Kada odustati?

[MIJA 32]

Već dva dana razmišljam o tebi i sve si mislim nešto napisati,a nikako da to uobličim u nešto suvislo.
Mislim da smo svi na ovom pdf barem jedanput odustajali;i ja sam imala takvu fazu kada mi je bilo svega dosta,bila sam iscrpljena emocionalno,fizički,financijski i bilo mi je svega dosta.
Imala sam jednu prirodnu trudnoću koja je loše završila i to me totalno dokrajčilo.
Karmen i Casper su me nagovorile na Mb i mislila sam još tamo probati pa onda vidjeti što dalje.Uspjelo je,da nije nisam sigurna kako bi dalje.
Ono što ti želim reći je da imaš pravo odustati,imaš pravo i predomisliti se,imaš pravo na sve osjećaje koji te trenutno okupiraju i ti i TM.
Svi mi koji smo se borili i oni koji se još bore s neplodnošću znaju da ta borba nije nimalo laka,stoga što god odlučila imaš moju podršku

[bebomanka]

I zaboravih napisati..MM je isto imao vrlo los spermiogram prije vise od 10god. kad smo poceli pokusavati a sad ima normozoospermiju..zato..misli i na TM i dozvoli mu predah te ga nahrani srecom....

[zelimo_bebu]

Želim Vam samo reći da ne zaboravite i ne stavljate to u drugi plan...ja Boga molim za prvo dijete....samo da osijetim što je to biti majka jer će bi život onda tekl biti potpun....bez uvrede ikome...

[rozalija]

Joj kako bih ja bila sretna da mi je bar jedno dijete...... Danas mi je neki loš dan spucala me depra, toliko bih volila naš mali smotuljak da dobijem.

Izvinite drage moje, ali jednostavno sam danas loša.

[wewa]

ne mogu pisati u svoje ime - nikad nisam bila dalje od odustajanja nego sada, pred odlazak u Mb - no, htjela bih nesto napisati tikici

draga, 6 pokusaja u jednoj godini je meni nezamislivo puno. i da je neki od njih uspio, velike su sanse da bi se svejedno osjecala jako umorno. bilo kakav postupak, iscekivanje i nadanje kosta jako puno, a cini mi se da je kod tebe pomijesano jos jako puno drugih emocija - apsolutno mogu shvatiti zasto zelis ostvariti novo roditeljstvo s ovim muzem

kad kazes da je i on umoran - ma to tek mogu zamisliti, muska je neplodnost grozan teret, nevidljiva omca oko vrata oba partnera. zato iskreno vjerujem da vam oboma treba odmor.

evo, mi smo 5 punih godina cekali svoj Mb - vas je najdalje godinu od sada. to je divno vrijeme za odmoriti se, napuniti baterije, provesti jedno krasno veselo ljeto ucetvero, pa onda po bebicu na zimu


a za cure koje sanjaju svoju prvu bebicu - samo jedna recenica: doci ce i nase vrijeme, vidjecete

[amyx]

Čitajuči tvoje postove i tvoj blog nisam baš dobila dojam da si osoba koja lako odustaje. Zato i za ovo sada što te mući mislim da je samo faza. Odmorite, oporavite se i onda donesite odluku. Kako god odlučili mi ćemo te podržati, ali mislim da ćemo se još družiti na ovom forumu.

[Filipah]

Ja se isto slažem sa upornom

Mi smo obavili 2 neuspješna IVF-a, znam da ste neke odradile puno više, ali već se također 10 godina mučimo sa iščekivanjima, razočarenjima i kroz što sve se uobičajeno prolazi.

Moj suprug je također htio odustati, ali mislim da su naši muževi toliko jaki, koliko smo i mi same jake.

Baš neki dan sam si razmišljala Bože pa ja imam 34 godine, svaki dan sam sve starija, stalno živim u iščekivanju ili oplakivanju, i pomalo mi je već toga dosta. Na kraju ću doći do 50g. i ništa od svega, a najljepše godine sam potrošila u magli.

