 |
|||
E da, al ja sam sama! A i moj malac nebi iz kuce izasao bez doruckaana.m prvotno napisa
Ja se ustanem malo ranije, obucem se, nasminkam, pristavim kavu, doruckujem, skuham kavu, pripremim njemu dorucak, budim ga, oblacim (to obicno potraje jer je cendrav kad ga probudim pa se hoce puno grliti samnom) dok on doruckuje ja popijem kavu. E onda bi se on malo jos stisnuo k meni, malo se pomazio. Kad napokon zivne, oblacenje jakne i polazak. I prode sat vremena...
E da, i ja sve pripremim navecer.
Dobro vam petkovno jutro!
Mi smo imali burnu noć, i sukladno tome, burno jutro.
K je oko 1h počela plakati, ne bi čovjek izvuko iz nje zašto da se na trepavice postaviš, a bome nisam baš u to doba ni previše u stanju biti diplomata (uzmite u obzir da sam T i da svakodnevno spavam manje od 6 sati). Uglavnom, probudila je M, koju je onda MM uspavljivao narednih valjda 2-3 sata (dijete se ukomiralo i razbudilo), a jadan se diže u pola 6 jer radi u Zagorju.
A ja sam K izvukla u dnevnu sobu, na trosjed, sjedila kraj nje do 2h, onako poluživa, a ona je dramila negdje do pola 2, onda je zaspala.
Znala sam što me čeka ujutro, ali svejedno sam se prvo dobro isplakala, Bogu se pomolila i onda krenulana buđenje.
Prvo opet drame, da neće ona u vrtić, da ju pokrijem, da joj vratim poplun, a ja sve mirno i lijepo.
E, kad više nije bilo kamo, uzela sma poplun i odnjela ga našu sobu. Onda je malo pošizila, ja sam malo podigla glas, i uozbiljla se veoma (više gluma), i cura se prvo primirila.
Onda sam joj rekla da zašto tako počinjati dan, koji nam je dragi Bog dao da uživamo u njemu, sa svojim prijateljima, sa mamom i tatom, čekaju nas divni događaji, vani snijeg... i K se odjednom okranula i meni glavu u krilo i sva se u janje pretvorila. Ostala sam :? , ali valjda je to plod one molitve ujutro.
Uglavnom, od tog časa dala je da ju obučem (čak je pokušala sama štrample obući - kud baš najgori dio), popila mlijeko, pojela krafnu, ... ma ko u priči.
A dok smo došle do vrtića, posve drugo dijete, razumno, drago.
I onda se pitam, pa zašto ne može tako odmah, kad je očito da joj nije ništa (osim što se nije baš naspavala).
Al drama mora biti prisutna!
Dobro vam pospano jutro, još jednom!
jučer sam pokušala malo više izmoriti G, sve u nadi da će malo ranije zaspati i lakše se ujutro probuditi.
pogađate, od toga ništa, zapravo izmorila sam sebe, a ona je još u 23 bila budna. a ja od 21 jedva držala oči otvorene. to mi je bio potez :D
ne bi ona zaspala prije 22:30 da se svijet sruši, i ništa ne pomaže, a sad je obično budna još u 23. ali zato bi ujutro spavala ...
a sutra je vikend, i spavat ću do 9 !!!!
ako se ona zbog nečeg ne probudi u 6 što bi se i moglo dogoditi.
Dobro vam jutro,meni je već debeli dan.Mi smo jutros imal fraze od pola 6 do 7.S se zbudio oko pol 1,preselila sam ga u naš krevet i onda me je gnjavio do nekih 2.Zbudio se oko pol 6 i urlikao iz čista mira 1h (neda tati da se pokrije,a on treba ustat za posao a hladno..,pa ne da da ležim već sjedim,pa me otkriva,i tako izmišlja sve u 16).Onda se ustala A pa onako cendrava i neispavana legla malo k nama,pa je S opet počeo vrištat (opet mu nekaj nije bilo po volji),pa je ona počela cendrat da ju braco gnjavi.Pa su se smirili i onda je A počela plakat iz petnih žila jer tata ide radit,ma koma.Onda smo i mi poludili i na kraju je ispalo da smo svi četvero u isto vrijeme urlikali (svi na sve).Susjeda ispo je zasigurno bila oduševljena
KORNY, vidim da imamo oboje djece slične dobi.
