lidać nemoj se uzrujavatradiš najbolje što znaš, kao i svi drugi. a sad biži ća sa foruma i trk u knjižnicu!
 |
|||
|
|
|||
lidać nemoj se uzrujavat
A što se tiče bananka....po meni je ok da se ne daje nikako, a pogotovo bez ručka ili normalnog jela...
Meni lično je prihvatljivije ne davati ništa...
Bez obzira na želje, plač, ili ne znam ni ja šta....
A mislim da ste se uhvatile za bananka bezveze (a i ja
eto opet ista prica ....Zorana prvotno napisa
koda sam napravila smrtni grijeh zbog jedne kazne....
koryanshea-prvo moram trknut uclaniti se...heh
Ajde
Mi ti svi tu uskačemo s nekim savjetima, no teško je jer svi em postamo u isto vrijeme, em ne znam cijelu situaciju pa ispada nespretno.
Mislim da je baš u Juulovoj knjizi bio jedan savjet koji mi je super, u smislu: Ne boj se reći NE ako osjećaš da želiš reći NE, no ne boj se niti reći DA ako tako osjećaš
I pustite tog bananka, sad mi se baš jede, a nemam ništa slatko pri ruci
imam ja pri ruci domacice...
posaljem koju???????hihihi...
što se tiče tantruma ja sam u zadnje vrijeme počela sudjelovati u njima.
kad on krene, krenem i ja. ako se dere i jase derem, ako se baca i ja se bacam, ako lamata rukama i nogama i ja isto, ako baca igračke i ja zafitiljim nešto mekano.
prvi puta kad sam to napravila ostao je šokiran i zbrisao tati, a ja sam se nastavila derat i lamatat po krevetu, ne moram ni govoriti na šta je to sličilo
za sada pali, čim ja krenem za njim s divljanjem on se smiri i obično se čudi ko picek glisti i onda se odvali smijati.
ovom metodom sam uspjela duuuuge tantrume srezat u korjenu.
E da mi je tebe vidit kad se počneš bacat i lamatat rukama i nogamašto se tiče tantruma ja sam u zadnje vrijeme počela sudjelovati u njima.
kad on krene, krenem i ja. ako se dere i jase derem, ako se baca i ja se bacam, ako lamata rukama i nogama i ja isto, ako baca igračke i ja zafitiljim nešto mekano.
prvi puta kad sam to napravila ostao je šokiran i zbrisao tati, a ja sam se nastavila derat i lamatat po krevetu, ne moram ni govoriti na šta je to sličilo
za sada pali, čim ja krenem za njim s divljanjem on se smiri i obično se čudi ko picek glisti i onda se odvali smijati.
ovom metodom sam uspjela duuuuge tantrume srezat u korjenu.
E da mi je tebe vidit kad se počneš bacat i lamatat rukama i nogamašto se tiče tantruma ja sam u zadnje vrijeme počela sudjelovati u njima.
kad on krene, krenem i ja. ako se dere i jase derem, ako se baca i ja se bacam, ako lamata rukama i nogama i ja isto, ako baca igračke i ja zafitiljim nešto mekano.
prvi puta kad sam to napravila ostao je šokiran i zbrisao tati, a ja sam se nastavila derat i lamatat po krevetu, ne moram ni govoriti na šta je to sličilo
za sada pali, čim ja krenem za njim s divljanjem on se smiri i obično se čudi ko picek glisti i onda se odvali smijati.
ovom metodom sam uspjela duuuuge tantrume srezat u korjenu.
dođi pa vidi, nije oku ugodno.
bitno da pali, ali vjerojatno neće ni to dugo.
Juul je baš lijepo opisao nešto slično - knjižica "Ovo sam ja, tko si ti?" Kraća od "Moje kompetentno dijete", malo se ponavlja ali isto vrijedi pročitati. Odmah na početku je jedan primjer toga tipa samo sa sladoledom.
Moj savjet - jednostavno nemoj imati bananko u kući. Tim više što ti slabo jede. Reci da nema, ali da može dobiti mandarinu ili griz na mlijeku (pozitivno utječe na dijete ako može izabrati, ali nemoj dati ni preširok izbor).
