Zadnjih par puta kad smo bili na kavi Vanja bi uzela šećer i u sekundi ga pojela.
Objašnjavali smo joj da to ne valja, da šećer nije za jesti, da će dobiti komadić čokolade, ali da ne jede sam šećer.
I danas mi na kavi, a ona krišom uzme šećer i zavuče se iza zida, mi za njom, taman ga je otvorila i da će ga pojesti, a MM i ja skočimo
-Vanja, što to radiš sa šećerom?
A ona se jadna prene i kaže
-Hranim mravce