Prvi put sam već napisala.Drugi put-rekli su svi da drugi put više boli ali ide brže-više je boljelo ali je išlo sporije.Baš me ispatio.Kako bilo kad je izašao-ooooooosmjeh što ga vidim i što ovo više neću prolaziti.Nisam se predomislila.
 |
|||
|
|
|||
Prvi put sam već napisala.Drugi put-rekli su svi da drugi put više boli ali ide brže-više je boljelo ali je išlo sporije.Baš me ispatio.Kako bilo kad je izašao-ooooooosmjeh što ga vidim i što ovo više neću prolaziti.Nisam se predomislila.
Prvi put: disi, disi, disi, joj zedna sam, ajde ovo se jos moze izdrzati, nije tako strasno kao sto sam mislila; oh, ovo se bas i ne da izdrzati - i u tom trenutku babica kaze: idemo, gore noge, idemo poroditi ovu curicu, prvi trud nista, drugi trud nista, treci trud, doktor pripomogao i bebac van!!! Super porod! Mislila sam da ce biti i gore, rodila za 5 sati od prvog truda.
Drugi put: samo da ne rodim u autu, samo da izdrzim do bolnice, ok., stigli smo, spremna sam, aaa pocinje boliti, ma brzo ce to bit gotovo, disi, sve ce bit ok., auhh boli sve jace, zasto ne radjam, valjda cu uskoro, sta bebac se ne spusta, ovo postaje neizdrzivo, ne mogu na boku, hocu roditi, zasto ne ide, ne ide, opet na bok, idemo probati opet, babica kaze da sam otvorena ali se beba ne spusta, opet na bok, umrijet cu na boku, prosli put je bilo lakse, idemo opet, sad cu dati sve od sebe i onda sam za nista, ja to mogu, ja to mogu, iz sve snage, toooo, konacno, je li zdrav (nisam radila genetske pretrage), juuupiii zdrav je, Boze hvala ti, sta opet tiskat za posteljicu, ma mozes me i ubit, ajde jos i to pa gotovo...sestro predivni ste, hvala vam!
prvi put dok sam radala je bilo auuu boli boli oce li ovo babica; oce oce tiskajte kad vam dode trud ..aha dobro ocu aaaaaa tiskala ja dva puta rodila se princeza nije bilo strasno
a drugi sam se put toliko namucila da sam ponavljala sebi zapamti koliko boli da ti nebi palo na pamet opet
[QUOTEDrugi put: samo da ne rodim u autu, samo da izdrzim do bolnice, ok., stigli smo, spremna sam, aaa pocinje boliti, ma brzo ce to bit gotovo, disi, sve ce bit ok., auhh boli sve jace, zasto ne radjam, valjda cu uskoro, sta bebac se ne spusta, ovo postaje neizdrzivo, ne mogu na boku, hocu roditi, zasto ne ide, ne ide, opet na bok, idemo probati opet, babica kaze da sam otvorena ali se beba ne spusta, opet na bok, umrijet cu na boku, prosli put je bilo lakse, idemo opet, sad cu dati sve od sebe i onda sam za nista, ja to mogu, ja to mogu, iz sve snage, toooo, konacno, je li zdrav (nisam radila genetske pretrage), juuupiii zdrav je, Boze hvala ti, sta opet tiskat za posteljicu, ma mozes me i ubit, ajde jos i to pa gotovo...sestro predivni ste, hvala vam! [/QUOTE]
Meni je ovakav identičan bio prvi put, 4 sata na boku, beba 4.1 kg.
U ovom trenutku teško mi je i zamisliti da bih išla opet. Nadam se da će sjećanje izblijediti.
1. carski pod općom anestezijom
2. VBAC
- jedino kaj je bilo dobro je činjenica da je trajalo samo 1.5 h. Prije toga ležala satima u predrađaonim otvorena 8 cm, sa jakim trudovima koje uopće nisam osjetila i razmišljala si- ajmeee kako je lako roditi! Pa niš ne boli!
Kod prvih trudova nakon amniotomije sam mislila kak će mi maternica ziher puca na mjestu reza od carskog
Jedno pola sata pred izgon me popustila misao o pucanju šava i preuzela me ona o mogućoj eksploziji cijelog tijela, jer sam imala NEnormalan pritisak na debelo crijevo.
Petnaest minuta pred porod sam bunasala: "hoću carski, da ovo jednom završi. Znam dva ujutro je i vjerovatno nema anesteziologa, radite na živo, NA ŽIVOOO!
