Potpisujem mackulinu.
I slazem se sa inom33 da je svakoj od nas najpametnije ciniti ono sto je smiruje i cini spokojnom. Trudnoca je ipak stanje u kome bi trebalo uzivati, radovati mu se, zar ne? I meni, koja nisam neki nervcik, uzv je puno znacio u smislu da znam da je sve u redu i da bebica lepo raste.
I naravno da je bitan u otkrivanju problema kada se moze reagovati na vreme. Pogresne dijagnoze i zaplasivanja (nema ploda, nema otkucaja, beba vam je mala/velika itd) ne bih komentarisala, jer to vise ima veze sa strucnoscu onog ko gleda i njegovim nacinom da saopsti losu vest, ako je vec uoci.
Moja ginicka je od onih koje umereno cesto rade uzv, otprilike onom ucestaloscu koju je mackulina navela kao nuznu. Ako je sve u redu, ona to uz sirok osmeh i kaze, ako bas i nije (a dozivela sam i jedno i drugo, nazalost), onda oprezno proceni da li je trenutak da to saopsti, ili da saceka sledeci pregled, pa da bude sasvim sigurna. Naravno, ako je nesto nepobitno (kao blighted ovum u 9. nedelji kod mene), saopstava to direktno i bez uvijanja, ali nezno. I odmah preduzima sledece korake...
I jos samo da pitam felix: Na cega tacno mislis kada kazes da ultrazvuk nije dijagnosticka metoda?