Dobro vam petkovno jutro!

Mi smo imali burnu noć, i sukladno tome, burno jutro.
K je oko 1h počela plakati, ne bi čovjek izvuko iz nje zašto da se na trepavice postaviš, a bome nisam baš u to doba ni previše u stanju biti diplomata (uzmite u obzir da sam T i da svakodnevno spavam manje od 6 sati). Uglavnom, probudila je M, koju je onda MM uspavljivao narednih valjda 2-3 sata (dijete se ukomiralo i razbudilo), a jadan se diže u pola 6 jer radi u Zagorju.
A ja sam K izvukla u dnevnu sobu, na trosjed, sjedila kraj nje do 2h, onako poluživa, a ona je dramila negdje do pola 2, onda je zaspala.
Znala sam što me čeka ujutro, ali svejedno sam se prvo dobro isplakala, Bogu se pomolila i onda krenulana buđenje.
Prvo opet drame, da neće ona u vrtić, da ju pokrijem, da joj vratim poplun, a ja sve mirno i lijepo.
E, kad više nije bilo kamo, uzela sma poplun i odnjela ga našu sobu. Onda je malo pošizila, ja sam malo podigla glas, i uozbiljla se veoma (više gluma), i cura se prvo primirila.
Onda sam joj rekla da zašto tako počinjati dan, koji nam je dragi Bog dao da uživamo u njemu, sa svojim prijateljima, sa mamom i tatom, čekaju nas divni događaji, vani snijeg... i K se odjednom okranula i meni glavu u krilo i sva se u janje pretvorila. Ostala sam :? , ali valjda je to plod one molitve ujutro.
Uglavnom, od tog časa dala je da ju obučem (čak je pokušala sama štrample obući - kud baš najgori dio), popila mlijeko, pojela krafnu, ... ma ko u priči.
A dok smo došle do vrtića, posve drugo dijete, razumno, drago.
I onda se pitam, pa zašto ne može tako odmah, kad je očito da joj nije ništa (osim što se nije baš naspavala).
Al drama mora biti prisutna!

Dobro vam pospano jutro, još jednom!