Citiraj corina prvotno napisa
samo me ponekad iznenade ljudi....kao recimo moja kolegica sa posla kaže -moraš na to zaboraviti i ići dalje, ne biti tužna...- lako reč...
Ovakvi savjet su doslovno katastrofalni. Uopce ne razumijem njihovu svrhu. Svaka inteligentna osoba zna da oni nisu od nikakve pomoci.
Ljudi stvarno ne znaju kad treba sutiti. Kod ovakvih stvari ne postoji ispravna rijec ili recenica. Mozes nekome biti podrska, razveseljavat ga i pustiti da svojim tempom preboli svoje iskustvo.... i to je sve.

Ja otvoreno priznajem sad nakon par godina nakon mog spontanog ...
(za kojeg ponavljam da nije NISTA prema ovom iskustvu, ali mi je ipak bilo strasno tesko, a jedino sa cime mogu donekle usporediti)
... da NISAM DOVOLJNO PLAKALA, nisam dovoljno patila. Prebrzo sam to naizgled preboljela, "isla dalje" kako su mi savjetovali, bacila se na posao itd. Ono sto se dogodilo je da sam se izuzetno promjenila radi toga. Izgubila sam vjeru u to da mi se dobre stvari dogadaju. Uvjerena sam da se moja osobnost ne bi tako izmijenila da sam si dopustila jos neko vrijeme tugovati i isprati tu bol suzama iz sebe.

Sada kad rodim zdravu bebu i sve bude ok, doista ce se puno mojih strahova otopiti. Nadam se tom svom rastu. I ubuduce zaista obecajem sebi plakati koliko mi treba i kad mi treba i pustiti druge neka se lazno smijese kao da je zivot ostavljanje dojma drugima.