Moji nisu razvedeni, no vjerujem da bi im bilo bolje da jesu. Mama je jednom pokušala otići ali se dala nagovorit da za dobrobit djece ostane u braku. Ostala je, pokušavala nas je zaštiti od njihovih svađa koliko god je mogla, sakrivala tatine izlet, pravdala njegova druga sebična sranja itd itd. Mi smo naravno znale što se događa, bile jadne jel tate i onako nije bilo, kada smo dovoljno odrasle da shvatimo i kako je on većinu vremena provodio bilo je još gore.
Ona je u biti sama nas odgajala, financirala i sve što je u životu zaradila je uložila u stan kod njegovih roditelja. Danas nakon 30 godina on ju je "počastio" najvećim mogućim sranjem, sada kada se ponadala da će se smirit i da će kakav takav život imat, financijska situacija nikakva, stambeno pitanje nerješeno. Jednostavno našla se pred ogromnim zidom koji sada u 50-toj nema snage preskočit, možda nije imala ni sa 25.
Zašto je ona ostala još uvijek mi nije jasno, zna da je to sve hrpa laži za koje smo ja i sestra znale koliko god ih je ona pokušala zataškati.
Jel bi meni i sestri bilo bolje da su se razveli, vjerovatno ne. Ali sigurna sam da bi bilo njoj bolje, možda bi i našla nekog tko bi ju više volio, cjenio, usrećivao.
Znam da bi sada ja bila sretnija da živi negdje u svom sa nekim tko ju voli i poštuje ili sama. Sigurna sam da bi bila bolja baka i mama.