Jesu li i vaši u nekom (pred)pubertetu?

[yaya]

Majko mila nekad je ko tinejđer u najluđim danima i baš kad smo odahnuli nakon tantrumašice zaskočila nas nova Sonja, ja ju zovem Šizik-metafizik. Okretanje očima, zatvaranje u sobu i udaranje vratima, rečenice "joooooooooj jel baš ja uvijek moram?" ili "jooooooooooooj jel baš sad?" "svi mi idu na živce" pa uuuzdiiiiiiiiiše li ga uzdiše . Evo jučer je kad smo izašle iz dućana neku šalu prodavačice prokomentirala rečenicom "A kao malo se trudi bit duhovita HAAAAAA??" Mislila sam da ovo u životu nikad neću izgovoriti al eto, želim da mi se vrati Sonja tantrumašica ta se barem smijala a ovaj šizik metafizik samo gunđa. Što će bit kad nas zaskoći s pubertetom? Sonjus histerikus? Ne, ne, ne želim ni pomisliti na to!! Pljuc pljuc. Su vaši isto takvi?

[marta]

isti

[štrigica]

aaa, moga puca drugačiji vid... gole ženske

[yaya]

aaa, moga puca drugačiji vid... gole ženske

Da je barem tak nešto, još bi se nekak i snašli al ovaj šizik nas tak zaskočio da se nekad ni ne snađemo. Svaki dan kad dođem po nju u školu prvo pitam "Ko si danas? Šizik il Sonja?" Ak se nasmije znam da je Sonja al ak veli "Glupo ti je pitanje" jao si ga nama

[NanoiBeba]

kod nas je slično kao kod štrigice- očito ima veze radi li se o curi ili dečku

[Zdenka2]

Uh, da - zaljubljivanje, žestoke emotivne reakcije, frajerisanje, sramežljivost, velika važnost vršnjaka...

[marta]

ja imam decka. povremeno ga mm i ja medjusobom zovemo nadrkavaličevački auzmeš po jednoj Matakovicevoj tabli. zenkse ga ne zanimaju, to je podrucje maldjeg brata.

[štrigica]

e da, i ima novu curu...

[yaya]

ja imam decka. povremeno ga mm i ja medjusobom zovemo nadrkavaličevački auzmeš po jednoj Matakovicevoj tabli. zenkse ga ne zanimaju, to je podrucje maldjeg brata.

Znači marta i vi imate Šizika. I njemu svi idu na živce?
Zdenka važnost vršnjaka joj je na nuli jer joj svi idu na živce, ne samo MM i ja.

[marta]

ja imam decka. povremeno ga mm i ja medjusobom zovemo nadrkavaličevački auzmeš po jednoj Matakovicevoj tabli. zenkse ga ne zanimaju, to je podrucje maldjeg brata.

Znači marta i vi imate Šizika. I njemu svi idu na živce?
Zdenka važnost vršnjaka joj je na nuli jer joj svi idu na živce, ne samo MM i ja.

ne svi. samo mi doma.

[a zakaj]

moj je otprilike tu negdje.

doma nadrk... ovo sto marta kaze.
sve mu je glupo i dosadno, ima non stop neku nadurenu facu i rezi na nas.

vani milo dijete, nit se frajerise, nit tuce nit ga cure zanimaju.

[marta]

moj je otprilike tu negdje.

doma nadrk... ovo sto marta kaze.
sve mu je glupo i dosadno, ima non stop neku nadurenu facu i rezi na nas.

vani milo dijete, nit se frajerise, nit tuce nit ga cure zanimaju.

tako i ovaj moj. bratemili, pa ja bih nekad radije da se frajerise, tuce i pise grafite koliko mi ponekad zivce digne doma s tim durenjem.... vecinom uspiej okrenut to njegovo durenje na salu, ali kad nisam pri zivcima gadno se posvadjamo.

