 |
|||
Dali ikad pomislite da ste losa mama????
ovo se vec pitam jedno vrijeme jer se smatram losom mamom -ponekad!!!
a zbog cega???
ponekad- me malena gnjavi da se igram meni se neda!!
ponekad- gledam bas neku seriju a ona hoce crtic ja joj nedam!!!
ponekad- zeli van a meni se bas danas neda!!!
ponekad- mi se neda kuhat rucak pa dobi od predhodnog dana ili namaz!!!
ponekad- vicem a bez nekog velikog razloga!!!
i te neke sitnice i onda mi kasnije bude zao i osjecam se ko najgora mama na svijetu...
Re: Dali ikad pomislite da ste losa mama????
Uz sve ovo što si ti navela, mogla bih i ja nastaviti niz...ali neću, jer stvar je baš u tome "ponekad", a svo ostalo vrijeme sam najbolja mama na svijetu
Re: Dali ikad pomislite da ste losa mama????
naravno
ponekad bih pobjegla od svega i bila bar na 24h singl, bez obaveza
1. to je najnormalnije, malena će naučiti da se svjet ne vrti oko nje, nego da ostali ljudi imaju svoja raspoloženja i svoju volje, lijepo kažeš: Ne da mi se sad igrati.lidać prvotno napisa
nema u tome ništa loše, pa nisi ti poligon za igru
2. niti ja, lijepo joj kažem: Ja sad gledam seriju, crtić ti pustim poslije, i točka. Opet uči da nije centar svemira , te i da drugi ljudi imaju svoje želje , također se uči strpljenju (ko čeka dočeka)
3. i prijateljima znam raditi ustupke, tj. nekamo ići radi njih iako mi se ne da . nije mi jasno, jel ti bed zato što ti se ne da, ili zato što ne ideš?
4. - poradi na tome, jer će ti mala preuzeti obrazac ponašanja, pa će ona smatrati normalnim tako bezveze vikati
manje više svi mi osječamo se na bar 5 min lošim roditeljima
žuta minuta
proći će
Oooo daaa...
Ali, negdje sam pročitala da se uistinu loš roditelj nikad ne pita je li dobar roditelj.
Ali, isto tako mislim da bih mogla bolje.
Za sada još ne
ponekad mi se isto tako i u cijelom danu to sve neda a kada navecer legnem u krevet onda mi postane tako zao i dode mi da placem...gledam ju kako spava ko andelek u svome krevetu a ja sam taj cijeli dan bila tako grozna...
Upravo sam jucer to pomislila. I zbog toga se rasplakala.
Da ne ulazim u detalje,dogadaju nam se vrlo slicne stvari koje si i ti nabrojala.
Mene najvise muci moje vikanje.
ZELIM i MORAM to promijeniti. Sto je najgore,primjecujem da onda i ona bude jos "gora",pa se ja jos vise derem i tako ukrug.
A kad sam ja smirena i strpljiva onda je i ona mali andeo.
Moram raditi na preodgajanju same sebe!
nina i ja sam ta koja vice ,nazalost!
bezvoljnost
meni ju aktivira: umor, neispavanost, nezadovoljstvo trenutačnom pasivnošću (mrzim zimu i 24/7 u kući) ..... a i loša prehrana
lijenost je navika, ona se "uništava" malim koracima
Ja mislim da ćemo biti dobri roditelji sve dok smo samokritični prema našem ponašanju, dok se pitamo, vidimo greške i nastojimo ih ispraviti. Šta bi bilo da ti radiš sve što si navela i misliš da si savršena mama? A draga, napravit ćeš mnogo grešaka, neke ćeš vidjeti odmah, neke kasnije, ali mi smo ljudi, nismo savršeni, a i djeca se uče da nije smak svijeta griješiti ako nastojiš da ne griješiš i ako nastojiš ispraviti grešku koliko je moguće. I slažem se sa MGrubi, dijete treba naučiti da poštuje tuđe želje i potrebe, da ne misli da je ono jedino čije se želje trebaju uvažavati.
ne
znam da nisam SAVRŠENA mama, ali dobra jesam... ne po svojoj (samo)procjeni, već po onom što mi kaže kikica:
jako sam sretna što si ti moja mama.
