danas sam ...

[gitulja]

Ovo sam otvorila samo da se požalim.
Danas sam najgora mama na svijetu. Sve moje nervoze i problemi ne opravdavaju moje postupke.
Ujutro smo se digle u 6, nije dobro spavala, i od tada je počelo ono nepodnošljivo cviljenje bez razloga. Odnosno, razlog je vjerojatno moja nervoza koju prenosim na nju. Nije htjela reči što je samo je cvilila i sve odbijala. Morale smo se spremiti za vrtić, do 7 i 30 nam nije u potpunosti uspjelo. Jednostavno ništa nije išlo kako treba. I nije mi inače problem kad kasnimo 5 -10 minuta. Pa mogu zapeti u prometu i izgubiti daleko više vremena.
Ali nakon što je sve skidala sa sebe, pa sam je ponovno oblačila, jednostavno sam pukla kod 3 skidanja jakne. Izvikala sam se na nju i ovo priznajem makar se gadim sama sebi, lupila sam je po guzi.
Totalni sam pristalica ne po guzi, i nemam apsolutno nikakvog opravdanja za svoj postupak. Jednostavno sam pukla.
I tako, danas sam najgora mama na svijetu.

[mamaShe]

Draga Gitulja,
uz neke manje izmjene, ovo sam doslovce mogla i ja napisati.
Sinoć je kasnije legla 22:20 (jer je manjoj trebalo dugo da zaspi, a skupa su u sobi, pa starija ne ide dok manju muž ne uspava).
I onda jutros: tragedija od svega. Od piškenja, od pijenja mlijeka, od oblačenja.
Ok, nije skidala sa sebe stvari, ali kad smo već trebali krenuti, ona traži još 1 šalicu mlijeka. NIkad to ne radi. Jedva popije i onu jednu. E, sad, ajmo još malo zavlačiti mamu, pa još jedna šalica. Prvo joj nisam dala, onda me je sveki prijekorno pogledala (zapravo je bila u pravu), i na kraju sam joj zgrijala još tu jednu. A mogla sam odmah, bez nervoze. Vikala na nju. Ajd, nije bilo po guzi, ali se osjećam jadno ko da i jest.

Nisi jedina, a bome moram priznati da je i meni lakše što vidim da ni ja nisam jedina.

Hrabro samo. Sutra je novi dan i nova šansa za bolje odnose (ma već danas popodne)

[koksy]

Nisi! Najgora bi bila kad ti nebi bilo zao! Samo si covjek!

[mamaShe]

koksy, hvala!
Već sam danas o tome čitala, i premda mi se oči napune suzama (na poslu, open space ) dok razmišljam o današnjem jutru, ipak mi daje nade.

[gitulja]

i ja nikako da dođem k sebi od današnjeg jutra.
stvarno sam si grozna, mi se stalno objašnjavamo, zašto nešto da, zašto nešto ne. Ali danas ... No da, sad je gotovo i nema natrag, samo dalje.
Ah, što bih dala da možemo ponoviti ovo jutro!

[koksy]

Ja sam isto ponekad zivac, pogotovo ujutro ako se bar kolko-tolko ne naspavam, i onda kad mi dan pocne ko vas, kad bas sve krene nizbrdo i kad bi vjerovatno i ja, poznavajuci sebe, popustila pritisku i udarila ga po guzi, samo duboko udahnem, brojim do 10 i ponavljam si "ne radi on to namjerno, samo je dijete"! I sve lakse prode.
Al da, ponekad viknem, bude mi zao al onda ga samo cvrsto zagrlim i ispricam mu se.

[ana.m]

Meni su jutra jako kaotična...


Ja doduše samo vičem, ali onda cijeli put do vrtića bude nikakav.
Te ga moram moliti da se obuče, te bi no bombone, svako jutro iznoiva me traži te bombone i svako jutro ja njemu uporno ne dajem i kažem zašto ujutro na prazan žekludac ne može cuclati bombone, pa se on prekenjava, kao plače i tužan je pa ja poludim na to, pa ga moram požurivati da ne zakasnimo na bus. I svako jutro repeat!
Koma... :/

[Maja]

Ja jutros nisam nikoga tukla ali se svako baš svako jutro pitam ima li načina da ta jutra budu manje stresna ili je to jednostavno tako i treba se pomiriti.
Nikakve pripreme odjeće, torbi, svega navečer da samo čeka, nikakvo moje buđenje unaprijed ne pomaže da mi ne digne živac kad čujem Janove lavovske urlike nezadovoljstva prije nego uopće otvori oči. Svako ali svako jutro. Da je bar samo svako drugo ili svako treće. Samo ne svako