Vama paše to dolaženje u vaš krevet?
Ja sam poludjela od toga, i više ne dam.
Odn. M nismo to nikad ni priuštili (bolje spriječiti nego liječiti), a K smo odvikli od toga, i ponosna sam na to. Ja sam se nekako jako loše osjećala dok je ona kod nas spavala: em što nas je jako ritala (a ja već s trbuhom), em što puuuuno lošije spavala nego u svom krevetu.
Sad se tu i tamo desi da dođe, kao nešto je ružno sanjala, ali je ja ili odvedem natrag, pa sjedim kraj nje dok ne zaspi ili dok se ne smiri, ili ako je baš jako žvičana (od umora), onda ju odvedem na trosjed (već je to prihvatila kao alternativu), i tamo je polegnem do jutra (da ne probudi M od cendranja).
Uglavnom, mi sretni.
Ali moram K jako pohvaliti: jutro se SAMA DIGLA, došla mi u kuhinju i šapatom se javlja: bok mama... dobre volje, odmorna... ma to spavanje je ključna stvar za dobro raspoloženje. Tu i tamo mogu se pojaviti još kakvi faktori, ali spavanje je glavno.
Ajd, pusa svim suborkama, mamama odgajateljicama!
Inače ni kod mene ne pali zajedničko spavanje al eto mali e bio jako bolestan,pa mu ide 4.kutnjak,a kad mu idu zubi nemoguć je.ako dđem u sobu onda mi se baca sa ruku i ovih mi je dana lakše uzet ga sebi pa da se barem A naspava.A nikada ne dolazi u naš krevet (spavala s nama špar puta kad je bila jako bolesna) al eto dogodilo se da je došla ujutro pomazit se.Bašsam rekla mm da neću malog iše dovlačit pa makar dignuo svih 200 stanara zgrade na noge.Kao kaj sam rekla frendici,diraj mi sve osim kreveta i kave
Ne zelim da me se krivo shvati, ali meni je logicno (napominjem, meni) da dijete mirnije i bolje spava s roditeljima u krevetu. Nisam ni ja vjerovala dok se nisam uvjerila. Nista ga ne moze tako umirit kao kad se stisne k meni i ja ga zagrlim, odma se smiri i zaspi.
Dok je spavao u kindacu ujutro je uvijek bio mrzovoljan, a sad se ujutro budi s osmjehom od uha do uha, razigran, brbljav...ma uljepsa mi dan iste sekunde!
Ja se ne javljam ovaj tjedan jer radim ujutro, pa je sve lako.
Ali zato se pripremite idući tjedan. :/
Kajs e spavanja tiče, Iva spava s nama od rođenjam ni dana nije spavala u kimbaču, ma ni sata.
I super spava, mada evo sada već polako primjećujem da ako me nema pored nje duže će spavati da se ne probudi na cicanje, ne miriši joj pod nosom pa...
Ali još ćemo malo pričekati s preseljenjem u vlastiti krevet k braci u sobu...
koksy, naravno da je to individualno. I obzirom na mame i obziromo na bebe/djecu (a i tate se možda nešto pitaju).
I ja sam rekla da je meni koma... a znam da nekima to niš ne smeta. I iskusila sam da je K bila mrzovoljnija i nenaspavanija kod nas.
I opet je moram pohvaliti. Jutros se probudila sama, dočekala me u krevetu i još veli: mama, oprosti što se nisam digla sama.
Jer jučer sam je na sva usta hvalila, kome god sam stigla, kako se sama digla, i valjda joj je to pasalo.
Ma to odlaženje na spavanje na vrijeme je ključna stvar! Bar se meni tako čini.
A kako se po jutru dan poznaje... Eto.
pusa!
