Evo prošlo je skoro 4 godine od mog prošlog posta, u međuvremenu sam ugradila implantat. Uzela sam neku ponudu preko jednih od onih grupnih popusta, došlo me 3990 Kn, na Amex na 6 rata . Toliko bi me došle i tri krunice da sam radila most.

Procedura je bila slijedeća: našla ponudu, uplatila, otišla na pregled (u roku tri tjedna, tako da mogu stornirati uplatu ako snimka pokaže da ugradnja ne bi bila moguća), oni mi napravili digitalni ortopan, rekli da može i da neće biti potrebna rekonstrukcija kosti (bit će da se oporavila u tih par godina?). Dogovorila ugradnju vijka u relativno kratkom roku, operacija trajala 15 minuta, dva šava, poslije treba stavljati nešto hladno na lice protiv otekline i po potrebi uzeti nešto protiv bolova (ja sam sveukupno popila dva brufena, dakle ni približno toliko strašno kao kad su mi npr. radili apikotomiju), nakon (mislim) tjedan dana sam išla na vađenje konaca i kontrolu. Sve super zaraslo, izvana se ništa nije vidjelo, izgledalo kao prije operacije.
E onda je bio period čekanja, (kod mene skoro 6 mjeseci jer sam upala u neke blagdane, ali može i kraće, minimalno 4 mjeseca), nakon toga su mi napravili mali rez iznad vijka i u taj vijak ušarafili nekakav metalni štift koji je virio nekih tri mm. Onda je išao postupak uzimanja otiska za krunu, pa izrada krune, štimanje visine i boje... Svaki put bi mi odvili taj štift, i vratili ga nakon probe krune, da mi ne upada hrana u međuvremenu. Taj cijeli dio nakon čekanja je trajao nekih tri tjedna i to zato jer mi nisu otprve pogodili boju.
Može se birati želi li se fiksna krunica ili krunica na vijak, u prvom slučaju ako se zalomi kakav proces mora se krunica prepiliti, dakle uništiti, da se dođe do implantata, u drugom se samo skine površinska plomba i odšarafi se, ja izabrala ovo drugo.

Kako je sada? Ja zadovoljna, nemam uopće osjećaj da to nije moj zub, osim kad ga čistim zubnim koncem, maaalko mi je taj prostor do zubnog mesa veći nego kod mojih prirodnih zubiju, pa mi se malo više skuplja hrana. Higijenu održavam pastom i zubnim koncem, rekli su mi da ništa posebno ne treba, ali da mora biti redovito, a poželjno i više nego jednom dnevno.