[vertex]

A. ima ovakve epizode, ali nije mu to prevladavajuće raspoloženje. Zapravo, takve epizode ima oduvijek pa je meni super da su stalno u opadanju.
Zaljubljen je od prvog razreda u istu curicu, tako da bi se moglo reći da je u stabilnoj vezi , i to sretnoj, konačno. Naime, u vrtiću se od svoje 3.5 godine stalno zaljubljivao u predškolke, volio ih do ljeta, a onda bi one otišle. Onda bi patio jedno dva mjeseca...do nove predškolke.
Sav mi je nekako velik i ozbiljan .
Što se tiče ovog pubertetskog ponašanja, ja sam našla neki dobar način nošenja s time, tako da i šiz i durenje i bezobrazluk jako kratko traju.
Najbitnije mi ispada ne kačit se na rasprave koje to nisu, ne odgovarati ljutnjom na ljutnju, a što se bezobrazluka tiče, uopće ne prihvaćam razgovor u takvom tonu, to mu kažem i maknem se. On sam dođe nakon par minuta, u sasvim dobrom raspoloženju.
On je sad zapravo mazniji nego ikad (nije bio maza kao mali), dobro se družimo, s bratom se puno igra (i puno se međusobno maltretiraju). Baš nam je lijepo.

[Vishnja]

Jooj ,gde me nadje sa temom....
Kod nas je glavni problem kako gospodjica izgleda, da li je mozda ustala umorna pa joj treba korektor za podocnjake ( ), da li joj je uvojak sa leve strane lica pao nize od desnog, da li su farmerke bas bas uske...
Ako neko od nas slucajno nema razumevanja za takvu problematiku, nastupa brecanje, bes, nadrndanost...uh.
Prema sestri se ponasa nadmeno, savetuje je sa visine i uglavnom joj je dosadna...
Ponekad imam zivaca i volje da sve okrenem na salu, ponekad dreknem i ja...
A ovo je tek pocetak...brrrr.

[BusyBee]

A ja mislila da je to zbog prinove.
imamoimito isto samo mi doma idemo na zivce, osim brata koji joj ide na zivce kad tuli

[piplica]

Mi imamo "moš´si mislit" i "ma da ne bi..." fazu koja me pomalo iritira, ali otrpim, nema mi druge...

[Forka]

Yaya: uvijek me veseli čuti da se stvari ne događaju samo kod nas... Patimo već dulje vrijeme...

[mislava]

kod nas je slično - kolutanje očima, puhanje, ništa mu se ne da (čak ni ići na sladoled).
cure su mu bezveze.

e da, i srami se mame koja pjeva i pleše po dućanu 8)

[japanka]

mhm, iste stvari i kod nas
tek nam je 9, ima još 20 godina da nas ubije do kraja, a ako nas ona ne satre, onda će ovaj manji
:/ đizus, jel stvarno ( pred ) pubertet počinje s 8 godina??

[Natasa30]

Annabel je za pop..........Teski pubertet sa 9 godina. Nes ti djetetu udovoljiti Juce sam je vodila na koncert neke Chita Girls ili sta vec i sve super ali jesmo li dosle kuci.........

[yaya]

Yaya: uvijek me veseli čuti da se stvari ne događaju samo kod nas... Patimo već dulje vrijeme...

E tebe sam čekala.

Jutros se probudi Šizik-metafizik i veli "Kaj je kaj me gledate vas dvoje? Budna sam već pola sata a vi još spavate"

[yaya]

mhm, iste stvari i kod nas
tek nam je 9, ima još 20 godina da nas ubije do kraja, a ako nas ona ne satre, onda će ovaj manji
:/ đizus, jel stvarno ( pred ) pubertet počinje s 8 godina??

Ti si optimistična. Mi se vidimo na ulici za nekih 10-tak godine

Kod Sonje je to počelo nešto prije prvog razreda samo to i nije bilo tako često kao sad. Mislava i naša se nas srami kad počnemo pjevati vani, a nije da ružno pjevamo, čak sam u ansamblu bila dok sam stigla.