Nakon poroda su mi radili manualnu eksploraciju maternice pod totalnom anestezijom, pa sam primila doktora za ruku i molila ga jel me može i sašit dok još spavam da me bar šivanje ne boli. Čovjek je rekao da još nije imao takav zahtjev, al da će pokušat.
1. put
Bilo je 23 sata, od 5 ujutro sam bila na putu do bolnice i nazad. Poslije vecere legla u krevet i procurila plodova voda:
"Joj, ja bih sad spavala!!! Umorna sam!!! Kako cu sad opet u bolnicu i opet ne spavati?! Kako cu takva izdrzati porodaj?! "
Na putu: "Samo da izdrzim do bolnice i da prijatelju ne zmazem auto s vodom koja curi."
Nakon ulaska u bolnicu: "Ako mi ne puste muza u 6 ujutro, idem van iz bolnice. Nista me nece zadrzati."
U predradaonici: "Kakvo je ovo cudoviste sto me napada da izmisljam da moram obaviti veliku nuzdu i ne da mi na wc nego mi nosi posudu! Kakva je ova cudovisna sestra na vratima koja nepozvana dode na vrata sobe i napada me da ne zna kako cu roditi u kadi kad ne zelim suradivati, a nista joj ne radim, samo stenjem!"
Kad su me spustili u radaonicu gdje sam ugledala kadu i loptu te cekala muza uz radio: "Kako je predivno."
Kod izgona(nemam pojma sto sam sve vikala): "Joj sto boli. Spava mi se. Ne mogu vise, zaspati cu tu u kadi. Valjda me zbog toga nece poslati na carski. Kad bi me samo malo pustili da odspavam pa da onda nastavim..."
Ubrzo su napravili episiotomiju u kadi: "Kako je taj doktor bezobrazan. Sad je uletio sa svim tim ljudima, gledaju me kao cudo, ukljucili su ta uzansa svjetla i tako je ruzno. Kako me mogao rezati? Pa to uzasno boli. Sto su pricali da se ne osjeti rezanje? Jesu li ludi kad rezanje ne osjete? Mozda je doktor ipak trebao pricekati s rezanjem?"
Kad je beba izasla:
"Napokon je gotovo! Oni su je stavili na mene. Ne znam drzati bebu! Ispasti ce mi! Pa valjda znaju sto rade, ipak su doktori. Valjda ce biti dobro kod mene. Kako je mekana i glatka! Joj sto je ruzna bijela. Sva je zmazana. Ali je savrseno mekana i topla! Gleda me! Zgodna je ovako kad je gledam u oci!"
2. put:
"Joj, ma neda se meni radati. Mozda su opet lazni trudovi. Idem se sklupcati u krevetu da popusti. Vazno da sam obrijana i nikuda ne moram ici, spremna sam za roditi doma."
"Joj, to sve jace grci... ako mislim ici u bolnicu, moram pozvati svoje da cuvaju starije dijete."
"Joj...boli. Hoce li me starije dijete opet zezati i sad kad radam? Hoce li mi muza odvuci i okupirati, umjesto da muz meni pomaze? Ne da mi se traziti tko ce me pregledati poslije porodaja kod kuce. Idem ja ipak polako prema bolnici pa ako stignem, roditi cu tamo, a ako ne, vracam se kuci."
Pozvala svoje, spakirala puno plahti i rucnika i veoma polako krenula. Putem je crkao akumulator.
"Joj sto postaje hladno. Malo mi je prostora u ovom autu. Mozda mi ne bio bilo tijesno da nisam i inace debela? Ne bih bas rodila ovdje. Nije mi ugodno, nemam prostora. Ovi trudovi bas jako bole. Kad bi bili bar malo njezniji."
Stigli u bolnicu. Prijem i soba za pripremu:
"Joj kako su svi ovdje ljubazni! Bas je ugodno ovdje."
U sobi koja je predradaonica i radaonica u jednom:
"Bas je divan krevet i posteljina, ali mi se stol cini previse "svemirskim". Ne bih voljela tu roditi. Ionako sam trazila stolcic, nema veze. Predivno sto su usagili svjetlo, dali mi deku jer mi je bilo hladno i sto su prekrili onaj prozorcic na vratima. Crtaju smily-a s nekom tekucinom po toj krpi!!! Joj sto su divni!!!! Kako je divno ovdje!! Joj sto sam umorna. Opet nocu radam. Ne mogu vise nocu biti budna."
