KORNY, vidim da imamo oboje djece slične dobi.
Vama paše to dolaženje u vaš krevet?
Ja sam poludjela od toga, i više ne dam.
Odn. M nismo to nikad ni priuštili (bolje spriječiti nego liječiti), a K smo odvikli od toga, i ponosna sam na to. Ja sam se nekako jako loše osjećala dok je ona kod nas spavala: em što nas je jako ritala (a ja već s trbuhom), em što puuuuno lošije spavala nego u svom krevetu.
Sad se tu i tamo desi da dođe, kao nešto je ružno sanjala, ali je ja ili odvedem natrag, pa sjedim kraj nje dok ne zaspi ili dok se ne smiri, ili ako je baš jako žvičana (od umora), onda ju odvedem na trosjed (već je to prihvatila kao alternativu), i tamo je polegnem do jutra (da ne probudi M od cendranja).
Uglavnom, mi sretni.

Ali moram K jako pohvaliti: jutro se SAMA DIGLA, došla mi u kuhinju i šapatom se javlja: bok mama... dobre volje, odmorna... ma to spavanje je ključna stvar za dobro raspoloženje. Tu i tamo mogu se pojaviti još kakvi faktori, ali spavanje je glavno.

Ajd, pusa svim suborkama, mamama odgajateljicama!