Gita spava samnom jer se ja bolje naspavam, ima neku foru da ostaje spavati u krevetu u kojem zaspi. A mene nažuljaju one zaštitne ogradice. A tata tak i tak spava u svom stanu
Nama je vikend bio koma, bila je cendrava, ja krepana, tata bolestan, ali bez svađa. Ova 2 dana se budi vesela i nemamo problema s oblaćenjem, i stižemo na vrijeme.
x :D
Mi i dalje vodimo bitku sa S,noćas je vrištao i bio na fotelji na meni kojih 3h al ga nisam nosila k nama.
Mojise probude super volje ak su naspavani,a ak nisu onda su koma da spavaju bilo gdje.
nakon cendravog vikenda, ovaj nam je tjedan jako dobar. budi se bez problema i dobre je volje. ima novu foru a to je sjedenje na wc-u, kao stalno joj se kaka. i tako se ja danas spremam, a šefica uzela tanjurić s keksima i sjela na zahod
jučer navečer nikako zaspati jer je izgubila crvenu dudu - čitaj sakrila. i cendra li ga cendra za crvenom dudom. ja naravno prokrenula cijeli stan, dude nigdje. ujutro se ona digne i odbaulja u svoju sobu, ravno u kutiju s igračkama. uzme bebu skine joj čarapu i uzme dudu i veli meni pa evo tu je.
moj mali bebe se hajde probudi kao raspolozen, pa se mazimo i "vrtimo" po krevetu, ali ne prodje maltene ni pola sata kad pocne njakati, cendrati, stenjati, kako on to vec zna... tuzna sam sto dani tako zapocinjusad je presvlacenje postalo razlog za tuzni plac, kao da mu ne znam sta radim... i onda nekad puknem i pocnem galamiti zasto vec njace, pa tek se probudio. neki dan mi je doslo da se odem negdje izvristati, samo onako vristati na sav glas, mislila sam da cu si kosu pocupati na samo jos jedno njegovo stenjanje/njakanj... i tako ja budem uzasna mama, a tek mi je poceo mama-staz
manal ne očajavaj! Svi smo ti mi tu u istoj gabuli. Proći će to. Djeca odrastaju, a bome i mi s njima. Ja sam kroz svoj odnos sa starijom, toliko toga naučila o sebi... samo da još počnem stvari korigirati (prvo sebe, a onda nju).
gitulja,
Noćas se naša M budila 3 puta i plakala bez nade da će zaspati. MM je nosao, dizao se jadan 3 puta, K čak pobjegla sama na trosjedi tamo dočekala jutro.
Ali M još nikad nije prespavala kod nas, samo se ponekad igramo na krevetu i to joj je veliki užitak.
Ma, kako kome paše.
Ajd, hrabro dalje!
da,da, mrak je fora 8)
ma i ja sam umrla od smijeha, ali mi je prvi čas došlo da ju zadavim. Ipak joj je trebalo skoro sat i pol da se smiri i zaspi. a što je najgore znala sam da zna gdje je. btw. drugu crvenu još nisam našla. sakrila je i drugu , rezervnu, istu večer. nije to njoj prvi put.
Evo čitam i ne mogu se nekima načuditi (ne samo Jelki). Kako bih ja voljela da i moje dijete može uz plač i dreku "ne, ne , ne" trčati po stanu samo da ne mora ujutro iz kreveta.
Ali ne može.
Ne hoda samostalno, ne govori u rečenicama, ne vidi dobro, ne oblači se sama...
No ipak i mi idemo svako jutro u vrtić, tj nosim je do auta, a popodne na vježbe. Ponekad mislim kako mi je teška i leđa me bole, ali kad čitam pojedine postove, sretna sam, jer moje dijete ne plače svako jutro prije odlaska u vrtić.
Možda se nekome neće svidjeti moj komentar, ali duboko u sebi svatko će se malo zapitati kako bi on/ona da je na mojem mjestu.
Htjela bih zapravo svima poručiti da jutra mogu biti puno ljepša i mirnija.