[Arwen]

Mi imamo "moš´si mislit" i "ma da ne bi..." fazu koja me pomalo iritira, ali otrpim, nema mi druge...

kod nas je ta faza "moš' mislit" i namušenost ali pošto je prava mamina maza namušenost ga brzo prođe

[yaya]

Evo upravo mi je rekla da sam joj sve upropastila jer joj nedam da se s brašnom igra u sobi, okrenula očima ovako i ošla visit naglavačke.

[petraa]

Mislila sam da samo ja imam Šiziku. Moja se, čim zatvori kućna vrata, nekim čudom transformira u umiljato janje. Tako bar veli učiteljica. Ja bi to htjela vidjet pa razmišljam kak da postavim skrivenu kameru u školi. 8) Doma je sve na "moš mislit", "neću", "zašto ja?".
A navodno je to tek početak? :shock:

[Peterlin]

Pa ta dob i jest "mali pubertet" - ispitivanje granica....

Klinci krenu u školu i taman se osamostale, u vidokrug im ulazi štošta više od roditelja i odgajatelja, počinju razumijevati stvari na drugačiji način (mhm ne baš kao mi, ali drugačije nego predškolci) i eto...

A što se tiče rolanja očiju, ovakve scene mi imamo svakodnevno. Došla sam do zaključka da je to zato jer preveć titramo oko njih (a onda kad ih probamo zaposliti da npr. donesu kruh ili pospreme svoje papuče, onda reagiraju sa jer su navikli da ih s percem gladimo po guzi).

I ja sam dio te priče (ne znam kako bih to objasnila - s jedne strane djecu gnjavimo da budu što bolji u školi, guramo na sport, glazbu i blablabla strane jezike, a da bi to uopće mogli izvesti, moramo za njih odrađivati dio obveza koje su "u naše vrijeme" bile redovne dječje dužnosti). Već 2 godine pokušavam to izbalansirati, ali ne odviše uspješno. MOžda bi tim klincima ipak trebalo osigurati nekakvo uravnoteženije okruženje (a ne s jedne strane pretrpavanje školskim i vanškolskim aktivnostima, a s druge im vežemo cipele i brišemo nos...). Pa su onda iznenađeni i rade ili :shock: kad im stavimo do znanja da izvole pospremiti svoj krevet. Ne znam... Kod mene (kad sam bila dijete) to je išlo nekak blaže i postupnije, pa nisam ni osjetila neku promjenu u vidu danas ne moraš ništa jer si dijete, a sutra moraš sve i bit samostalan jer si - eto - preko noći odrastao...

Tak ja mislim i s tim se nosim doma kako znam. A sad vidite - je li to tako i kod vas...

[Vlvl]

Naš je u mnogim stvarima još prava beba, pa ne vidim ni traga predpubertetskoj osornosti i živčanoći. Tu i tamo ispali nešto što bi se moghlo nazvati bezobraznim odgovoriom, ali kako stvari stoje, on samo pobnavlja fraze kojima ne zna pravo značenje niti može odrediti njihovu primjerenost.
Kolutanja očima imamo i mi kad pozovemo da obavi neki kućanski posao, uz žalostiv uzdah: zašto baš ja? ali ne damo se zbunit.
Ovo o čem Peterlin govori imamo sa starijim: rukomet i gitara, pa učenje, a za kućanske poslove nikad vremena ili teški pregovori. Zato malog stišćemo od početka.

[yaya]

A što se tiče rolanja očiju, ovakve scene mi imamo svakodnevno. Došla sam do zaključka da je to zato jer preveć titramo oko njih (a onda kad ih probamo zaposliti da npr. donesu kruh ili pospreme svoje papuče, onda reagiraju sa jer su navikli da ih s percem gladimo po guzi).

aha.

[Smajlić]

ja za svoju mislim da JE već u pubertetu...mislim, ima 8 godina, ja sam se tak ponašala s 13...u biti onda sam se još igrala s barbikama
Žao mi je da je ona to sve nekako brzinski prošla, te igre s lutkama, barbikama, općenito je više ne zanimaju takve stvari, sad su nam aktualne majice s lubanjama :shock: (takvu ima i Avril Lavigne :shock: ), te crno nalakirani nokti :shock: U svakom slučaju prebrzo raste...
i prebrzo to vrijeme leti...jedino dok spava, onda mi je još "bebasta"...