Izmedu trudova smo muz i ja spavali. Ujutro su trudovi postali cesci i intenzivniji, nije vise bilo spavanja.
"Joj sto boli. Sestra mi je rekla da pisam na krevetu, da je ne moram zvati. Super! Ne moram do wc-a jer ionako ne znam kako bih hodala!"
Pisam.
"Joj, ne mogu vise biti tiho!"
Derem se (kao onaj neki kjaj o kojem pricaju karatisti). Dolazi netko i gleda me. Kaze da se probam suzdrzati od tiskanja i ode.
"Dobro, probati cu. Joj sto boli. Ne mogu vise lezati ni disati na boku. Sve me stisce. Idem se okrenuti potrbuske. Neka mi muz pomogne."
Pozovem muza sa strane kreveta, podignem se i trazim ga da me drzi dok se okrecem na krevetu.
"Joj sto boli! Zapela sam! Ne mogu nikuda! Moram ovako objesena muzu oko vrata klecati na rubu kreveta! Kako cu roditi? Joj, moram muza njeznije grabiti oko vrata. Nije se bunio, ali mogla sam ga zadaviti. Joj! Opet me uzasno boli! Proslo je... Idem brzo na sve cetiri jer nemam vise snage klecati i visiti. Nece mi valjda htjeti prokidati vodenjak. Samo to ne.
Joj sto me tjera na napinjanje. Ne mogu se vise ni na kratko suzdrzavati. Ma stisnuti cu pa sta bude."
Stisnula sam snazno. Puknuo je vodenjak.
"Valjda ne izgleda to sve odozada jako strasno. Joj, osjecam bebu kako se spustila na izlaz. Samo tako odjednom s tim pucanjem. Biti ce bolje da pozovem osoblje, za svaki slucaj, kad sam vec u bolnici."
Posaljem muza po med. sestru, iako on nije znao zasto. Onda su se ubrzali jer su znali da cu roditi i trazili me da se okrenem.
"Joj, pa vi niste normalni. Ugusiti cu se ako se okrenem na leda, pa makar bila i u tom vasem polusjedecem polozaju. Uopstalom, trazila sam stolcic. Zar nista od toga? Ma bas me briga. Nek oni razmisljaju sto ce. Ja odavde ne mogu nikamo. Sto fali i da ovako rodim, na sve cetiri?"
Kazu da oni tako ne mogu nista.
"Pa nista ni ne morate. Pustite me da u miru rodim."
Pitaju za stolcic i dajem pristanak.
"Kako se stolcic tako brzo stvorio tu? Budem ovako potrbuske probala do stolcica. Nemam sto izgubiti."
Dosla do stolcica.
"Nije ovo lose, samo me muz lose drzi pa opet ne mogu disati!!!"
Govore muzu da me lose drzi i da to popravi.
"Joj kako je sad super. Pa vise bas previse i ne boli. Imam jos samo par trudova i docekati cu bebu!! Kako su primalje divne!! Kako se trude oko mene!! I tako su ljubazne i njezne!!! Joj, pa ovo je doktorica. Ona se nije niti sagnula. Sve je prepustila primaljama! Bas je dobra!Beba je vani!! Zasto place?! Pa prva beba nije plakala!! Zar nesto nije u redu? Ne obracaju paznju. Valjda je onda sve u redu. Joj sto je crna i zguzvana. Ali nije onako bijela ni zmazana kao prva. I bas je fino mekana i topla kao i prva. Nemam snage gledati je. Ali je tako ugodna na dodir...Joj, izglda da posteljica klizi iz mene. Mogu li je zadrzati? Ne. Ispala je... Valjda nece biti problema."
Nije bilo nikakvih problema, iako su se cudili. Takoder su ustanovili da uopce nisam puknula.
Update: nažalost, kako vrijeme dalje odmiče, to se manje mogu zamisliti da ikad više rodim vaginalno...martinaP prvotno napisa
Ako ću opet rađati, samo carski dolazi u obzir. Za 2 minute sam se predomislila, naravno.
ja se pola toga sa poroda uopće ne sjećam, a druge polovice se i ne želim sjećati!
najgore iskustvo (što se boli tiče) u mom životu i derala sam se ko konj!
i kad sam rodila i vidjela niku uopće nisam zaboravila sve (kako to inaće žene znaju reći) nego sam samo bila sretna što je napokon sve gotovo.
u srpnju me očekuje 2. porod i već sad me užasno strah svega što me čeka!
