Ja sam pred dva dana odlucila prestati dojiti jer stvarno vise nisam mogla izdrzati to stalno budjenje...E. je sad 22 mjeseca i iako jos obozava sisati, to se uglavnom svodilo na cjelonocna sisanja koja su mene vec neko vrijeme pocela izludjivati, pa sam bila ljuta skoro svaki put kad bi me probudio pa sam zakljucila da je najbolje da tu praksu prekinemo. Odlucila sam se na nepopularnu metodu-ostavljanja s tatom i bakom...a ja emigrirala s kupusom i pumpicom...i iako smo svi bili spremni na odustajanje od akcije u slucaju snazne pobune...nista od toga...on to skroz fino podnosi...i vec se budi samo jednom i trazi malo vode!
A toliko uziva u igri s njima da mene cak nije ni spomenuo vec dva dana...I sad znam da bih trebala biti zadovoljna i sretna, ali meni se stalno place...i pitam se tko se tu od nas dvoje trebao odviknuti? Tjesim se da je super da je tako samostalan i da nije previse vezan za mene...ali jeli grozno sto bih htjela da mu malko falim? Tjesim se da je to zato sto sam mu ja sve objasnila i rekla da se vracam za par dana, a on neka uziva...izgleda da me stvarno razumio!