Ako se i na to dere, to moraš prihvatiti kao normalnu reakciju za tu dob, i primiti to mirno. Ako reagiraš s nervozom, dijete prkosi još više, ne iz inata nego zato što je i njemu neugodna takva situacija a ne zna kako bi se iz nje izvuklo.
pa to je odlična metodašto se tiče tantruma ja sam u zadnje vrijeme počela sudjelovati u njima.
kad on krene, krenem i ja. ako se dere i jase derem, ako se baca i ja se bacam, ako lamata rukama i nogama i ja isto, ako baca igračke i ja zafitiljim nešto mekano.
prvi puta kad sam to napravila ostao je šokiran i zbrisao tati, a ja sam se nastavila derat i lamatat po krevetu, ne moram ni govoriti na šta je to sličilo
za sada pali, čim ja krenem za njim s divljanjem on se smiri i obično se čudi ko picek glisti i onda se odvali smijati.
ovom metodom sam uspjela duuuuge tantrume srezat u korjenu.
ne samo da efikasno zaustavlja tantrum, nego djete kristalno jasno shvati razlog zašto ne valja raditi tantrume (izgledaš ko .... i nervirašp sve oko sebe)
preporučam knjigu: Najsretnije dijete u kvartu"
na zanimljiv način objašnjacva razvoj djetetovog mozga i mogućnosti shvaćanja naših (odraslih mozgova) poruka i učinkovite komunikacije
Da, Juul je to lijepo napisao.
Ali, ne trebamo se ni zabrinjavati ako se ne sjetimo svaki put "dobre metode".
Što se tiče slatkog, šećer još i više pojačava njihovu aktivnost. M ako pojede nešto čokse, naredna dva sata ko duracell baterija.
HEH,ovo sa bacanjem i ludiranjem fora zvuci samo nemogu sebe zamisliti da to radim...
a Juulje reka da je normalno griješiti (ka roditelj)
bitno je raditi na sebi
ja se baš pitam je li to tako odlična metoda, recimo kad je moja imala fazu vrištanja neki su se pametni ljudi sjetili da oni njoj vrisnu u facu, jadna se prepala i rasplakala.pa to je odlična metodašto se tiče tantruma ja sam u zadnje vrijeme počela sudjelovati u njima.
kad on krene, krenem i ja. ako se dere i jase derem, ako se baca i ja se bacam, ako lamata rukama i nogama i ja isto, ako baca igračke i ja zafitiljim nešto mekano.
prvi puta kad sam to napravila ostao je šokiran i zbrisao tati, a ja sam se nastavila derat i lamatat po krevetu, ne moram ni govoriti na šta je to sličilo
za sada pali, čim ja krenem za njim s divljanjem on se smiri i obično se čudi ko picek glisti i onda se odvali smijati.
ovom metodom sam uspjela duuuuge tantrume srezat u korjenu.
ne samo da efikasno zaustavlja tantrum, nego djete kristalno jasno shvati razlog zašto ne valja raditi tantrume (izgledaš ko .... i nervirašp sve oko sebe)
Ako to dijete shvati kao neku igru možda može proći, ali bojim se da bi moglo pomisliti da je roditelj van kontrole? I tako, po Juulovskoj terminologiji, dobiti poruku da je na njemu odgovornost za održavanje normalne situacije u obitelji?
Imam ja nešto slično. Ja sam Jani neki dan pobacala drvene kockice u smeće (sad joj je faza razbacivanja svega i nepospremanja), na što je ona, nakon prvotnog šoka, pokupila preostale kockice s poda i njih krenula baciti u koš.
Pa i ja mislim kao ti...ja se baš pitam je li to tako odlična metoda, recimo kad je moja imala fazu vrištanja neki su se pametni ljudi sjetili da oni njoj vrisnu u facu, jadna se prepala i rasplakala.pa to je odlična metodašto se tiče tantruma ja sam u zadnje vrijeme počela sudjelovati u njima.
kad on krene, krenem i ja. ako se dere i jase derem, ako se baca i ja se bacam, ako lamata rukama i nogama i ja isto, ako baca igračke i ja zafitiljim nešto mekano.
prvi puta kad sam to napravila ostao je šokiran i zbrisao tati, a ja sam se nastavila derat i lamatat po krevetu, ne moram ni govoriti na šta je to sličilo
za sada pali, čim ja krenem za njim s divljanjem on se smiri i obično se čudi ko picek glisti i onda se odvali smijati.
ovom metodom sam uspjela duuuuge tantrume srezat u korjenu.
ne samo da efikasno zaustavlja tantrum, nego djete kristalno jasno shvati razlog zašto ne valja raditi tantrume (izgledaš ko .... i nervirašp sve oko sebe)
Ako to dijete shvati kao neku igru možda može proći, ali bojim se da bi moglo pomisliti da je roditelj van kontrole? I tako, po Juulovskoj terminologiji, dobiti poruku da je na njemu odgovornost za održavanje normalne situacije u obitelji?
