Ja upravo prolazim kroz spontani.Vecinski sam se iscistila,uzimam jos ergometrin da sve izađe sto je ostalo.Moje bebice vise nema .Jucer sam bila na uzv-u i nekako sam bila mirna.Danas kad sam krenula citati ovu temu kao da mi je tek sad doslo do glave da je stvarno vise nema.Pisem i placem.Tuga je velika.Ovo je vec moj 2.anđelcic koji je otisao.Znam da je tako moralo biti.Ali ovo je jako tesko razdoblje.Koliko god mala trudnoca bila dusa boli.Vjerujem da cu jednog dana nauciti zivjeti s time.I da cu imati zivo i zdravo djetesce koje ce uvijek tamo gore imati braceke/ili seke koji ce paziti na sve nas.