otprilike 10 puta dnevno
i to me uvijek tjera da budem bolja mama i da navedene situacije othendlam svaki put malo bolje nego sam prethodni...........tam negdje kad odem u penziju bit ću savršena
i ja mislim da savršeni roditelji ne postoje - postoje samo oni koji se trude biti što bolji i oni koji se ne trude biti bolji jer misle da su savršeni
Svaki dan po nekoliko puta
Čini mi se da sam bolja mama u odnosu na par godina unazad. Ali još uvijek imam prostora za napredak
Ne mislim da sam loša ako želim čitati knjigu pola sata dok se ona igra.
Ili surfat
U nekim situacijama koje si navela se dogovaramo.
Ona bi šetala, ja ne bih. Nekad popusti ona, nekad ja.
Ono što JA ne volim jest kad nemam strpljanja i viknem. No, nisam zbog toga loša mama. Tu sam mama koja je pogriješila i koja se ispriča i kaže joj da nije ona kriva idemo dalje.
Recimo, moja starija kći ne spava više danju. Sestra joj obavezno spava. Pola sata dok mala spava ja želim imati malo mira.
Ili da starija gleda crtić, boja vodenima i sl. a ja pored nje čitam i sl.
Nekad se ona znala buniti, no mirno sam joj objasnila da isto kao što ona voli u miru pogledati i Doru i Pepu i štajaznam, mama voli nešto pročitati. Da se ne mogu stalno igrati. I ona je to onda prihvatila.
U principu ne volim to "loša" mama, "savršena" mama.
Mislm da je bitno postaviti se mirno, nježno, odlučno.
mogu potpisati anci.
ne postoje savršenstva, ali znam da nisam loša mama, bar se nadam.
I ja se ponekad to pitam i sve što si nabrojala i mene muči.
A najviše me zapravo živcira što mi je fitilj kratak. To bih svakako promjenila ali nikako mi ne ide!
XNe mislim da sam loša ako želim čitati knjigu pola sata dok se ona igra.
Ili surfat
U nekim situacijama koje si navela se dogovaramo.
Ona bi šetala, ja ne bih. Nekad popusti ona, nekad ja.
Ono što JA ne volim jest kad nemam strpljanja i viknem. No, nisam zbog toga loša mama. Tu sam mama koja je pogriješila i koja se ispriča i kaže joj da nije ona kriva idemo dalje.
U principu ne volim to "loša" mama, "savršena" mama.
Mislm da je bitno postaviti se mirno, nježno, odlučno.
A boldano mi je kljucno.
Ne mislim da sam loša mama, ali često me muči da li sam baš dobra mama. Jedino kaj znam je da sam preopterećena i da su druge mame koje znam puno ležernije, pa me brine da li njoj može smetati moja konstantna zabrinutost.
loša? Ne,ali da bih mogla biti bolja, mogla bih.Učim, učim,učim...
ja smatram da sam većinom s njom jako strpljiva i opuštena, premda imam dane kad mi se svašta ne da, no to ne smatram velikim problemom. Ponosna sam što za sad zbilja ne vičem, par puta mi se dogodilo da sam se otresla ili viknula npr da ne dira utičnice, i sl. u kritičnim situacijama, ali izderavanje baš ne. Uostalom otkad hoda i ne treba je se stalno nositi (prije je bila pravi čičak) je s njom prilično lako, dosta je kooperativno dijete.
Ali ono što mi je velika greška, i što vidim da može na nju ostaviti zbilja loše posljedice - par puta sam se pred njom pokefala s mm-om. Nas dvoje smo se i inače znali pokefati za razne glupe idiotarije, oboje smo tvrdoglavi kao najtvrdoglavije mazge, ali prije smo se mogli svađati za svoj račun, pa i razići se na par dana, otići u grad, duriti se ako nas je volja. Sad više ne. Došla sam do zaključka da to moramo ili riješiti ili se razići jer ne želim da prisustvuje svađama.
to i mene muci...I ja se ponekad to pitam i sve što si nabrojala i mene muči.
A najviše me zapravo živcira što mi je fitilj kratak. To bih svakako promjenila ali nikako mi ne ide!
kad god kazem "necu vise" nakon jednog dana sve iznova...
