i da sad mogu ponovno rodit ovu prvu - sve bi s njom radila drugacije...

jel sad jasnije?


ma, nema tih bolova, odmora, vremena za sebe ni ne znam cega - sto je vrijedno toga da ih u tih prvih par godina nosam, mazim, ljubim i gledam iz najvece moguce blizine... i znam da sam si posteno shebala kuk (znam jer sam jos prije sest godina imala vrlo vrlo granican nalaz osteometrije) i jos stosta... pa sta. nek sam. znam za koga sam i znam da je "dobit" puno, puno veca od te moje "stete"...