[gitulja]

ja se inače prpiremim na to njeno, te ja bi ovaj čaj, te ne bi ovo, te bi još spavala, i moramo ponijeti pola kuće sa sobom i onda i nju nositi do auta. I da sve to podnosim jer znam da je samo dijete, ma koliko mi se ponekad činila velikom. Ali danas ko da je sto vragova ušlo u mene, i prešlo na nju.
I najradje bih umrla zato što sam ju udarila, a mislila sam da nikad neću, i nemam nikakvog baš nikakvog opravdanja za to.
Jedino što mogu reći je da sam pukla, jednostavno i samo to. Jedva čekam da dođem doma i da ju opet zagrlim i da joj kažem po stoti put danas da mi je žao. I opet to neće popraviti stvar.

[mamaShe]

Primjetila sama da su nam jutra manje stresna ako se navečer ide na vrijeme spavati.
Ali ako se nakupi par dana da u vrtiću ne spava, nego 'samo odmara', i onda još navečer ne ode prije 22h, jutro je koma, a pred kraj tjedna se spremam na izjave tipa:
- ja više nikad neću u vrtić
- ti nisi moja mama
- boli me trbuh (prst, nos, grlo...)
- neću ove hlače, nego one (e, onda kad premjestim remen u te 'one' onda traži natrag 'ove' pa ja poludim)

Sva sreća pa ne moram žuriti na bus. To bi bilo dodano stresno!

[Jelka]

Jutros je MM pukao, i bilo je više nego očito da se "morao" izvrištati. On je krenuo ugasiti modem koji stoji na televizoru, a Jana je mislila da će joj upaliti crtiće.

Ona je najtužnije, valjda već znajući da niš od toga (jer smo zaista već debelo kasnili, inače joj pustim), molila 'samo malo i onda dosta', na naše ne i moje objašnjavanje tužno urlanje, a to je MM-u valjda diglo živac.

Za sada nam jutra uglavnom budu ok, uz puuuno strpljenja kojeg ja nažalost često nemam. Jučer je recimo sjedeći na kauču pila narančin sok, kad odjednom plač. Ona se zaboravila i legnula s punom čašom. :/ To su mi najgore situacije, nije namjerno to napravila, a opet kak može biti tako blesava?!

[Jelka]

Primjetila sama da su nam jutra manje stresna ako se navečer ide na vrijeme spavati.

Apsolutno potpisujem!

[mama courage]

Primjetila sama da su nam jutra manje stresna ako se navečer ide na vrijeme spavati.

u ovome leži sva mudrost.

ovih dana sam je uspavljivala oko 20-20'30 i zaspala bi u roku od pola sata (s čitanjem, pričanjem itd.) jučer ju je mm stavio tek nakon pola deset, još u pola 11 sam čula kako drži monologe u sobi (on pored nje).

[Maja]

ma probala ja i te mudrosti

[ana.m]

Ma kakvo spavanje, pa on se sam probudi, ON MENE digne iz kreveta....
Spava popodne, navečer legne kako kada...
Zapravo najbolje ispadne ako on spava a ja ga u zadnji čas dignem i spremim pa nema vremena previše zahtjevati sve i svašta.
Kažme mu recimo da može gledati crtić kad se obuče, pa dok ja spremim seku i sebe, ali da kad mu kažem da idemo da onda idemo.
I onda mi spremne, ja njemu kažem da gasi crtić da moramo krenuti a on u histeriju.
Ili recimo mu kaćžem da neka ide na wc...Ne, njemu se ne piša, ne, ne i ne.
Ok, zabundam i njih i sebe i dogegamo se s 4. kata dole, + dvije torbe i on meni na izlazu iz zgrade kaže da mu se piša. Pa tko ne bi friknuo. Kao da zvjer uđe u mene. I onda me ljudi po cesti gledaju koji je meni k....!!!
A ono najgore od svega je to što kad je tata doma nema ispada, nema kenjkanja, nema gnjavaže...

E da, a o busu da ne pričam.
Ulazimo u bus, njega utrpam, apa kolica, a on bi sjeo na neznamtijakoju stolicu, a vozimo se 3 stanice. Ja bih ga naravno posjela na onu odmah do vrata, ali ne daj Bože da neko sjedi, nema šaaaaaanse da on sjedne pored tog nekog. E luda sam, ludaaaaaa!