Stalno spominjemo neki prihvatljiv način izražavanja frustracija pa onda vrištimo
No...mislim da djetetu u tom trenutku treba smirenje. Zagrljaj roditelja. Ili ako ne pali, da ga se ostavi da se ispuše.
Kod moje djece, ako do toga dođe, to stvarno ne traje dugo. One se brzo smire.
kada smo kod vristanja...ja imam problem vristanja.....
kako ga rijesit velim sama sebi necu vise i onda u trenutku ljutnje vrisnem tako da izgleda postala imuna na moje vristanje koda da normalno pricam...
Imaš cijelu temu o mamama vrištalicama.
Ovako, ono što sam ja shvatila i što mi pomaže da budem cool: kad si postaviš stvari ovako- što je loše u tome da dijete od 4 godine želi npr. bananka
Ja imam dana kad me ne mogu uopće izbaciti iz takta makar se potukle i počupale i isprolijevale litru vode
No, mislim da treba raditi na sebi, ponavljati si u glavi da to ništa nije strašno, da će proći...
da i to je palilo jedno vrijeme, dok mu nije dosadilo pa bi me udario kad ga zagrlim.No...mislim da djetetu u tom trenutku treba smirenje. Zagrljaj roditelja.
vjerojatno ni ova sadašnja metoda neće dugo trajati, ali smislit ćemo nešto novo. i ti tantrumi jednom stanu.
"Nasretnije dijete u kvartu"
http://www.vasezdravlje.com/izdanje/clanak/1134/
Juul ima manu: najbitnija je komunikacija
no jako je bitno prvo uspostaviti komunikaciju
kad imaš tantrum = komunikacije nema
i di si onda?
Karp govori o tome kako uspostaviti komunikaciju ovisno o dobi tj. stupnju razvoja dječjeg mozga
imitacija emocija je kod male djece puno efikasniji način uspostavljanja komunikacije nego ikoji drugi racionalni smireni postupak
imitacija potvrđuje da je roditelj primio inforamciju ... ok, onda možemo dalje komunicirati
kao kad učiš strani jezik: ponavljanje = potvrda
ponavljanje kod male djece je efikasno kroz imitaciju njih
oni još ne znaju pravila konstrukcija rečenica, sve riječi, puna značenje, vokabular je malen ... slika više govori
Znam.
I moje tako znaju.
Pa se razmaknemo, svaka u svoju sobu. Pa joj kažem :ajde se ti, mala, malo ohladi.
čitala sam ja i Karpa, ali on ne kaže da treba vrištati kad dijete vrišti da bi mu pokazali kako to izgleda, nego da bi mu pokazali da razumijemo njegove osjećaje. I to ne vrištanjem nego izražavanjem njegove želje na glas, na način razumljiv djetetu - ponavljanje par riječi, glasno i uzbuđeno."Nasretnije dijete u kvartu"
http://www.vasezdravlje.com/izdanje/clanak/1134/
Juul ima manu: najbitnija je komunikacija
no jako je bitno prvo uspostaviti komunikaciju
kad imaš tantrum = komunikacije nema
i di si onda?
Karp govori o tome kako uspostaviti komunikaciju ovisno o dobi tj. stupnju razvoja dječjeg mozga
imitacija emocija je kod male djece puno efikasniji način uspostavljanja komunikacije nego ikoji drugi racionalni smireni postupak
imitacija potvrđuje da je roditelj primio inforamciju ... ok, onda možemo dalje komunicirati
kao kad učiš strani jezik: ponavljanje = potvrda
ponavljanje kod male djece je efikasno kroz imitaciju njih
oni još ne znaju pravila konstrukcija rečenica, sve riječi, puna značenje, vokabular je malen ... slika više govori
Isto ok knjiga, pogotovo ona usporedba djece s neandertalcima, koja nekima na forumu nije legla, meni je bila dobra jer mi je pomogla da shvatim da nije ništa neprirodno ni loše da dijete ima tantrume, niti to znači da je neodgojeno i da sam ja popustljiva, već to prihvaćam kao normalnu fazu u odrastanju koju mu roditelj treba pomoći prebroditi. Tako je lakše sačuvati živce.
lidać, ponavljaj Hoćeš bananka, hoćeš bananka, hoćeš bananka!!!
pomikaki, meni je ta teorija koju si opisala ok.
