Po danu mi je jasno da se zapišava jer je to uglavnom moja krivica jer sam okupirana nečim drugim. Jučer sam npr. morala malo pospremiti pa sam mu stavila platnenu jer ga nisam mogla pratiti. I ne čujem ga od usisavača ili vode dok perem suđe. Ili kad zaspi u drugoj sobi pa se tiho probudi i ne javi se. Dogodi se zapišavanje i kad ga netko drugi nosi. A svaki dan dođe moja mama da ga malo ponosa da si ja bar pojedem u miru ili obavim nešto drugo. Onda ga pogubim.
Ali muči me noć. Mislim da se kod nas pokvarila formula buđenje=piškanje=cicanje. Izgubio je svoj neki red. Piški dosta rjeđe. Zastenje, meškolji se, odnesem ga, ali ništa. SpavaOdjednom ima jako čvrst san. Onda ispadne da je htio cicu. Inače nije baš jasan u davanju signala. Ne mogu reći da neki "kme" znači ovo, a drugi ono (ili ja ne kužim svoje vlastito dijete
) pa se uglavnom ravnam po tajmingu i filingu.
Bliži nam se skok u razvoju, jel to problem?
 |
|||
Odgovori s citatom