Uff, kako si me pogodila s temom... Zadnjih dana stalno mi u glavi bruji to pitanje jer sam u zadnje vrijeme pod velikom stresom zbog promjene posla, nespavanja (jer se mladom gospodinu bas i neda cijelu noc prespavat) i, naravno, muza koji je na godisnjem pa se ponasa ko dokona kucanica. I onda ponekad zanemarim njegov poziv na igru ili se izivciram po noci kad nece spavat nego se satima gnjezdi po meni, krevetu...a ja ustajem u pola 5...pa viknem na njega jadnog malog...
Ustvari, najvise me ubija u pojam sto je sad 100 puta vise privrzeniji MM-u nego meni. Nece da ga ja uspavam, iako ga uspavljujem svaku vecer otkad se rodio, nece se mazit samnom, a nocas sam plakala kad nije htio spavat, ja ga nisam mogla smirit i cim je dosao MM bacio mu se u zagrljaj i tako su zajedno zaspali. A ja na svom kraju kreveta suze ronim jer mislim da moje dijete misli da ja nisam dobra mama...
Uff, kako si me pogodila s temom... Zadnjih dana stalno mi u glavi bruji to pitanje jer sam u zadnje vrijeme pod velikom stresom zbog promjene posla, nespavanja (jer se mladom gospodinu bas i neda cijelu noc prespavat) i, naravno, muza koji je na godisnjem pa se ponasa ko dokona kucanica. I onda ponekad zanemarim njegov poziv na igru ili se izivciram po noci kad nece spavat nego se satima gnjezdi po meni, krevetu...a ja ustajem u pola 5...pa viknem na njega jadnog malog...
Ustvari, najvise me ubija u pojam sto je sad 100 puta vise privrzeniji MM-u nego meni. Nece da ga ja uspavam, iako ga uspavljujem svaku vecer otkad se rodio, nece se mazit samnom, a nocas sam plakala kad nije htio spavat, ja ga nisam mogla smirit i cim je dosao MM bacio mu se u zagrljaj i tako su zajedno zaspali. A ja na svom kraju kreveta suze ronim jer mislim da moje dijete misli da ja nisam dobra mama...
a sven sigurno ne misli da si loša mama, sigurno!
+ kaj mi je u ove 4,5g samo naj frendica rekla da zaista misli da sam dobra mama,to me razveselilo i natjeralo daI ja se ponekad to pitam i sve što si nabrojala i mene muči.
A najviše me zapravo živcira što mi je fitilj kratak. To bih svakako promjenila ali nikako mi ne ide!
ne mislim da sam loša mama;
mislim, tj. znam, da ima iks situacija u kojima sam loše postupila, u kojima sam mogla bolje/ drugačije i sl., ali da bih mislila da sam generalno loša mama- to nikako ne; imam već dovoljno "roditeljskog samopouzdanja", tako da se ne bojim griješiti i ne strahujem od (budućih) pogrešnih koraka
Jedna (ne)zgoda nedavno na autobusnoj stanici.
Nedavno na Britancu ujutro u 9:30 dolazimo skoro u zadnji čas na bus za Šestine, idemo kod doktora na kontorlu jer je Iva taman popila antibiotik, a Janko još kašlje i nije baš skroz nešto ozdravio.
Obavljamo kupnju peciva u pekari na stanici, planiramo još kupiti i sok u dućanu, ali dolazi bus, koji vozi svakih pola sata.
Janko navaljuje da želi sok već dosta dugo, ali nažalost previše smo žurili i jednostavno ne bi stigli na taj bus i morali bi čekati drugi pola sata što je s dvoje ne baš zdrave djece sredinom 12. mjeseca poprilično loša ideja.
I ne prestaje navaljivati, a ja mu cijelo vrijeme objašnjavam da nećemo stići na bus, da ćemo ga kupiti u dućanu kad izađemo iz busa, ali djeca ko djeca.
