SikaPika - mislim da su tvoje misli sasvim normalne i uobičajene, volis svoje dijete i svog muza, oni su ti najvazniji i normalno je da se brines i razmisljas u stilu "Sto bi bilo kad bi bilo". Zapravo mislim da apsolutno svakome od nas takve misli prolaze kroz glavu i to često!
Po meni, ono sto je bitno je to da te takve misli ne sputavaju u svakodnevnom zivotu nego da unatoc njima funkcioniras normalno.
Kako je meni jednom moj tata rekao - Normalno je da se bojis ruznih stvari koje bi ti se potencijalno mogle dogoditi a na njih nemozes nikako utjecati ali to nije razlog da se njima opterecujes i ne zivis sretno jer lose stvari ako se trebaju dogoditi, ako ti je negdje "zapisano" ce se ionako dogoditi!
Inace moj tata je kao i ja ateist al se trudi kao i ja zivjeti po nekim "opcenitim" nacelima dobroga.