Promjene u ponašanju su očite kod nje, a ima tu i tjelesnih promjena - dlačice pod pazuhom već od 6.godine, a i "dolje" već 2-3.
Koma. Hoću svoju malu bebuuuuuu, kojoj je mama zakon!

[babyboys]

a ja misla da je samo moj takav. od daj me pusti, okretanja očima, jasno davanje do znanja da mu svi i sve ide na živce...

još ga ja više ne smijem ljubit , grlit ili išta slično u javnosti.
Cure ga ni najmanje ne zanimaju, zaključio je neki dan da "sve to nije normalno"

[Ninči]

Kad čitam vas, shvatim da je ona poznata "Malo dijete-mala briga, veliko dijete-velika briga"-živa istina! I odmah mi ovo naše nespavanje ni po danu ni po noći i muke sa zubima izgledaju smiješne
Iskreno- ne znam kako ću držati živce pod kontrolom kad moja tako počne Ali kažu- što nas ne ubije, to nas ojača (danas sam nešta mudra )

[yaya]

Ma nama je u većini slučajeva smiješno (naglašavam u većini) kad onako zakoluta očima ko neka velika frajerica a do jučer smo joj brisali guzicu. No ima dana da mi, kad zakoluta očima, dođe da ju ispalim na Mars. Sve joj je postalo teško, kad nešto treba napraviti objesi i ruke i nos do poda, uzdiše li ga uzdiše i vuuuuuuuče noge ko da 5 dana nije spavala i onda joj još treba 3 sata da to napravi. Kako joj se ne vrti u glavi od tolikog kolutanja.

[Zdenka2]

Sve joj je postalo teško, kad nešto treba napraviti objesi i ruke i nos do poda, uzdiše li ga uzdiše i vuuuuuuuče noge ko da 5 dana nije spavala i onda joj još treba 3 sata da to napravi.

Joj, meni je kći ovakva - kad joj kažeš da napravi nešto što joj se ne da, odmah složi facu kao da je na umoru i vuče se najsporije što može, uz neprekidno jamranje cendravim glasom. Sve bih podnijela samo da isključi ton Kad joj se da, skače odmah, da, mamice, pomaže u kuhinji, donosi stvari, uskače na razne načine, ali kad joj kažeš da složi torbu, donese bilježnicu, uzme knjigu za čitanje... počinje završni prizor dame s kamelijama.

Najviše me podbode kad im kažem npr. da stave svoj kaput i cipele na mjesto, a oni odgovore: "Sve ja!" Spašava me jedino to što se sjećam sebe i svoje jadne mame koja mi je nabrajala što je sve ona napravila.

[yaya]

Sve bih podnijela samo da isključi ton Kad joj se da, skače odmah, da, mamice, pomaže u kuhinji, donosi stvari, uskače na razne načine, ali kad joj kažeš da složi torbu, donese bilježnicu, uzme knjigu za čitanje... počinje završni prizor dame s kamelijama.

Prave buduće revne domaćice

[Brunda]

Mi još nismo u ovoj dobnoj skupini ali smo itekako ušli u taj "emocionalni predpubertet".
Lupanje vratima, sve mu je dooosadnooo, vikanje i bezobrazno odgovaranje, sindrom "sve moram ja", okretanje očiju...
Uh, uh, sve se česće uhvatim u razmišljanju kako je moja mama preživjela pubertet svoje djece, i to tri (!!) puta.