U jednom mi je momentu prekipilo i nevrištećim tonom, ali glasno, onako normalnim malo srtožim tonom rekla sam mu da je sada bilo dosta, da mi ne pada na pamet zbog soka koji ionako bude dobio za 15 minuta kad stignemo, propustiti bus. Da nam se žuri kod doktorice i neka se još malo strpi. U tom je momentu pored nas prolazio neki "idiot", majke mi opalila bih ga bila svom snagom da se složi na pod koliko sam bila bjesna kad mi je rekao "Kaj se dereš na djecu, bla, bla...". Nisam čula ostatak.
Da pogledi ubijaju, ovaj bi ga sigurno dokrajčio!
Osjećala sam se užasno.
Jadno, tužno i ljuto-bjesno!
Kao prvo koji k.... on meni ima bilo što govoriti?
Kao drugo, uopće se nisam derala!
Kao treće, pa kaj sam ja stvarno tako grozna mama???
Ispala sam kao neka luda vještica.
A nisam uopće ni viknula.
I tko je on da mi bilo što govori i obraća mi se????
I sada kada mislim na to baš sami
Re: Dali ikad pomislite da ste losa mama????
[quote="lidać"
a zbog cega???
ponekad- me malena gnjavi da se igram meni se neda!!
ponekad- gledam bas neku seriju a ona hoce crtic ja joj nedam!!!
ponekad- zeli van a meni se bas danas neda!!!
ponekad- mi se neda kuhat rucak pa dobi od predhodnog dana ili namaz!!!
ponekad- vicem a bez nekog velikog razloga!!!
[/quote]
ma daj, zeno, pa normalno da ti se ponekad neke stvari ne daju. nisi stroj. i nisi zato losa mama.
O, i meni je ovo potref tema!!!
Već par dana (možda i dva tjedna, ne znam točno) u nekoj smo lošoj fazi, odnosno bolje reći napornoj. Andrej kenjka ili vrišti ili plače za svaku glupost (intenzitet ovisi o tome koliko je u tom trenu nešto želio, a - pogađate - nije dobio). Udara nas, ne sluša ama baš ništa na prvu, tek kad iz petog pokušaja dreknemo MM ili ja, onda posluša ili pobjegne u sobu. Ne da se oblačiti, sve poželi suprotno od onoga što ja ponudim i onda uporno dreči. Dakle, ja sam svjesna da je ovo faza u kojoj on vježba svoju volju (i naše strpljenje), testira granice (do naše iznemoglosti), osamostaljuje se... svega sam svjesna, i baš zato ne mogu živjeti s tim vikanjem i muka mi je od toga. Isto kao i sa stalnim prijetnjama - "ako sad ne dođeš, idem bez tebe" ili "ako ne pospremiš te igračke, ja ću ih pokupiti i posakrivati" itd, itd. Da ne mislite, bude tu jako prvo jako puno objašnjavanja, nježnosti, pričanja, izražavanja osjećaja.... al na kraju se svede na ovo gore. I stalno razmišljam o tome kako to nije dobro, iako ne mislim baš da sam loša mama, samo se rastužim i razmišljam kako bih trebala drugačije... Ideje??
vidiš, zato se ja ne volim petljati u takve javne prepirke (osim ako baš ne bi eskalirali nečim ružnim, al tad samo gledam prodorno), jer se vidi samo slučajna i trenutačna scena, ne znaš što je bilo prije, što će biti poslije, ne znaš kakav je roditelj inače i sl. i klonim se zgražavanja, a još više otvoriti topic na tu temu.
edit: (osim ako baš ne bi eskalirali nečim ružnim, al do tad samo gledam prodorno)
Joj, MC, znaš i ja se ne volim petlajti u ništa jer kako kažeš nikad ne znaš pozadinu svega, a suditi po viđenom u tri sekunde je nezahvalno.
Uostalom tko su tamo neki rpolaznici da mi sude i da mi govore što da radim i kako da odgajam svoju djecu.
A i ne kužim kaj se ovaj uopće umješao??? :?
Znači, trebali bi djeci pustiti da nam skaču po glavama?
Ili sm možda trebala ući u dućan kupiti sok i sa polu zdravom djecom na hladnoći čekati bus pola sata????
Tada bih bila jako dobra i odgovorna mama???
