Mi imamo maznu rottweilericu koja je s nama bila još puno prije no što se I rodio
Dugo ju nije doživljavao, sad mu je zabavna ali, naravno, osjeća i potrebu maltretirati je, pa je nadzor nad njim i učenje ponašanja dosta komplicirano, ali je i beskrajno slatko kad joj govori "daga vava" i gladi ju
Međutim, nikad ti ne bih preporučila rottweilera za stan-jako jako se linja, to traje i traje i traje, dlake posvuda, a k tome većina se ljudi zbog (iz mog iskustva) neopravdanih predrasuda jako boji te pasmine, pa je doista tužno i naporno, posebno za samog psa, tražiti osamljena mjesta za šetnje i neprestano se susretati s osuđujućim i, nerijetko, bezobraznim izjavama i pogledima...
Jako mi je žao tvoje mace