Nažalost, ja se već odavno ne veselim osobito blagdanima i nije to povezano samo s mojom (ne)plodnošću i pobačajima, već s teškom situacijom u svojoj obitelji kojoj odlazim na more svaki Božić. Imam dugo godina bolesnog brata za kojega se brinu još bolesniji i stari roditelji i božićni se blagdani najčešće svedu na jadikovanja, uzdisanja i suočavanje s činjenicom koliko pate. Neko sam vrijeme razmišljala ne odlaziti im, barem u to vrijeme godine, ali bilo bi im još teže (a ja se sa svojom depresijom lako nosim, imam "recepte"). Nemam ni sreću da barem nećake imam. Uza sve to, nedavno smo otkrili da je i MM teško bolestan i zapravo zavidim svima onima koji istinski uživaju u blagdanima. Ja nemam ništa protiv njih, ali se baš ne uklapam
No, da ne bi bilo sve tako crno, inače nisam depresivna, tj. s velikim zadovoljstvom uživam u svim malim životnim radostima: kolači, bicikl, kazalište, dobar film kod kuće i presretna sam svaki dan kad dođem s posla i opustim se u toplini MM i doma našega.
Cure, sve je to za ljude, proći će