IZLAZNA STRATEGIJA-STRATEGIJA PREŽIVLJAVANJA

[tinkilinkixyz]

Zena kojoj je smanjena plodnost (nijedna žena nije neplodna 100 % osim ako su joj reproduktivni organi odstranjeni operacijom) ne bi trebala osećati krivicu zbog svoje diagnoze, nego vidjeti što može učiniti da se problem smanji/reši. Dobar haeler/psiholog može puno pomoći.

Ima parova koji misle da će beba popuniti neki nedostatak, neku prazninu u životu, ali to se nikad neće dogoditi. Ili da će sve rešiti putovanje/novi posao/novac ili nešto treće.

Sama imam PCOS i to sam saznala prošle godine par dana prije zaruke i trebalo mi je neko vrijeme da prihvatim diagnozu, kao i pregradu u maternici. Sve to mi ne ide u prilog, ni godine (35), ali svako ima neki svoj put i znam da potpomognuta nije put koji ćemo odabrati moj muž i ja, naravno da ne osudjujem tudje odabire. Zašto ne, to je druga priča, ali izmedju ostalog su mi hormoni u postupcima no go, jednostavno ne želim to unositi u sebe.

Bitno je prihvatiti sve negativne emocije, ih zagrliti i reći im dobrodošle, vidjeti koje potrebe se kriju iza toga (ne, nisam psiholog, ali me psihologija interesira, zato čitam i odkrivam kako, zašto i što možemo napraviti). Ono što ne mogu uraditi s tam ne gubim energije, nego se pitam što ja to mogu napraviti u svim područjima života.

A nije ni bitno ako neka nepoznata osoba napiše nešto što nekoj forumašici ne rezonira, svako zna svoju istinu.