[Tiwi]

ijuju
evo ga, jutra

bolje da se ne prisjećam. mene ubi zima i to spremanje ko gladan na sr.anje. a moram teglit i malog od 9 mjeseci i 10 kg. Pa kad malog jadnika obučem i stavim u AS a veliki bježi po stanu i neće se obući, ja se već znojim od vrućine i muke, pokušavam biti ozbiljna i autoritativna... ihaj.
Pa cukaj dekice, pa daj me primi, pa odnesem njega u prizemlje i krenem po malog a on ide za mnom mislim, luda kiuća, ponekad obojica tule i zavijaju..

I moj mene budi, najčešće oko 7,30. Mi oko 9 dolazimo u vrtić.
Najčešće je mrozovoljan kad se probudi ili kad se sjeti da ide u vrtić. Uspavat ga prije 22.00 jednostavno ne mogu.

[tanja_b]

Naša jutra su naporna u ovo zimsko vrijeme kad se moramo buditi još po mraku. Već sam naučila da moram odvojiti 10 min samo za razbuđivanje, ali ni to nam nije dosta, i muka mi je već slušati samu sebe kako ga požurujem :/
Ajde, da pokucam u drvo, zadnjih dana su nam jutra manje stresna. Naporna su i dalje, ali stresna nisu. Samo što svako jutro trebam shvatiti u kojem se filmu probudio i upasti u taj film i omogućiti mu da nekako započne dan.

(i priznajem da smo bili brži i efikasniji kad je imao 1-2 godine - ja bih ga obukla, nahranila kašicom, obula mu cipele i začas smo bili vani, a sad više nije tako jednostavno, veće dijete zahtijeva i više mašte )

[corny]

Ma daj, pa tko od nas ne pukne ponekad!? A ne moraju batine najviše boljeti....


Nisi najgora majka na svijetu. Naprotiv.

[Anci]

Jutra...
I nama je znalo biti veselo ...no skužih: one se vole razvačiti, vole pogledati crtić.
Ja maherica znam u minutu koliko traje koji crtić, probudim ih minumum 45 minuta prije polaska, znači u 6:15, stavim crtić, onda se spremim ja i onda njih za 15 minuta i u 7, 7:10 smo na parkingu.

Znaju kad završi crtić da se oblače i da izlazimo.
Nekad je znalo biti puno stresnije. Onda se lijepo moj muž pokupi da on to ne može gledati i siđe kao, pripremiti auto

Ali, uhodale smo se.
tanja, točno znam taj osjećaj kad ih požurujemo. Ono, ideš sam sebi na živce i ne možeš se slušati

Tiwi super mi je kad tako hodaju zamnom.
Zimska roba mi već ide na živce.
Ja, luda mater, njih još u vrtiću presvlačim jer vole suknje, a vani je sad hladno pa u jednoj robi idu do vrtića, a u drugoj su u vrtiću.

Kad se ufuraš, lakše je. Ne mislim samo fizički ufuraš, već ono, uđeš u njihov film.

[čokolada]

Štošta bih ovdje mogla potpisati . Od svega me najviše ubija oblačenje za ove polarne uvjete, dok pozavežem sve čizme, nataknem kape, šalove, rukavice, skafandere...a ova malena MRZI oblačenje! Mislim da ujutro budimo apsolutno cijeli kat :/ .

[meda]

Ona se zaboravila i legnula s punom čašom. :/ To su mi najgore situacije, nije namjerno to napravila, a opet kak može biti tako blesava?!

mene dorian obicno kad nece spvati i vec je ugseno svjetlo cima s vodom, jelom (sto to dijete nece izmisti da ne spava, cak i jesti ), pisanjem...

sinoc me traži vode, ja mu velim da idem sad po vodu, al onda ce se legnut i spavat. a on meni: necu se leci, da se voda ne prolije. ja :shock:

[ana.m]

meda i Janku se sve nešto odjednom kad je vrijeme za spavanje...
Inače je težak za jelo, ali čim navečer spomeneš spavanje on je gladan. Pa je žedan. Pa mu se piša. Pa sad u zadnjih par dana na silu piuše s nosom, kao nemre disati. Pa se 5 puta digne da mu ispušemo nos jer nemre disati i onda kad legne opet ispuhuje ko stari dedo. Ajmeeeeeeeeeee!

