Moj Ivan prisutan je dok molim Križni put (u kroizmi se češće tome posvetim navečer). Mislila sam da ne razumije, iako pozorno sluša. Onda je preksinoć Valentina ušla u sobu i nešto me pitala; prekinula me u molitvi. Kad je izišla počela sam tu molitvu ispočeka. Ivan je rekao: "Mama, pa to si već molila!". Dakle, osim što sluša, shvaća i pamti. A da Muka na njega djeluje traumatično, ne vjerujem da bi skidao raspelo i ljubio ga. I na kraju svake molitve zahvalim Bogu na svojoj obitelji i još posebno na Ivanu. A onda on, smijući se, onako mangupski ponavlja za mnom, gledajući u sliku Milosrdnog Isusa: Hvala ti Bože na ovom djetetu!