Imali smo i mi slično u familiji, sestra moje mame ima sina (moj brat od tetke) koji je godinu dana mlađi od mene. Pošto se teta razvela, oni su živeli sa bakom i dedom, a ja sam odlazila tamo na čuvanje. Moja baka se trudila da nas izjednačava koliko god je mogla, ali mene je pogađalo to što su oko njega svi bdeli (bio je bolešljiv, sklon konvulzijama, nije hteo da jede). Sto puta sam valjda čula: nemoj, on je mali. Čak i kad je pošao na karate i počeo dobro da me mlati, uvek je ostalo nemoj, on je mali.

I ne mogu to da ignorišem. Vidim da i MMa boli. Dešava se da sveki bude u Bgd po 10 dana jer čuva unuka, a da za tih 10 dana ni ne pozove, ni svrati do nas da vidi N, tek posle čujemo da je bila tu.
A najviše me je pogodilo, znam da je glupo, ali me je pogodilo: letos seli mi da ručamo, N je imala 15 meseci, ja je stavila u krilo i jede sa mnom. A onda je sveki uzela unuka u krilo i počela da ga nudi i da priča: daće tebi baba bolje parče, Nađa je mala, ona ne zna šta je dobro, vidi jede grašak hahahaha, ona ne zna da jede meso hahahaha, nema pojma hahahaha, ti kod babe imaš svoj tanjir, sad će tebi baka da donese tvoju viljušku, ona je mala, ne sme da jede viljuškom, hahahaha..... i sve u tom stilu.
Anci bazen-na kraju su nam tražili svekiji da ostavimo taj bazen jer se malom baš sviđa, a oni će Nađi da kupe drugi MM ih je, naravno, iskulirao.