Vidiš, ja sam prvi put odmah sve zaboravila, a drugi put ne...
i ja se pola poroda ne sjećam , a drugo pola se ne želim sjećati
neke od misli koje su mi prolazile kroz glavu - žene ipak nisu pretjerivale kad su pričale o strašnom porodu
- ja ovo ne mogu izdržati, ma kakvo predisavanje, ne moguuu
- trebala sam poslušati onog doktora kad mi je predložio carski
kad su mi stavili bebu na grudi, pored toga što sam bila oduševljena bebom, pomislila sam - nije istina da zaboraviš ise sekunde, mene peče rana od epi
mislila sam da će mi ostati trauma za cijeli život, ali čim sam se malo oporavila od poroda, fakat sam zaboravila
Prvi put- gledala sam bebicu na plakatu koji je visio u boxu i mislila se "samo nas nemoj muciti...neka bude kraj" i zbilja je izletila za par minuta.
Drugi put - "ajme, ajme, fak, ajme fak, pa nije ovako boljelo prvi put..." i stvarno nije...dosla sam 9 cm otvorena i odmah u box, rodila za 10 minuta
Za par tjedana me opet ceka porod i zbilja ne razmisljam toliko o porodu i boli, vise se mislim kako cu postati majka 3. djeteta i to mi jos ne ide u glavu.
Kroz glavu mi je prolazilo da se moram jako truditi zbog njega, da sve bude u redu, mene jako boli, ali on je bitan, moram to "odraditi" najbolje što mogu.
Imala sam strah da neću dobro tiskati i da će on zapeti u meni i da će mu se glavica stisnuti.
Netom prije izgona viknula sam: guza će mi eksplodiratiiiiii
U rađaonu došla u 9 i u 9:54 rodila...beba skoro ispala na pod,rodila sam u jednom trudu...u komadu je izašla i sve je bilo jako jako brzo. 2 šava i to je to....mogla sam za pola sata još jedno
Marie 2660 kg i 48cm,valjda zato.
Drugi porod mi je bio stvarno brz i bila sam uvjerena da mi doktori ne vjeruju da je to to kada je doslo vrijeme za izgon (od prvog truda do izgona 2 i pol sata).
Kako sam mislila da me ne shvacaju ozbiljno vikala sam im: "Beba ide van! Beba ide van!"
dok su bili samo trudovi - ništa posebno. no, neposredno pred izgon i tokom izgona - gdje je prozor?!?!?! gdje je prokleti prozor?!?!?! idem skočit kroz prokleti prozor!!!! što je meni ovo trebaloooooooooooo??!?!!?!?!?
baš romantično
Ja sam im fino i pristojno (mozete misliti) rekla da idu po doktora, kad su ga doveli onoj drugoj sta se dere ko luda, mogu i meni!
Prvi put: diši, diši!
Drugi put: DAJ VEĆ VIŠE! OVO JE DEFINITIVNO POSLJEDNJI PUT! i u trenutcima neke obamrlosti od silnih bolova: MORAM RAZMIŠLJAT DA JOŠ MALO PA ĆU GA VIDJET - u protivnom bih valjda isto tražila prozor kao plasljivo_pile
hahah ja sam strašno nestrpljiva.kad nešto zacrtam,moram to odmah obaviti. baš me zanima o cemu cu ja razmišljati tijekom trudova.
pošto sam rodila na CR, mogu samo reći što je bilo prije anestezije, i kroz glavu mi je prolazio slatki dr.B koji je trebao biti prisutan na operaciji... na kraju nije došao..
jadna sam jel da??
Posljednje uređivanje od andynoa : 07.04.2011. at 15:11
Jedino šta se sjećam da sam mislila:''Ajme majko pa neću sad valjda umrit..
x
meni je isto prolazilo kroz glavu: " e, ja sad umirem, to je to... ne moze ziv covik vise izdrzat... gotova sam.. " onda u jednom trenutku :" uff dobro je, necu umrit.. ". Pa nastala strka, pusti doktori oko mene, vode me na CR... ja sama sa sobom " e kako stvari stoje ipak bi mogla odmapeti" !
ajde andynoa, nisi jadna. ti si bila super kad si mogla gledat zgodne dokotre oko sebe.mozda da je i oko mene bio koji mlad i zgodan mozda bi se i ja fokusirala na njegapošto sam rodila na CR, mogu samo reći što je bilo prije anestezije, i kroz glavu mi je prolazio slatki dr.B koji je trebao biti prisutan na operaciji... na kraju nije došao..
jadna sam jel da??
ja sam tila u ponediljak roditi kad sam bila u bolnici. mladi dokt je bia dežuran i stariji mu kolega.a mene dopao mladi.
al sam doma otišla ipak
Dajte mi pištolj da si pucam u glavu.
... a nakon hitnog CR-a i bunila (dok je anestezija popuštala):
Koja sam ja majka - nemajka, kukavica, neuspijeh, trtaroš, nesposobna za nešto što SVAKA žena po defaultu može... itd. i sl.....
..dok me u buncanju sestre nisu poklopile i rekle mi da ne pričam gluposti jer da nije bilo CR-a ostala bi bez bebe! (tko zna koliko sam ih dugo i bezveze gnjavila onako polusvjesna
Za vrijeme trudova nisam htjela misliti ni na šta, samo sam mantrala u sebi: "proće-diši-izdrži" i to je nekako funkcioniralo, ali izgon je definitivno bio najgori dio: izašao je u 4 trudu, a ja sam pomislila: "ne mogu ovo i drugi put" i "Bože molim te, da mi nešto u tijelu ne eksplodira od tolkog tiskanja i da izdržim".........ali ipak onaj osjećaj blaženstva što vidim svoju mrvicu i što je sve dobro završilo, ništa ne može zamijeniti! Zato jedva čekam ponovno.....
Meni prije tiskanja rekli da se okrenem na leđa s boka i pri okretanju me uhvatio grč u bedru... Boli... Nagon za tiskanjem prestrašan (pod dripom) a ja mislim, ak kažem grč ionako će svi misliti da je to trud, a nemam snage za objašnjavanje - mogla sam samo izgovarati jednosložne riječi. A ništa, držim se za noge i tiskam i molim samu sebe da me ne uhvati taj grč do kraja - počelo me grčit i u drugoj nozi - no super, samo mi još to treba... Bebica izbacila glavicu van, pita primalja jel hoćete opipati glavicu - kakva glavica - ne smijem se ni pomaknut - grči mi se noga, uostalom zar ne bi trebalo čim prije izvaditi bebu, a ne da visi ovak napol? Hajde noge nemojte se grčiti - tiska cijelo vrijeme, nije važno jel trud tu ili nije - drži zatvorene oči - prošli put si gledala, da ne puknu kapilare... Nemojte me rezat - tiskaj - uopće ne želim ništa gledati ni znati, iako mi doktor tiska trbuh - peče - beba je vani, gotovo je.... Plače, stavili mi je na prsa, sluzava topla - milo maleno... Nisu me rezali nisam pukla...
Ja sam se svadila sa tudovima- "Kaj je? Nemreš jače? To je najjače kaj moreš? itd." a ubiti me rasturalo od boli, ali mi je ovak bilo lakše... valjda...
Ma samo sam razmisljala da li ce biti sve u redu sa bebom i da li ce anestezija dobro drzati cijelo vrijeme carskog.
Carski - ja sam razmišljala da li da škicnem gore u reflektor da gledam kako me režu (mene takve stvari zanimaju) ili ipak ne, pa da se ne bore još i samnom kojoj će eventualno pozlit. Razmišljala sam da je to prvi put u životu da mi je u nogama toplo (spinalna), a gornji dio mi se trese, obično mi je zima u nogama, a vruće u trupu. I naravno... kad će zaplakat... ja sam očekviala da će zaplakat čim mi naprave rez, ali vidila sam da se ne uzbuđuju što ne plače još. Pa su nešto komenitrali posteljica manja pa sam jedva čekala čut plač. A kad sam čula plač, erupcija emocija ono.. vatromet sreće.
I cijelo sam vrijeme bila zahvalna curi koja je napisala "tehnički opis CR-a na SD-u" jer je sve napisala i bitno mi je umanjila bilo kakva strahovanja, sve detalje je opisala (treskavicu, reflektor, malu salu, ovo-ono).
Posljednje uređivanje od ina33 : 15.04.2011. at 14:39
Ja sam cijelo vrijeme imala veliku tremu pred susret s "njom".
Ono - srest ću najvažniju osobu u mom životu...
