Ma neću mu to nabijat na nos.Dovoljno mi je teško što sam uvela neke kazne,sinoć je iša leć žalostan jer nije gledao moj tata je bolji od tvog tate...a što ću ja.kad sam mu rekla htila sam ostat dosljedna.
znate što mi najteže pada od svega toga,kada mi netko sa strane kaže,pa kako ti to izdržiš ili stvarno ti je papren mali,ili o stvarno je živac..
onda se još više snuždin.
tko je rekao da nema zločeste djece,a on je zaista dobar...
i ne ne udaram ga.pa ne znam jesam li ga u ovih godina sve skupa puta udarila po guzi,a to je onda stvarno bilo kad su živci totalno popustili(nije da se pravdam).
baš čitam knjigu-skrivena poruka-odlična je za nas roditelje,kao vodić koji ukazuje na naše pogreške koje upučujemo dijeci.i stvarno se trudim bit naj roditelj-iako svi smo mi ljudi-sa svojim manama.i nekad-često i ja pogriješim.
nadam se da je ovo prolazna faza,da će sve bit u redu,i da će naučit kontrolirat svoje ispade i reakcije-ISKRENO SE NADAM.
hvala svima,a ako netko ima još kakvo iskustvo pišite.Pusa