Joj draga tikice_69,
što reći nego da svi mi u našim borbama dođemo do zida kada kažemo da je dosta svega. To je znak da ste se isforsirali a naravno nije donjelo rezulatate i to čovjeka lomi. Lijepo su ti cure napisale potreban je odmor i domak od svega.
Ako prihvatite ovaj postupak u MB imate do tada vremena napuniti baterije, odmoriti se, financijski prezbrojiti i posvetiti se sebi. Ako te ulovi nemir u jesen sitgneš odraditi prirodnjak.
I ja sam bila u fazi odustajanja i to davne 2005./06. kada sam imala ugovorene konzultacije u MB u 03/2006. i zarekla se da je to zadnje što ću još pokušati. Bila mi je puna kapa doktora, postupaka, trošenja novaca na neuspješne postupke i tad smo odlučili da ćemo se posvetiti sebi. Te zime sam učila skijati u 35.-toj i shvatila da smo MM i ja u najljepšim godinama i da se jako volimo i da ne želimo jednog dana trgnuti se i shvatiti da smo ostarili ganjajući doktore. Shvatili smo da će naša obitelj biti obitelj ako budemo i sami koliko god je to bilo teško za prihvatiti. I tako smo lijepo odpauzirali do MB u 03/2007 koji nama nije donio uspjeh ali je probudio želju za novim pokušajima. I eto od tada je bilo i uspjeha i loših ishoda i svega. I gle sad kad stvarno nisam niti u peti pomislila da mogu prirodno ostati trudna dogodilo nam se čudo.
Zato ti od srca savjetujem da stanete na loptu i odmorite se. Vaša ljubav je dovoljno jaka da izdržite sve. A vidjet ćeš da će kroz neko vrijeme roditi se nemir u vama i natjerati vas da ipak ne odustanete, ako i vas u međuvremenu ne zaskoči vaše čudo.
I MM je imao dijagnozu oligoastenozoospermija ali se ona i mijenjala i varirala tako da ne gubite nadu.