[mamaShe]

Joj, cure, divne ste!
Ma ko da gledam svoju djecu, u nekim trenutcima.
Zbilja, ova zima je iscrpljujuća.
Ja bih svoju princezu iznjela iz kreveta, ali ima 20kg, a ja u 19.tjednu T, tako da ne dolazi u obzir. Moram izmišljati koješta.
No, jutros, je samo rekla NEĆU i okrenula se na drugu stranu.
Sad, čak sam i ja razmišljala jutros ne ići na posao, pa sam, već iscrpljena tim nagovaranjima, brigom da sama ne opadnem... odlučila ostaviti ju doma.
A x puta sam ju jučer pitala: što to ne valja u vrtiću. A ona mi svaki puta odgovorala isto: samo ručak. To što je tete 'tjeraju' (mislim, ne mogu to zanmisliti) da pojede ciklu ili kupus, a ona to ni doma neće. I moš se na trepavice postaviti, neće.
I nikako je uvjetiti: idemo, pa ćemo razgovarati sa časnom (česne drže vrtić, jako drage žene, zbilja, susjede nam, znamo se godinama... ma ja nikakve zamjerke na njih nemam).
Ali ne. Ona neće.
Sad mi je plan, večeras leći još ranije, ako nam M dopusti (sinoć se dugo plakala) pa sve nade polažem u bolje naspavano dijete. Inače ne znam što ću. Čekam proljeće ko ozebli sunce.
Kaj velite na to?
Slobodno me našpotajte ako vam se hoće.

[Magdalena]

Sve mi je ovo (nažalost) poznato. Još uvijek nisam pronašla rješenje, nekad bude o.k., ali neka su jutra stvarno koma (pa makar svi skupa bili naspavani,stvari spremljene večer prije...)
Osjećam da mi već prije no što dođem na posao iscuri 80 % energije... Najgore mi je što u tim trenucima osjećam mučninu (ali doslovno) u želucu, kužim da mi želudac poskakuje od nervoze, žurbe, jurnjave...
Nekad mi se čini da se sama sa sobom utrkujem, i obećam si da ću polakše, ali vraga...
I ne, nisam turbo poslovna žena i nemam troje djece (ali se pitam kako li je tek njima). Držite se, moja podrška svima! gitulja, ne očajavaj!

[KORNY]

E da, jutra.
Od kad idemo u vrtić mi se ustajemo u pol 7,jer se gospodična sprema ko za vjenčanje (ja se brže spremila za vjenčanje nego ona za svakidan)-sama pere zube,umiva se,oblači se.....to traje li ga traje.
Onda ja oko 8 već počinjem šizit da požuri jer će zakasnit na doručak(20min do vrtića),a ona da neće trčat po vani pa prepucavanje da se nije vukla ne bi morala žurit i tako sve do vrtića.
a da ne pričam koliko mali mrzi skafander i sve popratne pojave uz to,pa je i on nervozan jer već 10min sjedi zabundan u kolicima (a do ga ja oblačim on bježi po stanu) i vrišti iz petnih žila.
Pripremim sve večer prije ili dok pije kakao ujutro.
A isto je bilo i dok smo smo trebali preći cestu do vrtića.
Oni kao da imaju kliker kad se nama žuri da oni odugovlače.
mislim da to ne rade namjerno tako da sam se pomirila s tim,mada i ja puknem pa zbudim cijeli kat.

[gitulja]

nekad mi se čini da bi sve ipak bilo bar malo lakše kad bi imale nekoga da nam pomogne ujutro.
Danas ju je na svu sreću tata preuzeo ujutro jer mora u Klaićevu na ekg. On se inače stvori na najviše sat vremena dnevno, i iako smo se dogovorili da će ju on voditi na pregled jučer je to pokušao prebaciti na mene. E, ovaj put nisam popustila, još kad sam vidjela današnje uvjete na cesti ...

[zvjerka]

I ja povremeno puknem. Pogotovo kad ih ja moram voditi u vrtić jer se dižemo u 5,30. A još više kad dođemo iz vrtića. Ja umorna, gladna, niti se ne uspijem skinuti, a oni su već, žedni, gladni, gledali bi ovo, pa bi malo van mislim, 5975684 zahtjeva a ja još uvijek bosa i štramplama hodam po stanu. Ponekad ak imam sreće presvućem se u trenirku u roku od pol sata. . Ovak je bilo do prije tjdan dana. Sad sam ih naučila da ću se prvo ja preskinuti, otići pišati u miru a onda sam njihova i ispunjavam 597684 nijhovih zahtjeva.
I nije čudo da ujutro kad dođem na posao imam najviši tlak 150/95.