Ma iskreno, svi ti ljudi koji hodaju okolo i prave se pametni na bilo koji način mi već idu debelo na jednu stvar koje nemam.
meni je tako susjeda prijetila da će mi pozvat socijalu službu. ja u 5om mj trudnoćr pol sata teglim bicikl iz zgrade u zgadu jer se gospodićna hoće vozit pa neće nego hoće da ga ja nosim (ponudila sam joj da ga odguram do parka pa ak će htijet nek se vozi ak ne nikom ništa) i naravno da sam pukla i izvkala se pa se našla baba pametovat. i vratile smo se u stan (naravno) i ja sam se onako
oh,da pada mi to napamet.
kod mene je okidač umor, ono kad stvarno ne mogu više a ona bi se igrala.
i onda se ljutim na nju, a zapravo bez razloga jer ona bi se samo igrala.
svjesna sam da sam dobra mama, ali uvijek mislim mogu bolje.
imale smo nemadugo jedno od najlošijih razdoblja u našem odnosu.
i priznajem da sam često vikala bez veze
nasreću prošlo je, nadam se da se neće ponoviti, bar ne uskoro.
Nikad mi nije palo na pamet da sam loša mama. Ponekad pomislim da sam trebala drugačije postupiti u nekim situacijama, učim na greškama.
Ja sam samo čovjek, ne želim da me djeca idealiziraju, da od mene očekuju savršenstvo niti da pomisle da ja to isto očekujem od njih.
Ljudski je griješiti, u tome nema ništa loše, na greškama se uči.
Loše je griješiti i ništa ne naučiti iz toga.
aj' sad meni tutleku objasnite po čemu je manje loše izderati se na dijete nego dati jednom po prstima ili po guzi.
odnosno, zašto se za ovo drugo svi prijete socijalnom službom, a za ovo prvo (vikanje, urlanje, deranje) se samo tješimo kako smo u tom trenu pukli
ja se ne tješim. ljudski je puknuti i viknuti, povisiti ton u nekim situacijama. zato nam je bog i stvorio jake glasnice
mene više peče savijest što se ne stignem igrati sa starijim sinom i raditi s njim. sva sam u nekakvoj žurbi i kućanskim poslovima, briga oko mlađeg brace itd
naravno da je ljudski
naravno da i ja puknem
samo me zanima koja je razlika između dati djetetu po prstima/guzi i izurlati se na njega...
Prvih par godina sam se vrlo često znala osjećati kao nesposobna mama, nisam bila navikla da 24 sata netko traži moju pažnju, da me i noću i danju mora dodirivati, da kad kažem da moramo ići iz parka, ona ne želi, ja ju ne uspijevam nagovoriti i nastane kraval ... , da joj ne uspijem skuhati, a da ona nešto pojede.
No zadnjih par godina se puno rijeđe tako osjećam, vjerojatno smo obje odrasle 8) i naučile se jedna na drugu. Vidjet ćemo što nas čeka kad dođe pubertet.
Od ovog što je lidać navela, jedino me je vikanje brinulo.
pa nema razlike. za dijete je jednako stresno i jedno i drugo
samo kaj tu nitko neće priznati da je ponekad šlopio dijete po turu
ajde priznaj ti prva, možda pokreneš lavinupa nema razlike. za dijete je jednako stresno i jedno i drugo
samo kaj tu nitko neće priznati da je ponekad šlopio dijete po turu
ma, priznat ću ja. dogodilo se, 2-3 puta, dok je bila manja.ajde priznaj ti prva, možda pokreneš lavinupa nema razlike. za dijete je jednako stresno i jedno i drugo
samo kaj tu nitko neće priznati da je ponekad šlopio dijete po turu
moja se ionako više prepadne kad se smrknem i kad počnem cijediti rečenice kroz zube nego kad urlam okolo.a u trenucima kad ne zborim ni riječ, onda mm zna da je obrao bostan.
evo i ja ću otvoreno priznat da sam znala udatit A po guzi,više ne. dok je bila manja kužila je sve ko i danas al me nije doživljavala (kao da je mislila ono tipa nemre ona toliko pričat koliko ja mogu slušat) pa je ponekad bilo efikasnije oplahnut po peleni nego pričati zidu,a ponekad sam i ja bila na rubu pa pukla.ne ponosim se time al kažem da ću rađe joj dati po guz nego ju izvrijeđat,a svašta čujem u parku od mama koje za sebe kažu da su savršene. sada već dugo nije dobila jer joj teže padaju bukvice pa su i efikasnije.
