hm...

da sam teta čuvalica i da dođem u obitelj koja mi otvoreno kaže: "naša situacija takva i takva, trebamo osobu za čuvanje djeteta..povjerenje je stvar koja se gradi godinama, a mi nemamo sada toliko vremena. postavili smo kamere po stanu tako da u svakom trenutku možemo vidjeti što nam je s djetetom. smeta li vama to? ukoliko vam smeta, nažalost, morat ćemo potražiti drugog kandidata, no ukoliko nemate ništa protiv - dobrodošli na novo radno mjesto".

da mi ovako potencijalni poslodavac pristupi, smatrali bi to fair (njihova paranoja i razlozi postavljanja kamere su njihova stvar, a ja bih kao pošten radnik već gradila povjerenje s njima...). no, da me se tajno snima...ne, ni meni to ne bi bilo drago. ne zato što bih radila nešto nedopušteno, već bi mi bilo jako neugodno. primjerice nekad moram na wc, naglo mi dođe sila i trpim na način koji nije za tuđe oči (skupim noge i pjevam) ...al kad znam da me gledaju il ima ljudi oko mene, onda to izvedem nekako drugačije..no kad sam sama, onda sam opuštena po tom pitanju....

e da...da sam poslodavac, onda bih i u ugovor uvrstila neku točku koja se tiče ovog snimanja. u krajnjoj liniji da se potpiše da je uposlenik upoznat sa snimanjem, da je pristao na rad "pod okom kamere", a ja kao poslodavac to koristim samo za nadzor svog djeteta, no ne i za objavu na netu i sl.