[leonisa]

gitulja

[mamaShe]

KORNY, tvoja mala je takoreći ko Kika (29.7.04). Zavidim ti što se sprema sama. Ja ovu svoju i dalje moram skidati, oblačiti, brisati guzu, ajd, sama si opere zube, ali ako je jako umorna, onda i to moram ja (dobro, to iskoristim da ih dobro izribam, mislim, zube). Neće ništa sama. Valjda zbog seke? Joj, kad vidim drugu djecu, jeza me spopadne, i sram nadasve! Šmrc. A strašno je svojeglava, ili ja jednosvano nemam metodu.
A jutros mi još i preko telefona ponovila da ona neće u vrtić!
E, pa sad sam još više zagrizla za to da je odvedem pod svaku cijenu!
Da me nešto moli, krozu suze ili sl, još bih i mislila da zbilja nešto ne valja. Ali ovako, čista komocija.

[Maya&Leon]

meda i Janku se sve nešto odjednom kad je vrijeme za spavanje...
Inače je težak za jelo, ali čim navečer spomeneš spavanje on je gladan. Pa je žedan. Pa mu se piša. Pa sad u zadnjih par dana na silu piuše s nosom, kao nemre disati. Pa se 5 puta digne da mu ispušemo nos jer nemre disati i onda kad legne opet ispuhuje ko stari dedo. Ajmeeeeeeeeeee!

.... a ovo kao da je išlo iz moje glave...

- piškiti (7 kapi)
- jesti (da mu ponudim i brokulu pojeo bi bez pitanja, a to što smo već odavno u krevetu i oprali zube uopće ga ne zabrinjava)
- piti vode (3 kapi)
- ispuhati nos (snagom omanjeg leptirića)
- piškiti (4 kapi)
- jesti (može i stiropor)
- ugasiti noćno svjetlo (brine ga da će izgoriti lampica)
- ispuhati nos (ponovo leptirić)
- upaliti noćno svjetlo (ipak mu nije lijepo u mraku)
- uzeti aktualno složen lego-avion (bez toga se naravno ne može spavati :/ )

.... tu negdje konačno zaspi, a onda slijedi:

- uklanjanje gomilice maramica
- ugasiti noćnu lampicu do koje se ne može doći bez penjanja na krevet (paziti da ga ne probudiš!!!)
- ukloniti lego aviončić dok je još u relativno jednom komadu (jer bi ujutro posivio od tuge i naravno nikuda ne bi krenuo dok ga ne složi)
- stati na 4 mikro kockice legića (one najoštrije naravno, zašto pitate?!) već otpalih sa aviona
- zaključiti da si posve budan, upaliti televizor (jer ujutro ću ionako imati podočnjake do koljena) nastaviti gledati do zore

.... but, tomorow....tomorow is another day!!!

[mamaShe]

Maya&Leon, zakon ste!

Samo ću ponoviti, ajd, sretna sam da nisam jedina. Dok sam mislila da su sva druga djeca zlaćana i svi drugi roditelji savršeni, bila sam u većem bedu.

[Maya&Leon]

mamaShe

ponosna sam na naše nesavršenstvo: daleko smo mi od savršenih roditelja, naša mala šmizla daleko je od zlatnog djeteta, pucamo po šavovima tu i tamo, volimo se, vičemo, ljubimo, mazimo, ljutimo, durimo, puno smijemo i škakljamo, i znaš što? uvjerena sam da smo najbolja ekipa na svijetu

vjerujem da je tako i kod tebe

ma svi mi imamo loše dane.
i roditelji su ljudi od krvi i mesa, ne znam zašto sami pred sebe postavljamo zadatak da budemo bezgrešni?

[KORNY]

mamaShe-Jako rano sam odlučila da bude što samostalnija (kad je krenula u vrtić-1,2g),a kad sam rodila S postavila sam se tako da ili će se spremat sama ili mi izlazimo bez nje iz stana,tj da će "ostat" sama doma i upalilo. većinom ja između oblačenja svojih čarapa,hlača... uskočim pomoć njoj. kad hoću da se spremi sama za nekud onda joj moram raći 1h prije polaska da se sprema i još 1000x ponoviti da požuri i još ne izađemo na vrijeme.
Jučer smo se vratili iz vana i skidamo cipele ispred stana a ona mm i meni "vi samo na sebe mislite,uvijek se vi morate prvi skinuti",a ja rekla naravno, izula se jesi,a sad uđi u stan i čekaj da ti skinem šal i jaknu. Prvo se izuvam,skidam njih i tek onda sebe presvlačim.