razlika je što prvo podrazumijeva fizičku silu dakle zamah rukom ili sl., a za drugo je potrebno napeti trbušne mišiće tj. dijafragmu i verbalno se izraziti
ma šalim se, ali naravno da je razlika između udarca i drečanja. povikati je sasvim normalno, svi viknemo ponekad na nekoga i naravno da to vikanje podrazumijeva određeni stres i nelagodu kod onog na koga se viče, pa zato i vičemo da izazovemo nekakvu reakciju jer na lijep način ne pali npr. udarac je sasvim nešto drugo.
uostalom nije mi jasno što se sada ne bi smjelo ni povikati na dijete (može, ali onda molim super poslušno dijete). prema tome ne bi nikada smjeli biti ni loše volje, nervozni jer koja je razlika između toga i vikanja pa najbolje da navučemo ružičaste naočale i pravimo se savršeni.
daleko od toga da ne dreknem na klince, ali ipak smatram da sam presla neku moju granicu prihvatljivog ponasanja, buduci da ne volim da se vice na mene, bez obzira koji razlog.
ali eto, radim na sebi, he he
Ne osjećam se lošom mamom baš nikad, ali me strašno nervira povremeno silenje ljudi, nabacivanje kojekakvih dvosmislenih komentara, kritika, pokušavanje nabacivanja kompleksa, uvećavanje kakve greškice koju uradiš... na koje naiđem u parkiću, ili među poznanicima. Ispadne ponekad da biti mama je nešto strašno podložno kritiziranju, kao da se trude kritiziranjem drugih dići sebi vrijednost u toj ulozi.
Nikad nisam pomislila da sam loša mama, znam da svaki dan malo zaribam, ali NIKAD mi nije palo na pamet da sam loša mama...
i ja se slazem s ovim SVATKO je bar jednom slopio po guzi djete isto smo i SVI bili "slopiti" sa strane svojih...nije da to podrzavam ili upotrebljavam ali desi se svakome se desi...no to nije udarac da na djetetovoj guzi ostane svih 5 prstiju ruke...pa nema razlike. za dijete je jednako stresno i jedno i drugo
samo kaj tu nitko neće priznati da je ponekad šlopio dijete po turu
ne bih se složila, ja zbilja još nisam (imam mlađe dijete pa recimo da imam još vremena, ali trudit ću se da se ne dogodi). Ali to što sam rekla gore o svađi s m-om pred njom, mislim da je ali bar jednako loše, ako ne i gore od fizičkog kažnjavanja (ima naravno različitih fizičkih kažnjavanja)i ja se slazem s ovim SVATKO je bar jednom slopio po guzi djete isto smo i SVI bili "slopiti" sa strane svojih...nije da to podrzavam ili upotrebljavam ali desi se svakome se desi...no to nije udarac da na djetetovoj guzi ostane svih 5 prstiju ruke...pa nema razlike. za dijete je jednako stresno i jedno i drugo
samo kaj tu nitko neće priznati da je ponekad šlopio dijete po turu
Zato ne bih nikad osuđivala nekog tko prizna da je dijete udario ako se ne opravdava, nego se trudi promjeniti. Ako opravdava svoj postupak, to je drugo
neznam kako se ovo moje shvatilo ali ne podrzavam to da se tuce djete...vec sam samo rekla da se desi svima bar jednom...
Niti sam ikad lupila dite po guzi, niti su mene ikad lupili moji roditelji.i ja se slazem s ovim SVATKO je bar jednom slopio po guzi djete isto smo i SVI bili "slopiti" sa strane svojih...nije da to podrzavam ili upotrebljavam ali desi se svakome se desi...no to nije udarac da na djetetovoj guzi ostane svih 5 prstiju ruke...pa nema razlike. za dijete je jednako stresno i jedno i drugo
samo kaj tu nitko neće priznati da je ponekad šlopio dijete po turu
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom