hvala ivana, oporavljam se pomalo.ivana7997 prvotno napisa
Kao što kažeš beberonka, shvatila sam i ja da mi je bolje bez njega, ali mi je jako gorko iskustvo to da je ostavio dijete. Jučer smo imali scenu o kojoj još uvijek ne znam kaj da mislim.
Trebao je uzeti kćer na cijeli dan (sam se ponudio). Kad je ujutro došao po nju, nije se baš žurno spremala, nego mu je pokazivala neku knjigu vježbenicu s brojevima, i htjela da on to s njom malo radi. On joj je posvetio doslovno 5 minuta i onda opet navalio sa 'ajmo van'. Rekla sam mu nek se još malo s njom tu pozabavi pa nek onda idu van, ali je onda poludio jer kaj ja njemu imam govoriti, više nismo skupa. Naravno, sad više ne mogu ni najmanje utjecati na njegovo ponašanje. Ali on je onda počeo prijetiti - maloj je rekao ak hoće ići nek se spremi, ako ne on više nikad neće dolaziti. ONa se privila uz mene i rekla da neće ići s njim nego sa mnom. Onda se počeo pijeniti nek joj kažem da ide. Nisam htjela, zašto da ju silim ako ona neće, a on se ne trudi nego samo naređuje.
Da ne duljim, otišao je bez da je njoj išta rekao, a meni je rekao da će ovaj tjedan sve srediti i da se vidimo na sudu.
Izgleda da od svih njegovih obećanja da će se za nju potruditi... nema ništa. Ostavio ju je ko da nije njegova. To ne mogu shvatiti, nikako ne mogu!
Nisam pametna, da li da sad pustim da on nazove nas, ili da ga zovem i pokušam urazumiti? Mislim, ponos mu je do neba i vjerujem da neće zvati još neko vrijeme. Maloj nije ni falio, rekla je da ne voli tatu kad je tako živčan i viče. Znam da dugoročno ovak nije dobro i ipak bih htjela ako je ikako moguće da ostvare bar donekle neki odnos, ali bit će teško. Mala ne kuži to kaj je on rekao, da više nikad neće doći. A vjerujem da ni on nije to mislio nego da se prijetio, ali...
Kaj vi mislite???
 |
|||
Odgovori s citatom