Mislim da je najvažnije kad se dođe do zida, ako treba odmoriti i godinu dana, skupiti snage, posvetiti se jedno drugom, uživati jedno u drugom i da će na kraju doći

A mislim da se nekad u toj svoj brizi i nadi izgubimo i da od sebe i svog tijela tražimo previše, a ono samo traži od nas da malo usporimo.

Evo i primjer moje sestrične koja 12 godina nije mogla ostati trudna, nikakvi preveliki problemi, nekoliko IVF-ova (9) inseminacija, Maribor, i kad su se već financijski iscrpili, udebljali po 20-tak kg i odustali od svega, ona sva u panici ostala trudna. Rodio se mali dječačić, koji je prije godinu dana dobio sestricu i to sve prirodnim putem.

Sad veli da je morala otići kod ginekologa po zaštitu, jer eto sad ide prirodnim putem bez problema.

Sretno i samo hrabro naprijed, sve ćemo se mi dočekati naših bebica

[Denny]

Tikice,mogu zamisliti kako se osjećaš. Naravno da svatko ima pravo na svoje mišljenje i svoj stav, i ako vam je potreban odmor bolje je malo stati nego forsirati nešto što vas slama fizički i psihićki.
Ja svejedno mislim da ćeš teško postati ona "stara" Tikica, čak i da službeno odustanete, jer svi mi koji krenemo u MPO vode nikada više nećemo biti isti. Ni ja više nisam vesela i bezbrižna kao prije, jako me promijenilo ovih nekoliko godina upornih minusa na testu, jako sam se uozbiljila, trudnoća mi je postala sveto i nedostižno stanje, pa čak se i sa drugim životnim problemima teže nosim jer sam shvatila da, bez obzira koliko se trudili, konačna odluka ovisi o dragom Bogu, ili nekom trećem... Kao da mi život izmiče iz ruku, i osjećam se nemoćno da išta promijenim...
Ali ipak u nama postoji ono nešto što nas tjera dalje, bez obzira na sve, nešto što nam pomaže da se dignemo makar tisuću puta pali... Sa svakim ciklusom rađa se i nova nada, novi crv sumnje: "možda baš ovaj put uspije..."
Svi fizički, emocionalni, pa i financijski stresovi kroz koje prolaze mpo žene dokaz su koliko žarko žele svoju dječicu, i zato mislim da nijedna žena na ovom podforumu neće uistinu odustati sve dok joj tijelo daje šansu da zanese i dobije svoje dijete.

[ici]

Meni se dešava nešto sasvim drugo ne vezamo za odustajanje od borbe za bebu nego odustajanje od ljudi koji me guše sa svim pitanjima i na krajui ispada da ja njih moram tješiti a ne oni mene.
Odlučila sam da je ovo zadnja informacija koju će dobiti od mene(idemo na kontrolni spermio u MB) da idemo uopće negdi za bilo šta.
Sto pitanja,sto savjeta-umeli su me(po dalmatinski)

Malo sam skrenula s teme ali da ne otvaram novu evo ovdje sam se izjadala!!

Tikice draga kao što je wewa rekla 6 postupaka u jednoj godini je ipak teško i za nas koje smo navikle na borbu,malo odmaka nikome ne smeta dapaće samo se želja poveća!

[Denny]

I ja sam se ogradila od šire i uže rodbine, što manje ih zovem jer je prvo pitanje: "Kako ste mi vi? Ima li šta nova?" a onda krenu tješenja koja ne mogu podnijeti jer je većina njih rodila oko dvadesete i jednostavno me ne mogu razumjeti. Da ne spominjem rodicu koja me doslovno napala: "Jesi ti normalna? Šta ćeš na umjetnoj, pa nije ti četrdeset?!" Nakon što sam je dobro izribala radi ove rečenice, čvrsto sam odlučila svoj život držati za sebe.