[Eci]

Baš sam upisala u pretražnik pubertet i naiđem na ovaj topic.
Jućer sam raspravljala sa MMom kada to klinci ulaze u pubertet. Jer ja sam uvjerena da je moj prvorođenac u pubertetu, ima sve ove gore navedene fore. Uz to se i naduri za svaku glupost. Jućer se , na primjer, nadurio jer sam mojim prijateljima pričala o njemu "kao da ga nema". Pričala sam o tome kako se ponaša kao da je već u pubertetu, uzdisanje, okretanje očima i sl. Njega je jako bilo sram i jedva mi je to oprostio. Zaključila sam da ima pravo, nebi ni ja volila da netko tako priča o mojim lošim osobinama, i to pored mene. Nikako da shvatim da je već veliki i razumije...
Jel se i vama dešavaju takvi gafovi?

[ponosna mama]

iako će moj sin tek za mjesec dana 7 godina, svi ovi simptomi su mi jako poznati i već me prilično izluđuju.
znači: treba mu svaki zahtjev ponoviti barem nekoliko puta i poneki put stvarno nisam bila sigurna da li dobro čuje ili ne, okreće očima, grub je, otresit i bezobrazan -posebno prema meni i mlađem braci, ponaša se kao da je on centar svijeta ( nedaj bože da ga dodirnem u krevetu s nogom, odmah me bezobrazno gura i odgovara), jako teško podnosi poraz( u vrtiću nije bio izabran za natjecanje malih olimpijaca, a prijatelji su dobili medalje, pa je plakao)...
a ima trentaka kad je tako mili, nježan prema meni i braci, pomaže mi nositi vrečice...

kako vi postupate u tim neugodnim situacijama?
danas je npr. u autu mlađi pjevao, starijeg je to smetalo, pa ga je mlatnuo jednom, pa drugi put, te na kraju gadno počupao. znam , bilo je jako vruče ali opet....kako sam vozila po autoputu nisam mogla stat sa strane, nego pokušala lijepo i kratko objasniti da zamoli mlađeg da prekine, ali uzalud. bezobrazno ponašanje se nastavilo i doma, pa mu je
kazna bila da ide na popodnevno spavanje skupa sa bracom i samnom.

ili danas ujutro, kad sam bar 5 x zatražila da složi krevet i nisam htjela krenuti u grad dok to ne obavi. obavio je nakon x zahtjeva, prijetnji da nema sladoleda niti parkića....

mislim da je kod mene riječ o 4 faktora koji dovode do takvog ponašanja:
beba na putu, mlađi brat koji se polako osamostaljuje pa prima pohvale za svoje ponašanje, predpubertet neke vrste ili " faza sedmogodišnjaka", greške u odgoju (popustljivost i nedosljednost kako ne bi bio ljubomoran na mlađeg bracu).

trudim se biti dosljedna u zadnje vrijeme, poticati pozitivno ponašanje tako da ga pohvalim kad se lijepo ponaša, nagrade su odlazak u park ili zajedničko igranje, a kazne baš dosad nisam primjenjivala-eventualno otkazivanje odlaska u parkić, ne sladoledu te time out.


sad se moje milo probudilo, došlo u sobu sa stavom kao da sam mu srušila lego dvorac koji je gradio cijeli dan, ne želi dodir i ima ljutit pogled.

eto....

[babyboys]

kako vi postupate u tim neugodnim situacijama?

isto kao i ti. samo što ja nisam popustljiva i prilično sam dosljedna. i sklona vikanju. ali trudim se. još samo 10-15 godina i to će proć.

[ninochka]

tu smo....i traje već skoro godinu dana. a tek nam je 5,5

[Smajlić]

ali trudim se. još samo 10-15 godina i to će proć.

Da, da, i mene to tješi

[Peterlin]

Mene su moji dečki u zadnjih nekoliko dana (otkad je završila školska godina) tako ugodno iznenadili da ne mogu doći k sebi.

Djeca pospremaju krevete, pisaće stolove (sve ono što sam kroz godinu vojevala bitke s vjetrenjačama, ali nije išlo). Sad - kad su jedan dio dana sami, niti se svađaju, niti ima bilo kakvih problema!

Mi ih nadziremo (i susjedi) ali taman toliko da ne osjete naš nadzor kao tlaku. Uvijek je netko u blizini, ali ne i za vratom. Ako što treba - mogu uvijek nazvati. Izgleda da je ključ u povjerenju i samopouzdanju. Sad su kao "veliki i ozbiljni" pa znaju da ne treba buljiti u tv cijeli dan. Sami si štopaju vrijeme, tj. pogledaju jedan film dnevno i to im bude dosta. Izgleda da puste godine uvježbavanja odgovornog ponašanja ipak daju rezultate...

Sami su sredili svoje pisaće stolove i školske knjige, odabrali što će se sačuvati, a što se može dati dalje. Nismo im ni rekli - sami su došli na tu ideju. Kreativno se igraju i iznenađujuće su odgovorni.

Došla samo do zaključka, iako će to mnogim roditeljima starije djece biti "topla voda" da im treba pustiti komad vremena i prostora da se sami organiziraju, dati komad odgovornosti koji će ponosno nositi, ali istovremeno biti dostupan za sve što treba. Znam da će još biti svakakvih dana, ali tako mi je drago što smo se usudili imati povjerenja u svoju djecu. Opravdavaju to! Zaslužili su ...

[piplica]

Peterlin, bravo za dečke i bravo za vas! :D :D :D



Kod nas nikako na zelenu granu, problem je u tome što ne možeš ništa zamoliti devetogodišnjaka da napravi, a da se on ne buni zašto to njegov petogodišnji brat ne mora...

Ne želim plesti po onoj "...on je mali..." jer znam koliko je to mene frustriralo sa mlađim bratom , ali je činjenica da na kraju sve moram...JA.

No, no, tješimo se MM i ja, do šezdesete smo na konju...

[Smajlić]

Peterlin, bravo za dečke!
Moja cura isto ima svijetlih trenutaka, ne mogu reći. I veći dio dana je sama doma, i eto, raspremi perilicu za suđe, pospremi krevet i svoju sobu, nađe se tu još sitnih stvari koje napravi, a da joj se ne mora govorit.
S ovim se slažem:

Došla samo do zaključka, iako će to mnogim roditeljima starije djece biti "topla voda" da im treba pustiti komad vremena i prostora da se sami organiziraju, dati komad odgovornosti koji će ponosno nositi, ali istovremeno biti dostupan za sve što treba.

[Vishnja]

[quote="Zdenka2
Sve bih podnijela samo da isključi ton [/quote]

Živa istina...
I. je u fazi maratonskog isterivanja pravde koja obično započinje onim čuvenim :"A zašto baš ja?" , "Nisam ja, ona, je" ili "Ali SAMO da ti objasnim!"
Ta iscrpljujuća tirada obično započinje baš kada treba nešto uraditi odmah, ranije otići u krevet ili nešto slično, gde se očekuje brzo delanje, bez gundjanja...
A bez gundjanja ne ume, očigledno...

[tenshi]

Mi imamo "moš´si mislit" i "ma da ne bi..." fazu koja me pomalo iritira, ali otrpim, nema mi druge...

kod nas je ta faza "moš' mislit" i namušenost ali pošto je prava mamina maza namušenost ga brzo prođe

procitala sam naPusenost

[Vlvl]

Peterlin, krasno.
Naš mali kad dobije zadatak koji mu ne paše (brisanje suđa, postavljanje stola) ispušta zvukove negodovanja, stenje, otpuhuje, cokće, cijeli repertoar, plus naravno kolutanje očima, prevlačenje s noge na nogu i ruke opuštene ko da su kuhane. Istovremeno nudi se napraviti ono što mu se čini zanimljivije: oprat suđe, skuhati ručak...
Često sam pita može li pomoći, ali na odgovor: Možeš, obriši suđe! slijedi Joooj, to nee biii. Ali ako treba zalijevat bilje, sav je sretan.

A televizija... Ajme koliko to dijete može dugo gledat sve iste i iste crtiće. Za sad to još mi ograničavamo. U zadnje vrijeme uveli smo kazneni prekid i zabranu gledanja za taj dan kad pusti prijatelja da ode, a da se ne digne od televizora da ga isprati.