Nekad pali, a nekad ona ponavlja zamnom
J: ja bi cicaja.
Ja: Ti bi sisala, samo da ja operem ruke.
J:ja bi cicaja.
Ja:Znam da bi sisala, samo malo.
J:Ja MOJAM cicati!!!
i meni su tantrumi normalna faza, ali to ne znači da su mi ugodni za gledat i slušat. neki mlate svoju djecu jer ne razumiju tantrume, neki urliču, neki kažnjavaju dok meni to ne pada na pamet.
nađem već nakakav nenasilan način rješavanja problema bilo to grljenje, pričanje ili tako što ću raditi točno što i on.
nisam tip od čitanja knjiga o odgoju djece, do sada sam sve rješavala instinktivno, onako kako mi moja glava i srce to nalažu. iako se spremam pročitati juula čisto da vidim hoće li mi se svidjeti.
ovako i ja radim.
danas je navalio da bi jabuku a ja taman cijedila juhu. nakon što sam mu tri puta ponovila -samo sekundu da mama procijedi juhu prihvatio je to, okrenuo se i otišao u sobu. ali to je bilo danas, ponekad takva situacija završi sveopćom katastrofom uz puno suza i deračine.
Pa da, isto i kod nas.
Recimo ova situacija što sam je opisala nije završila "okrenula se i otišla"
kod mene to rijetko kada prode tom mirnocom nakon sto ponovim par puta tihim tonom neke priceka malo ona pocne vrisku ,onda pocnem ja vrisku itd...itd...
po ovom što sam gore napisala ispada da ja nikada ne vičem
vičem, ali pokušavam to svesti na najmanju moguću mjeru.
moram obraniti juula - on itekako daje na zrcaljenju i na objasnjavanju.mitacija emocija je kod male djece puno efikasniji način uspostavljanja komunikacije nego ikoji drugi racionalni smireni postupak
imitacija potvrđuje da je roditelj primio inforamciju ... ok, onda možemo dalje komunicirati
osobno, meni je posve loša ideja da se na djetetov tantrum roditelj počne identično ponašati..uopće ne znam koja je svrha toga, to bi u našem slučaju izgledao kao totalni cirkus, ona u tantrumu urla na podu dućana, i ja skupa s njom?
pa štos je u tome da dijete onda prestane.osobno, meni je posve loša ideja da se na djetetov tantrum roditelj počne identično ponašati..uopće ne znam koja je svrha toga, to bi u našem slučaju izgledao kao totalni cirkus, ona u tantrumu urla na podu dućana, i ja skupa s njom?
da, al moja nije imala tantrume da bi mene živcirala, pa ak joj pokažem kako to izgleda prestat će
to me zbilja nigdje ne bi dovelo, samo bi je još više razjarila
al ak je tebi funkcioniralo, super... na kraju, svatko je priča za sebe i ne mora kod svakog paliti ista taktika
mislim da ni jedno dijete nema tantrume da bi nekoga naživciralo :/
nikada nisam razmišljala u tom smjeru.
