Meni jučer PAtrik priča o malo dečkiću koji se stalno ustajao a trebali su spavati. Pa priča ide ovako:

"X ustane gole, teta veli dole, X ustane teta spusti... X ustane teta puk po guzi! X pace. I spava."

Ja sam popi.dila, u sebi. Njemu sam rekla da kad se tako nešto dogodi treba reći (njihovu vrtićku) "Nemoj to raditi to nije ljepo, to se ne smije". I sav ozbiljan mi veli "Mama nisam se sjetio. Budem dugi put lekao."

Pričao mi je i da su se on i njegova prijateljica zezali kad su trebali spavati, pa sam se ja nasmijala a on veli "Mama, nije to smesno. Teta se ljutila." Nije mi rekao da je dobio po guzi, ali sam sad na oprezu. I tražit ć individualni razgovor, pa ću ih prvo ispitati malo kako to ide s kažnjavanjem.

Nisam zadovoljna, ali sam sigurna da nije sve tako bajno i da nisu u igri samo stolice hladilice.
Npr naše tete su inače genijalne, ali kako se deruuuuu, sve odreda. Koji put se sva smrznem kad čujem (dok dolazim po nejga).