Evo i mene...
4. godina, zatrudnila, morala sam čuvat trudnoću, na faxu upisala mirovanje i baš sam se ovaj tjedan vratila studiju. I nije lako...malena ima 6 mjeseci, ali morala sam se vratit na fax pošto sam zadnja generacija po starom programu, a iza mene samo bolonjci. Ono što meni predstavlja najveći problem je brdo terenske nastave. Evo cijeli ovaj tjedan se budim u 5 ujutro jer u 6 krećemo na teren, kući se vraćam u 7 navečer. Mrvica je onda već okupana i spremna za krevet i samo čeka mamu da ju poljubi za laku noć. Srce mi puca jer ju skoro pa uopće ne vidim. Ali zato je MM zlatan, preuzeo je sve na sebe uz malu pomoć tete čuvalice.
Ispita još imam brdo, ne želim ni brojit.
Ne znam kako i kada vi uspijevate učit? Na kraju dana kad malena zaspi ja zaista više nemam snage, a preko dana nema teorije jer mi je cijeli dan u krilu i ne mogu se maknut ni koraka da ona ne zaplače.
Hvala vam, jako ste me motivirale da i ja malo više zapnem