da, još sam htjela napisati što se tiče taktike, sigurno je da sve metode ne funkcioniraju kod svakoga, kod nas eto to trenutno funkcionira, možda sutra više neće. onda će mi valjda nešto drugo past na pamet
kod nas nikada nije palilo imtiranje,sad kd a počne provodit voju volju probam razgovorom i ak ne ide kažem joj neka se smiri pa ćemo pričat,ak to ne upali jednostavno ju ignoriram dok me ne pita jel ja nju čujem,pa nakon što pita kojih 5 pua ja joj velm da ju čujem al ne želim čut ko ni oa mene,pa se zamisli malo,pa j pitam kak se ona osijeća kad ja nju ne slušam.istina,to se zna ponovit po par puta na dan.a kad je bila u fazi deranja, bacanja, čupanja udaranja same sebe ja sam joj rekla nek proba jače,pa kad ju je zabolilo prestala je i to je ponovila još par puta dok nije skužila da nju boli a ne mene( postavilal sam se tako,mada je mene srce bolilo). mada je svako djete drugačje i treba samo probat sve dok ne skužiš kaj pali. a kaj se tiče jela,ponudi joj pa ak neče nek sjedi za stolom dok vi ne završite možda usput ubaci koji zalogaj,kod mene pali da ak ne pojede nea nikaj drugo dok to e pojede pa makar umjesto užine ope dobili ono kaj nisu pojeli za ručak,čak je i s skužio to pa ipak pojede jel je u par navrata od ručka u 11h a do večere u 19h dobio jedno te isto(bio je ko u pklu al se isplatilo). nemojte krivo shvatiti al nisam za totalno ukidanje slatkiša. meni je frendica dala e brojeve koji kod jece mogu izazvat pojačanu aktivnost,pa sam ih izbacila i bolje je. jedno vrijeme sam joj kupovala sušeno voće,al je kupo ko sam vrag pa smo sad na kikićima,pez i sl. nema gumenjaka i inih jeftinih bonbona,mada se sveki ne pridržava toga pa mala podivlja kad dođe od nje. dobije jedan slatkiš dnevno i već se toliko naivkla da ponekad prođe i par dana da ne traži. a kad traži više već unaprijed zna da nemre dobit al proba (njoj se pipica zacrveni od previše soka,slatkiša i agruma,pa imamo dobr argumente).kod nas pali da za svako ne u vezi bilo čega ima kratko i jasno argumentirano obrazloženje.
bananko zato kaj hoce???grrrr,da je bananko zdrav svi bi djecu hranili banankom a ne povrcem,mesom itd
bez ljutnje al ako ćeš tako gledat kaj je onda danas zdravo? mlijeko možda,koje ima rok trajanja 10 dana ili povrće i voće špricano svim mogućim pesticidima ili picek koji za 1mj dobije 2kg ili svinja koja za 2-4mj natuče 100kg??? bez ljutnje al ne idemo u krajnost.moje djete dobi bananko ili sl kad se sijetim da bi joj mogla dati a to je rijetko. a kako ljudi za razne prigode vole klincima nosit slatkiše kod nas to jako često završi u smeću jer istekne rok trajanja.baš su tu sudbinu učer doživjeli jaffa keksi koji su stajali od uskrsa.
Meni se ovo nikako ne svidja. Gledam po sebi - i ja imam dana kada mi neko jelo ne pase i ne mogu ga nikako pojesti.
osim toga, kad je treći put podgrijano vjerojatno izgleda još gore nego na početku. Da to meni netko radi smatrala bih to mučenjem i inaćenjem i sigurno bih se i ja inatila. Shvaćam ne dati bananka dok se ne pojede nešto konkretno, ali ovo mi ne ulazi u prihvatljive metode (bar ne u moje metode).Meni se ovo nikako ne svidja. Gledam po sebi - i ja imam dana kada mi neko jelo ne pase i ne mogu ga nikako pojesti.
iskreno ja ne vidim nikaj loše u tome ak ne pojede npr. juhu pa ak ju jede ponovo kad tata ide ručat,pa nije od prije 2 dana i podgrijavano već 5 puta. kad dovedem ady u pol 9 u vrtić miris ručka se širi n sve strane,kaj mislite da se ne ohladi do 12 i da ne podgriju.a meni ti je taj savijet dala pedijatrica s obzirom da smo imali velikih problema,nije to trajalo tjednima,već par dana i upalilo. mada ja opet kažem da je svako dijete jedinstveno i ne pale iste stvari kod sve djece,mi smo ti koji trebaju isprobavat kaj pali i kad.
Slažem se.mada ja opet kažem da je svako dijete jedinstveno i ne pale iste stvari kod sve djece,mi smo ti koji trebaju isprobavat kaj pali i kad.
I vrlo je teško ovako nešto komentirati sa strane.
I ja sam jednom napisala nešto slično kao ti i dobila raznih komentara.
I pozitivnih i negativnih.
I ne, nije dijete cijeli dan sjedilo za tanjurom mahuna ili kelja i plakalo za stolom
OK, mogu dva, tri dana napraviti njoke i žgance... no već bi da treći dan nešto normalno pojede.
No, kod mog djeteta se pokazalo da ova taktika ne pali. Ona bi jednostavno odbijala jesti ono što ja nudim pa sam joj davala ono što želli. Ne čokolino i bonbone.
I onda je počela opet jesti normalno.
Anci,hvala ti na razumjevnju. nije palilo i promjennila si taktiku, vjerovatno bi i ja da nakon par dana nije upalilo.samo velim da moramo sve probat da bi znali. masu puta sam dobila nebulozne savjete koji mi nikada ne bi pali na pamet,al sam si svaki put rekla da nemam kaj izgubit ako probam,ako ide dobro,ako ne ide opet dobro.kad mi je pedijatica predložila ovu taktiku samo sam ju blijedo pogledala na kaj je ona meni ogovorila da nebu djete umrlo tih par dana od gladi ak ne pojede pun tanjur,pa kad sam malo bolje promislila skužila sam da je u pravu. sve zavisi od karaktera djeteta.
ehm...
prije svega mislim da si malo okasnila sa pitanjima i u tom kontekstu bih tvoje kazne upravo pročitala kao dokazivanje (tvoje) nemoći, a ne moći.
no, krenimo redom... nastojim što manje govoriti NE, al se ne ustručavam ga i izgovoriti tamo gdje treba. da me pita za bananka prije ručka rekla bih joj: može, čim pojedeš nešto slano. i to joj već govorim od kako ga je poželjela (ili bilo što slatko), tako da ona donekle i zna moj odgovor. nek pojede pa makar i zrno slanog, dovoljno da ste ostale dosljednje dogovora. da pita nakon ručka - rekla bih joj ne može, jer nisi ništa jela. pojedi nešto, pa možeš bananka. i da mi počne cendrati, zavisno od sveukupne situacije bih ili joj odvratila pažnju, ili joj decidirano objasnila da ne može ili bih brojala do 3 i frknula je u sobu u kaznu. (al kao što rekoh, nama su to tako rijetki trenuci da nije vrijedno spomena).
od kako zna za sebe, zxuja zna da nakon dnevnika nema crtića, tako da se pitanje crtića u 22h (kad bi dijete već odavno trebalo biti u krevetu) ni ne postavlja. dozvoljavamo (sad kad je veća) i samo kad još nešto večera crtic između 19'45 do 20'15. al tada, u 20'15 počinju mamine serije (koje ja ionako snimam) i tad se za nju gasi tv. i ona oko toga uopće više ne raspreda. nekim danima su dozvoljeni ustupci, kad je vikend ili neki poseban dan, al uglavnom se zna da ona oko 22h može biti samo u krevetu i nigdje drugdje.
eh, sad, na odgovor zašto se tvoje dijete ne drži vaših dogovora - na to pitanje moraš sama odgovoriti... najvjerojatnije jer si joj do sada kroz razne situacije dala do znanja da je moguće te "preveslati". :/ to ne znači da iz svoje nemoći trebas urlati il ikrenuti u rigorozne metode, nego da samo trebas postati ti dosljednija u svom odgoju.
ja mislim da da. neki imaju tantrume jer ne znaju svoju frustraciju drugačije izreći, a neki jer znaju da će na taj način od roditelja dobiti ono što milom ne mogu.mislim da ni jedno dijete nema tantrume da bi nekoga naživciralo
potpisujem. ja u takvim trenucima skupljam snagu da pronađem zen fazu, da je ne bi hitila kroz prozor. tako da orkestralno vrištanje ne dolazi u obzir.osobno, meni je posve loša ideja da se na djetetov tantrum roditelj počne identično ponašati..uopće ne znam koja je svrha toga, to bi u našem slučaju izgledao kao totalni cirkus, ona u tantrumu urla na podu dućana, i ja skupa s njom?
Mami Courage: napokon netko s istim stajalištima,samo kaj ja brojim do 5
slicno i dorian. pobacao je sve igracke po podu, a kako smo bili u hotelu ja mu velim da moramo pospremit jer ce doc cistacica pa ce pobacat u smece sve sto je na podu, a on skuplja sa mnom i govori da ce sad odnijet to cistacici da baci u smece
inace doma cesto posprema, cak je malo i opsjednut s pospremanjem
u prinipu ne bih kaznjavala dijete sto nije jelo. ja ne dam da se za vrijeme jela cirkusira, pa ako cirkusira onda nema jela i moze odmah ici dolje sa stolca. ne moras jest, al ako jedes nema zezancije.
i ne dam da se jede banana umjesto rucka, niti stapici, niti jabuka niti kruha i putra. to su stvari koje on voli, i ako mu se ne jede rucak trazit ce to. ja kazem ne dam, nema, ovo je rucak hoces - neces.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom