama.
Nakon tri dana smo skuzili da nas flasica spasava bas od tih zivcanih slomova. Dok bi ja navecer uspavljivala M. MM bi hranio Ahmeda. :/ Znam nikakve rijeci utjehe al' eto...inace je Mejra bila super. Na svaku bracinu kme bi skakala i plakala 'bebi pace mama'.
Kome se obratiti za savjet?ako osjecate da vam je previse - potrazite str. pomoc - sretno.
Što se udaranja tiče, sve metode su isprobane i niti jedna ne pali. Večinom nas tuče u ljutnji, ali ima i slučajeva kada to čini iz čistog mira. Što god joj kažemo, to do nje ne dopire. Kad se naljutimo na nju, onda plače i viče mazi me. A stvarno ju mazim cijeli dan, jer malena samo spava i jede.
Brine me to što svako malo cendra i traži dudu koju nema više od godinu dana. A i nikad nije bila nešto vezana za nju.
Ima li tko kakav savjet za nas ili nekog kome bi se obratili?
da i ja napišem koju.
razlika imeđu mojih zvrkova je 18 mjeseci. malena će uskoro jedanaest i kako se čini najgore je iza nas.
s obzirom na našu brojnost otpočetka sam imala i još uvijek imam tetu koja dolazi na 4 sata dnevno pomoć po kući i uskočit sa čuvanjem djece.
s jedne strane ona mi je pomoć, s druge i nju moram odgajat-vjerujem da znate što mislim. popodne mi uskoči moj tata jer odradit ručak s njih troje je nemoguće. blizići ne žele sami papat-vjerojatno je to reakcija na seku.
u samom startu je bilo teško-dojenje nam nije išlo pa sam se izdajala. primanje izdajalice najčešće je bilopopraćeno s dječjim NE, NE, NE
i nisam dugo ni izdržala jer me ubio psihički i fizički umor. počele su i ljubomore, udaranje seke-posebno nakon što sam s njom provela 6 dana u bolnici zbog urinoinfekta. sad imamo problema sa papanjem (sama pomisao na kuhanje mi je zastrašujuća jer ne znam što će i hoće li pojest). time privlače pažnju na sebe-opet zbog bebe.
zaurlam i prečesto jer ju bude, ruše, udaraju, uzimaju igračke-da, niti jedna nije njena čak ni ona koju je baš ona dobila. kada slušam neke moje frendice osjećam se ko loša mama jer se ne mogu iskontrolirat.
na kavi s frendicom nisam bila više od godine i pol. izlazim samo u dućan i ljekarnu. ako je dijete bolesno moram dobro mozgat kako ću organizirat čuvanje za drugo dvoje, tko će uskočit. šetnje s kolicima su nemoguće jer se Lara ne voli vozit. još ne hoda pa nam je to nemoguća misija bez pomoći sa strane.
no tješim se da će uskoro prohodat pa će sve biti lakše. hoće li??
I mene zanima šta napraviti u toj situaciji kada stariji udara bebu. A to napravi kada je ljut, nervozan, kada zbog nečega protestira - bez obzira koliko vremena prije toga provela s njim.
To me, recimo, izbaci iz takta. Čak više ne toliko ni ti njegovi štrajkovi hrane i prenemaganje za stolom (malo bi-malo ne bi, malo ispljuje sve šta pojede, nekada i pojede šta mu serviram). Problem je što često ne mogu predvidjeti kako će reagirati: često ju ljubi, mazi, gladi ... ali isto tako zagrebe, ugrize, udari. A ne bih ju micala od njega baš svaki puta kada se približi i kada nam dođe, to mi je glupo.
Došlo je do toga da ju, nakon što ju je zagrebao do krvi i napravio ranicu pod okom, držim zaključanu u sobi dok spava
ajme, la_mama, baš mi je žao. ono što ti ja iz mog iskustva mogu reći da će se ta agresija smanjiti. kod nas je situacija da ju S. sada šakicom "lagano" udara. nije to udarac, ali nije ni maženje. sve je bolje pod jednog perioda kada su mu obje bilke meta. i ova manja i blizanka.
a kako rješavaš štrajkove kod hranjanja? ja sam danas doslovce pukla i izurlala se na njih. znam da nije to pametno i da nisam trebala, ali traže čokolino-napravim-i onda neće ni zinut. traži slikovnicu, nađem jednu-njemu je ok i počinje jesti, ali onda ona pada u histeriju jer ona hoće baš tu istu slikovnicu i prestaje ona jesti. ja molim, kumim, nudim i dajem drugu slikovnicu, ali ne-ona počinje urlat. zatim on odbija daljnje hranjenje, a ja doživljavam živč.slom. nakon toga, ona pojede sve, a on još par žlica.
što je najgore, sve, osim mog urlanja, ponavlja se svaki obrok.
na svaki udarac - vikni stop, tako da prestane s radnjom. onda prvo "zlostavljacu" nije to u redu, mi se ne tucemo,a drugo- mi ovako ili onako (tu dodaj sto zelis da radi).
za pomoc se mozete obratiti u vrticu - psiholog ako dijete ide, u modusu ili na telefonu za psih. pomoc
Val, kod mene zna slično biti npr. s crtićima, knjigama prije spavanja, pjesmama koje žele slušati…
Sinoć si tražile cd da im pustim.
Jedna hoće Tata kupi mi auto i čim je počela, mlađa je počela plakati da hoće Zvončiće.
Ja sam joj rekla da će biti Zvončići kad završi prva pjesma, no ona je legla na tepih i uredno otplakala cijelu sekinu pjesmu, a seka je svoje uredno otpjevala.
Što se tiče hranjenja: možeš ili prestati oboma čitati za vrijeme jela i reći da je sad vrijeme jela i da jedu, a čitat ćete poslije.
Ili ako to nećeš, da ćeš prvo jednom, onda drugom.
Kod mene se pokazalo kao najbolje što manje cirkusa za stolom
Malo zezaju u početku, no skuže…
flower - ma sve to već radim, već sam sama sebi dosadna od tog ponavljanja; mi to ne radimo, stani i slično. Kada je u tom raspoloženju, lupa sve oko sebe, bez obzira šta govorim. Nemojte me krivo shvatiti; nije takav cijelo vrijeme. Puno puta malenu mazi, ljubi, pokriva, ljulja u kolijevci - milina ih je gledati.
Ono što mislim da je problem, i shvaćam zašto se tako ponaša, je taj što smo non stop u stanu između 4 zida. Sve do sada su ga čuvali svekar i svekrva, gdje je većinu vremena provodio vani u dvorištu. I sad kada je u zatvorenome lagano izgubi živce sa mnom i malom nakon x sati između 4 zida nakon što se poigramo sa svim slikovnicama, kockicama, autićima, itd itd. Vrtić prema preporuci liječnika još ne bi trebao pohađati, tako da je kod kuće.
Val - ne rješavam ih. Pomirila sam se s time da ima dane kada jede i dane kada ne jede. Silom mu ne mogu ugurati taj ručak, a ono što traži (čokoladu, itd) jednostavno kažem da nema. I ajmo se dalje igrati.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom
