Naša jutra su naporna u ovo zimsko vrijeme kad se moramo buditi još po mraku. Već sam naučila da moram odvojiti 10 min samo za razbuđivanje, ali ni to nam nije dosta, i muka mi je već slušati samu sebe kako ga požurujem :/
Ajde, da pokucam u drvo, zadnjih dana su nam jutra manje stresna. Naporna su i dalje, ali stresna nisu. Samo što svako jutro trebam shvatiti u kojem se filmu probudio i upasti u taj film i omogućiti mu da nekako započne dan.

(i priznajem da smo bili brži i efikasniji kad je imao 1-2 godine - ja bih ga obukla, nahranila kašicom, obula mu cipele i začas smo bili vani, a sad više nije tako jednostavno, veće dijete zahtijeva i više mašte )