XV&NMama prvotno napisa
Ja bi se nastavila na ovaj vaš prethodni razgovor o majčinstvu..
Ifigenija, razmišljam da si isprintam ovaj tvoj post i podcrtam najvažnije misli, stvarno, mislim da si pogodila samu bit pojma "dobra mama", hvala ti!
Ivana zg i Sika Pika, kad čitam vas ko da čitam sebe - non stopna opsjednutost pitanjem jesam li dovoljno dobra mama. To toliko opterećuje, a tako je lijepo kad se opustim i samo uživam u životu zajedno sa djetetom. Takvih je dana sve više i više i zahvalna sam Bogu na tome. Ima naravno i onih kad sve radim kontra, kad sam nervozna, ljuta, umorna i sve mi ide na živce, ali učim samu sebe da je to normalno jer sam žena, zemljanka, nisam anđelica, prema tome
.
A da i struka debelo pomaže stalnoj težnji k odgojiteljskom savršenstvu, o da. Da sam znala da će tako bit nikad se ne bi upisivala na predškolski, al ozbiljno.
ha,ha...danas sam se vratila nakon 6 dana koje sam provela s malom u bolnici-sve je Ok hvala Bog mada nisam ni malo uvjerena u stručnost i dijagnozu doktorice...no neću sad o iskustvu 24h-6 dana bolnice i gledanja što sve sestre rade s bebama dok ih roditelji ne gledaju....uglavnom danas sam tako počela pričat s jednom mamom o svemu ovome..i baš sam glupa..nepoznatu ženu opteretit s svim ovim informacijama o sebi i svim svojim strahovima...a žurilo nam se i stalno su nas prekidali mob. tako da smo prevrnile sto tema u par sekundi pa je sve dobilo još goru dimenziju...prijateljskim mi je savjetovala da radi seb posjetim psihijatra...ha,ha
kad se ona meni počela otvarat morala sam kući...i eto moje blebetanje i laprdanje (nisam s nikim pričala 6 dna) izoliranost u bolnici dovelo me doma do nekog čudnog ljutog osjećaja na samu sebe...imala sam osjećaj kao da sam se igubila i opet ono moje, pa moraš li Ivana baš s svima o svemu...mada je žena bila super i ona je meni rekla neke svoje stvari..ali ja nikad neću naučit prezentirati sebe...uvjek ispadnem malo luda,ha,ha
 |
|||