Evo čitam i ne mogu se nekima načuditi (ne samo Jelki). Kako bih ja voljela da i moje dijete može uz plač i dreku "ne, ne , ne" trčati po stanu samo da ne mora ujutro iz kreveta.
Ali ne može.
Ne hoda samostalno, ne govori u rečenicama, ne vidi dobro, ne oblači se sama...
No ipak i mi idemo svako jutro u vrtić, tj nosim je do auta, a popodne na vježbe. Ponekad mislim kako mi je teška i leđa me bole, ali kad čitam pojedine postove, sretna sam, jer moje dijete ne plače svako jutro prije odlaska u vrtić.
Možda se nekome neće svidjeti moj komentar, ali duboko u sebi svatko će se malo zapitati kako bi on/ona da je na mojem mjestu.
Htjela bih zapravo svima poručiti da jutra mogu biti puno ljepša i mirnija.tebi i curici. I vjeruj da se skoro svaki put (a samo sam ljudsko bice kao i sve mame ovdje) kad me dovede i prevede preko ruba zivaca, sjetim mama poput tebe...pa se onda vratim gdje mi je mjesto.
apple draga, potpuno si u pravu.
onaj tren kad me nešto izbaci iz takta, potpuno kao ovo zbog čega sam i otvorila topic, jednostavno ne razmišljam na taj način. a onda opet kažem hvala Bogu da je zdrava, pa nek me ljuti.
nemoj se naljutiti, ali mislim da svi mi nekako formiramo svoja očekivanja prema mogućnostima svoje djece. znam je da je ona mala, ali isto tako mislim da zna, pogotovo ako ju i upozorim, da ću se naljutiti ako je moram oblačiti 5 x ponovo. sada kad gledam s odmakom i nije neki razlog za eksploziju, ali onda je bila kap koja je prelila čašu.
apple, potpuno si upravu! Hvala ti na poniznosti i za tvoj post, da se i ja vratim gdje mi je mjesto. Hrabra si, svaka čast!
Neki dan čitam postove na Posvajanju djeteta. I suze ronim. Što zbog njihove sreće (ili sreće u pripremi), što zbog svoje nezahvalnosti. Mogu vam reći, povremeno se sjetim toga i lakše podnosim nepodopštine svojih mangupica. Kad vidim da oni roditelji više vole svoje dijete ... (dobro, što je 'više', i kako kad, sve je to individulano i povremeno ovako povremeno onako, ali) totalno su me inspirirali.
Ugodan vikend (bez ranojutarnjih buđenja!)
Eto još jedne potvrde važnosti spavanja!
Vikend je naravno vrijeme kad se akumulira odmor i san.
Tako jutros probudim K, odemo u kupaonicu, bez problema sama predloži da se umije, počešlja, uredno obavi sve što se tamo obavlja, obučemo se ... ma sve po PS-u. Ko velika.
A u prošli petak, kad je već bila sva premorena od tjedna, jedva je dočekala večer i spavanje.
Ali tako to nekako ide i s nama velikima, zar ne?
U svakom slučaju, pon. ujutro mi je uživancija, jer je moje dijete dobre volje. To mi čini početak tjedan manje stresnim.
pusa svima!
Necu zapoceti sa danas sam nego preksinoc sam...
Dakle, preksinoc sam upotrijebila cry out metodu iako sam obecala da nikad necu. Al doveo me do granica ludila.
3 tjedna je svaku noc imao night terrorse, ok, bila sam tu uz njega, naravno.
Kad je to proslo, svaku noc bi se probudio oko ponoci i sljedeca 2 sata se meskoljio, okrenuo bi se 6 puta u sekundi, pa bi svake 3 minute pio vode, ja sakrijem vodu pa place ko kisna godina. Pa se stisne k meni, ja ga zagrlim, mazim, lezi tako 5 minuta pa opet sjedne, trazi vode, baulja po krevetu. Pa legne i mlatara okolo rukama, pokusava dohvatit bilo sta, najcesce moju kosu pa me cupa. Pa mu ja okrenem leda i ignoriram ga a on doslovno cvili ko malo stene. Ma ustvari, on se zabavlja a vidno je pospan. 4 noci tako i ja sam pukla, polegla sam ga u kindac koji je spojen s nasim krevetom ali mu nisam dala na krevet, pustila sam ga da skace po kindacu. Naravno da je protestirao i ljutio se i bas je htio ic probudit tatu.