[mamaShe]

Ma mene vam u zadnje vrijeme muči pomanjkanje snage. Stalno sam na rezervi. Da sam auto, ona žaruljica bi mi već prekorjela.
Tlak nizak, stalno neke viroze, upla sinusa, pad imuniteta, popodne sam na 5% snage.
Jučer, dođem doma s posla, presvučem se, K sjela i gleda crtiće u fotelji, do koje je trosjed. Legnem ja na taj trosjed, čekam da dođem sebi, kad osjetim, ona mene mazi po kosi
Al generalno gledano, stalno je u toj nekoj prkosnoj fazi, do te mjere stalno, da već mislim da to nije faza nego loš odgoj (ma koliko mi to bilo teško priznati). Zapravo ne loš, nego još uvjek ne dovoljno dosljedan.

A ono: požuri se, nećemo te čekati, kod nas nemože proći, jer kad ostane doma, još uvijek ima punu kuću ljudi (baka, djed, prabaka). Tako, ta logistika je divna stvar, ali ponekad si mislim, bolje bi bilo da smo sami. Ipak, praksa češće pokaže: dobro je da su tu. Moram to riješiti na neki drugi način.

[gitulja]

kod nas požuri neću te čekati ne pali, iz nekog razloga je zaključila da ona želi biti sama doma. mislim da uopće ne shvaća što to znači, ali joj zvuči tako dobro. naravno da nikad nije ostala sama, pa ima tek 2,5 god.
čvrsto sam odlučila da me sutra ujutro neće ništa izbaciti iz takta.
po pitanju zaliha moje energije, smanjuje se ko plin, ali to nije razlog da "pucam" na dijete.
ali isto sam tako odlučila otići ginekologu i izvaditi krv, provjeriti hormone, jer me neke stvari već dugo muče a jednostavno ne nalazim vremena, a to i opet nije razlog ni opravdanje za moju eksploziju.

[domy]

Pa nije ni čudo ovo je vrjeme užasno deprimirajuće, bar za mene.
Pa kak ne bi djeca bila koma, nemaju gdje ispucati energiju.
Što se tiće našeg oblačenja ja ga oblačim svako jutro a ima već 3,3 godine jer kad bi ja njemu to pustila mislim da do 12h ne bi došli do vrtića.

[mikka]

A ono najgore od svega je to što kad je tata doma nema ispada, nema kenjkanja, nema gnjavaže...

kod nas je obratno. kad smo sami sve funkcionira vise manje--jer mora. kad je tata tu.. e onda nastaje raspasoj, gubi se ritam, ide se spavati u 10... aaaa!

Nekad je znalo biti puno stresnije. Onda se lijepo moj muž pokupi da on to ne može gledati i siđe kao, pripremiti auto

znas da nekad nije to lose. kad md izade iz kuce ja ih puno brze spremim jer sam ih tako navikla--samnom nema zayebancije. jos da mi on ocisti auto od 5 cm leda da ne moram ja, i jos ga upali da se zgrije, di bi mi bio kraj..

e da, kod mene nema izvoljevanja kad se ide spavati. ja velim laku noc, dam pusu, legnem i ignoriram sve dok ne zaspi. moze traziti kaj hoce, ali nece dobiti . ako pokusa ustati, sprijecim ga i ponovim da se ide spavati, laku noc ovo ono.. kod f. to dobro funkcionira. e sad, vidjet cemo kako ce stvari ici kad sefica bikica malo naraste.

ali, koliko god cudno bilo, definitivno mi je lakse kad nema md-a. valjda jer sam onda samo ja editor-in-chief. kad on dode, onda valjda nastaje ispitivanje granica, njegovih, pa roditeljskih..

[KORNY]

kod nas je obratno. kad smo sami sve funkcionira vise manje--jer mora. kad je tata tu.. e onda nastaje raspasoj

ali, koliko god cudno bilo, definitivno mi je lakse kad nema md-a. valjda jer sam onda samo ja editor-in-chief. kad on dode, onda valjda nastaje ispitivanje granica, njegovih, pa roditeljskih..

definitivno potpisujem

[Hobita]

Jučer je recimo sjedeći na kauču pila narančin sok, kad odjednom plač. Ona se zaboravila i legnula s punom čašom. :/ To su mi najgore situacije, nije namjerno to napravila, a opet kak može biti tako blesava?!

Meni je bubac jutros poželio dodati šalicu s kavom.
Naravno da se potpiknuo...

[ana0206]

A ono najgore od svega je to što kad je tata doma nema ispada, nema kenjkanja, nema gnjavaže...

kod nas je obratno. kad smo sami sve funkcionira vise manje--jer mora. kad je tata tu.. e onda nastaje raspasoj, gubi se ritam, ide se spavati u 10... aaaa!

Nekad je znalo biti puno stresnije. Onda se lijepo moj muž pokupi da on to ne može gledati i siđe kao, pripremiti auto

znas da nekad nije to lose. kad md izade iz kuce ja ih puno brze spremim jer sam ih tako navikla--samnom nema zayebancije. jos da mi on ocisti auto od 5 cm leda da ne moram ja, i jos ga upali da se zgrije, di bi mi bio kraj..

e da, kod mene nema izvoljevanja kad se ide spavati. ja velim laku noc, dam pusu, legnem i ignoriram sve dok ne zaspi. moze traziti kaj hoce, ali nece dobiti . ako pokusa ustati, sprijecim ga i ponovim da se ide spavati, laku noc ovo ono.. kod f. to dobro funkcionira. e sad, vidjet cemo kako ce stvari ici kad sefica bikica malo naraste.

ali, koliko god cudno bilo, definitivno mi je lakse kad nema md-a. valjda jer sam onda samo ja editor-in-chief. kad on dode, onda valjda nastaje ispitivanje granica, njegovih, pa roditeljskih..

U svim danima do unazad tjedan dana bi ovo potpisala! Uistinu kao što si rekla ni samnom nema zajebancije, sve se zna i svima je poznato kakva su pravila....No zato zadnjih tjedan dana me ova moja račica doslovno kljuca po mozgu....NEIZDRZIVO....ne kuzim u cemu je fora, sto se promjenilo....Jedino jos spavanje funkcionira, ovo sve ostalo je koma...čini se da stvano ozbiljno ispituje moje granice i već vidim sebe kako od sutra uvodim diktaturu jer je ovo prešlo sve granice....doslovno zadnjih tjedan dana svi plešemo kako ona svira!!! Oblači se sama već mjesecima, ali sada joj se doslovno više ne smijem približiti, sjedi i jede za stolom cca 30-50 minuta - nemozes ju docekati da zavrsi, ni slučajno ne smijem predloziti nesto sto nije u skladu s onim sto ona u tom trenutku radi (od obuvanja cizama, do piskenja ili ne znam cega drugog - sve je problem i oko svega se drami!)....

[Anci]

A ono najgore od svega je to što kad je tata doma nema ispada, nema kenjkanja, nema gnjavaže...

kod nas je obratno. kad smo sami sve funkcionira vise manje--jer mora. kad je tata tu.. e onda nastaje raspasoj, gubi se ritam, ide se spavati u 10... aaaa!

Nekad je znalo biti puno stresnije. Onda se lijepo moj muž pokupi da on to ne može gledati i siđe kao, pripremiti auto

znas da nekad nije to lose. kad md izade iz kuce ja ih puno brze spremim jer sam ih tako navikla--samnom nema zayebancije. jos da mi on ocisti auto od 5 cm leda da ne moram ja, i jos ga upali da se zgrije, di bi mi bio kraj..

Kaže danas Minja na javljanju sa zgb cesata da svaki pravi muž izađe prije žene i sastruže joj led i ugrije auto

[krumpiric]

kako mi podnosimo jutra
pa-zlobno.Zašto?Ja se dižem u 6 i do 6:30 sam spremna, onda fino Marina koji spava oblačim(u snu), odnesem u kupatilo, on se popiški i umijem ga i operemo zubiće.
Navlačenje cipela i jakne i ostale opreme--sve je to još polusan
Zla sam-znam.I znam da to nije ispravno, ali tako je-hbga.

[krumpiric]

još najbolje da ne odledi auto

[meda]

meda i Janku se sve nešto odjednom kad je vrijeme za spavanje...
Inače je težak za jelo, ali čim navečer spomeneš spavanje on je gladan. Pa je žedan. Pa mu se piša. Pa sad u zadnjih par dana na silu piuše s nosom, kao nemre disati. Pa se 5 puta digne da mu ispušemo nos jer nemre disati i onda kad legne opet ispuhuje ko stari dedo. Ajmeeeeeeeeeee!

da, da...imamo i mi proceduru sa smrkljicem i 'nekom dlakom' na jeziku

ma ja mu ne dam jesti kad se tako sjeti usred noci, vode mu dam, dozvoljavam da je zedan

veceras je zaspao za vrijeme dnevnika. to se vec mjesecima valjda niej dogodilo. i to samo zato sto ja cijelu noc nisam spavala, pa je on ujutro brze bolje dosao meni u dnevni u 7 sati. u 11 je vec zaspao za popodnevno spavanje

[mamaShe]

Dobro vam jutro!
Tko je jutros strugao šajbe?
Kod nas - deda - fala Bogu da ga imamo.

Dakle, ovo vam je moje iskustvo od jučer-danas (ide u paru):
Jučer sam Kiki popustila kad je onako sanjiva samo rekla 'Neću' (u vrtić) i okrenula se na drugu stranu (u krevetu). To je prvi puta (od 1.9.2008) da sam popustila (a skoro sam i sebi popustila i neotišla na posao). Poslje mi je bilo žao što sam ostavila doma, potpuno zdravu i sve. A razlog? Više puta sam ju pitala, i svaki put je odgovor bio samo jedan: ručak. Da ju tjeraju jesti ciklu ili kupus (ma mislm da sam to napisala već).

Uglavnom, jutros sam si rekla, pošto poto idi u vrtić, da se ne ulijenimo. I što sam napravila? Onako trudna, 19tj, nju sam sa njenih 20kg iznjela iz dječje sobe (polubudnu), i odnjela u boravak. Koliko mi je to pameto, nisam baš sigurna, ali sam bila sigurna u to da mora u vrtić. Dobro, i konačno odemo mi tamo, i pričamo sa časnom. I na kraju se ispostavi da se radi o tome da one ako neko dijete ne želi salatu (ili nešto drugo), da ga onda nagovaraju na samo komadić, tako da barem proba (jer zapravo ne zna što to odbija jesti). I dogovorili se mi sve, neće Kika probati i gotovo. Bar za sada. Pa ima danaaaa.
Eto, ja sretna, da je jutrošnja bitkica izborena.

[Anci]

Dobro vam jutro!
Tko je jutros strugao šajbe?

Tata
Ja spremam njih, on auto

[gitulja]

evo me na raport.
danas nam je bilo super jutro, nisam dopustila ničemu da me izbaci iz takta.
naravno, u brzom spremanju danas nam je pomoglo to što se "zasengilo" pa je jedva čekala da izađe.
tko je strugao šajbe? ja, kao i uvijek.
Gita je danas svesrdno pomagala, čistila sve aute na parkingu, valjala se po snijegu i uživala.
Ja sam nakon prvog pogleda kroz prozor zaključila da nema šanse da stignem na vrijeme.
Dale, digla se u 6, nju u 6:50, nahranila, obukla u skafander, uvalila joj njenu malu metlicu u ruke i juriš van. Nakon što sam napokon otkopala auto, presvukla sam ju jer se sa skafandera cijedilo i nemam pojma kak bi osušila AS ( znam da ju ne smijem vezati u skafanderu i ne radim to). U vrtić je stigla druga u svojoj grupi, odlične volje. Uslijedilo je još jedno presvlačenje, ovaj put u trenirku i pokušaj da sve to smjestim na onu malu vješalicu.
Iz vrtića sam izašla u 8, e sad sam već trebala biti na poslu na drugom kraju grada.
Ali zašto se živcirati kad sam već u 6 zaključila da neću stići na vrijeme?! 8)

[ana.m]

Kod nas su već dva jutra za redom super!
Tata je na godišnjem...

Moram samo napomenuti, ona jutra kad ja radim ujutro, pa idemo svi četvero, MM sprema klince dok se ja šminkam , sve bude super, ali dodšue, jako je rano, ne stignu ni k sebi doći a kamoli imati kakve prohtjeve. Naime, dižu se negdje 10 do 6, a u 6 i 15 već izlazimo u punoj spremi!

[koksy]

Naime, dižu se negdje 10 do 6, a u 6 i 15 već izlazimo u punoj spremi!

:shock:
Kak uspijes tak brzo? Meni za ovog malog koji jos ni nema specijalne prohtjeve treba sat vremena. Doduse i ja se spremam skupa s njim ali ipak, manje od sat vremena nam nikako nebi bilo dosta.

[ana.m]

Robu spremimo navečer.
MM ustane i doe na wc.
Ja ustanem i odem se srediti-šminkam se 10-ak minuta, obučem za dvije.
Za to vrijeme on premota i obuče Ivu, još snenu.
Kad je ona spremna, budimo Janka i oblačimo ga. Isto snenog,m ne stifne niš pitati osim "A je li idemo u dužustvo (dežurstvo)".
Navuzčemo jakne i krećemo. MM-u treba 5 minuta da se spremi!
Ma ekspresni smo ujutro rano u tandemu, nema šta!