dunjaivita, nije sve baš tako jednostavno. I nije lako a ni normalno dići ruke od svega nakon prvog većeg problema. To što on pije ne znači da je loša osoba i da mu obitelj nije važna. To znači da ima problem s alkoholom, da mu je alkohol dio života i da za prestati piti treba promijeniti sebe iz korijena, svoje navike, svoj životni stil. A čovjek prvo mora postati svjestan da je to problem. A zato treba jako puno razgovora, vremena, živaca...ja sam bila u sličnoj situaciji kao Evita. Znaš koliko mi je trebalo da mu dokažem da to ipak je problem? Nekih 10 godina! On nije bio pijanac, nije bio ovisnik ali je pio jako često, nikad nije propuštao priliku da popije i stalno smo se svađali zbog toga. Ustvari alkohol nas je poprilično razdrmao. Ja sam bezbroj puta načimala razgovor o tome, pokušavala objasniti kako to utječe na mene...kad sam vidila da to ne pali onda sam prijetila da ću otići, pa otišla, pa se vraćala... Kad je došlo do kraja i kad sam definitvno odlučila otići, smislila sam još jednu taktiku koja nije ništa ekstra ali je pomogla i on ne pije već više od pola godine. Ja sam se preporodila, naš brak je procvjetao a djeca su vidno sretnija i mirnija. Njemu je sad kristalno jasno da je to ipak bila problemčina koja ga je zamalo koštala obitelji. Ali ja za njega nikad nisam mogla reći da je loša osoba. On je jako kvalitetan čovjek, u puno stvari toliko dobar da mene posrami, divim mu se zbog masu vrlina koje ima i to je razlog zašto ja sa tim čovjekom imam troje djece. Odužila ja i skrenula malo s teme ali htjela sam reći da je Evitina situacija puno kompleksnija od "Biraj-piće ili mi!".