E pa ne moze, tu sam pukla, posjela ga u kindac, legla tako da nikako ne moze van, on se raplakao a ja ga pustila da urla. Urlao je dobrih 5 minuta, smirio se, popio jos malo vode, stisnuo se k meni i zaspao. Nocas prespavao cijelu noc.
E sad, jesam li nemajka?
Mislim, ja sam to shvatila kao testiranje granica, i pokazala sam mu granicu do koje moze ic. Ili...sam ga slomila? Uff!
preksinoć ...
i nama je bilo veselo. možda nešto u zraku?
i ja sam primjenila cry out, ali na sebi.
dakle legle smo u 22, kao i obično, ugašeno svjetlo, mir. i sve kao obično ona nešto brbljucka.
ja strgana, bole me sve kosti, ruke i noge drhte, onako kao pred bolest.
23 - ona još priča, 00:30 ona još priča, ja šizim. palim svjetlo, idem na wc što kod nje izaziva histeriju i sad ona plače. ja ludim, više mi se ni ne spava.
a jedino što sam htjela je bilo zaspati što prije da dođem sebi. ona nikako ne prestaje plakati, osjetila moje ludilo jer inače ne reagira kad idem na wc.
vjerojatno sam pogriješila što sam upalila svjetlo, valjda ju je ušokiralo. nisam o tome razmišljala.
uglavnom sad već plačem i ja, ona zbunjena prestaje plakati, draga me.
gasimo svjetlo, šmrca ona, šmrcam ja, zagrlile se i zaspale.
joj to je izludujuce kada nece/ne mogu zaspati. uzas.
koksy, ja mislim da je sve ok. na kraju je ispalo super. javi kako vam ide dalje.
uf sad mi je lakse...ovaj grc sto sjedne na zeludac u nedjelju navecer i cuci do petka, malo je popustio, kad vidim da nisam jedina. Jer kad se samo sjetim jutarnjeg dizanja..najcesce pokupim P, ljuta ko paprika, zivcana...i spustim se u auto, i onda naravno ja struzem led, ja grijem auto, ja...uf, kad se sjetim, odmah se vrati onaj grc
koksy
samo si pokazala granice
mikka, McGrubi
Hvala, sad se odma bolje osjecam...
Ni nocas nije bilo onakvih problema, al ga je bolio trbuh pa je svako malo plakao. Al to je sasvim nesto drugo, cim bi ga zagrlila i stisnula k sebi smirio bi se i nastavio spavat.
evo mene opet. danas ok, ali jučer poslije kupanja KATASTROFA.
i inače imamo problema sa oblačenjem nakon kupanja, ali jučer sam poludila.
baka joj je rekla da ju gaćice pikaju. i sad od ladice pune gaća ( bar 20 komada) nemam ni jedne za obući. kako po noći još ima pelenu ja nudim da stavim pelenu, ona u plač, pa nije mala beba.
vadimo 5 pari gaća i ni jedne nisu dobre. e sad ja pucam, vadim sve iz ladice. nema dobrih koje ne pikaju. ni obične ni bokserice, ni sa princezama, ni sa hello kitty. e stvarno sam ih skoro sve bacila u smeće. moram priznat da sam se razderala.
kad je završila saga o gaćama onda je cvilila za sve drugo.
ah, valjda južina.
i onda danas za mir prije vrtića, pošaljem ju da sama izabere gaće koje želi, koje ju ne pikaju. i donese one oko kojih je jučer nakon kupanja nastala drama. ja kažem da ju te pikaju, a ona meni da ne.
ajoooj.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom