Vratili se mi kući iz šetnje, Nevine čizme blatne ko vrag i sad joj ja objašnjavam da su to šlape za van (sve cipele su njoj šlape, pošto je to jedna od prvih pet riječi koje je izgovorila..), a kad smo kući onda trebamo nositi šlape za po kući. I klima ona glavom, kao razumije, al svejedno ulazi u kuću. I sad ja njoj pjevni ne-ne i ponovo objašnjavam da se treba presvući, jer sa šlapama za vani ne može ići u kuću. Dobro, "Neja vani". Dobro. Ja uđem u kuću i neš petljam na ulazu, Neva stoji vani i čeka. Pa pokuša koraknuti unutra i pomno me promatra. Ja s prstom mašem ne, a Neva "ne-ne" i korak natrag. Opet vani. I tako ona stoji vani, ja bauljam po kući kad čujem Neva urla "Mama, šlape kući. Neja kući!" (odnosno mama, obuci mi šlape za po kući, ja bi unutra Umrla sam od smijeha!!