Ne sjećam se nikakvog drugog osjećaja, ni boli, ni straha,
samo užasno uzbuđenje da ću je uskoro sresti...
eee to.mene strah tog dijela. kad samo glava izađe.te pauze me strah. i meni film u glavi da moram tiskat dalje,a ne pauzu radit. AL VIDIT CEMO ,uskoro nadam se.
rastopila sam na ovaj post!
Ajde da je još netko zenirao osim mene
Prvi put sam samo ponavljala: 'Neš više!', a drugi put, kad sam bila svjesnija svega, mogućih komplikacija i problema: 'Bože, samo da bude sve uredu!'
Čitam ovo i, možda ćete misliti da sam luda, ali, jedva čekam osjetiti tu bol. Nekako mislim da je lakše proživjeti svrhovitu bol.
Posljednje uređivanje od buci-buci : 18.04.2011. at 10:38
hehe..uvijek mislimo neš više,ne..onda naravno bude i taj drugi put.prvi put sam rodila u italiji..bolovi itd..ali u odjeljku do mene rađala je neka cura iz albanije naravno da je procurila vjest do sobe gdje smo nas par ležale na dripu da je dijete od te cure mrtvo i da je isto vode na porod.ona se nije ni čula samo instrukcije doktora i ja sam si cijelo vrijeme tripovala kako ću se sad ja derat kad ona ni slovo nije izustila a ja ću svog bebea imati u naručju barem.totalni crnjak!a drugi put kako su me pripremali za carski i dok sam se ja tresla od straha napale su me misli tipo kako je teško donijeti život na svijet.što sve preživljavamo i čemu smo sve spremne proživjeti za taj mali život a tamo neki naprave situaciju u kojoj bi naši sinovi mogli stradati,i opet me opali crnjak...te zaključih biće da sam ja crnjak od sebe!
Baš kako je i Sandra prije napisala, i ja sam na trećem porodu razmišljala kako je ogromna sreća što mi je ovo zadnji porod i što više nikad u životu neću osjetiti tu nenormalnu bol. A sad sam trudna opet. I ne želim uopće razmišljati o tome
Bol me potpuno "konzumirala" jer sam imala jako dug porod...Pred sam kraj ..."Isuse, ovo ne može biti normalno...ja ovo ne mogu...umrijet ću...umireeeem...gotova sam...da ovako boli!!!!?...puknit ću dolje..."- i tome slično
moj porođaj je trajao 20minuta
ali trudovi prije toga,odrađivanje trudova ajmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. prolazilo mi je kroz glavu sve i svašta, i usput sam grizla jastuk
Sve o čemu sam razmišljala je da me doktori puste na miru,da budem sama sa sobom. Sve skupa je dugo trajalo,prošla tri različite smjene,tri doktora...sjećam se da sam doktora br.2 zamolila da izađe van iz boxa jer se blesavo ponaša i odmaže mi u mojoj koncentraciji...
Meni je najsmesnije bilo kad panicno kazem muzu "Zovi odmah dr-a". Lekar dodje misleci da se nesto znacajno desava, a ja "Ja ovo vise ne mogu da izdrzim!". Pogleda me covek i izadje, misli valjda - pa nemas sad kud
- mislila sam da cu umrijeti nakon dva gela i na kraju dripa i da necu izdrzati
- nakon svakog truda pomisla sam "... o.k. izdrzala sam i ovaj nema ga vise cekam drugi i taj ce proci, ma mora sve to proci jednom nece tako ostati cijeli zivot..."
- razmisljala sam da barem imam snage reci nesto i ustati,ali nisam imala i da odem u susjedni box i nasamaram zenu koja je rađala i jarlaukala iz petinih zila a dosla je u 16.00, i rodila u 17.00 (5 dijete)
- o tome kako ce me sigurno poslati na carski jer vide da sam izmucena ko zivotinja nakon 12 sati
- o tome kako mi smeta i glas mm i bolje da i on suti
- o bebi i o tome sto cu roditi i zasto se to desava i boli me nisam mogla razmisljati
- izgon je trajao 3 truda i bebac je izleti nisam nista osjetila niti uspjela razmisljati
- ono sto mi je pomagalo i cime sam nagovjestala trudove bilo je pucketanje prstima, i mahanje rukom, trljanje palca i kaziprsta kao da brojim novce
mogu samo potvrditi da uistinu stoji ona stara "...kad rodis sve ces zaboraviti..."
Za vrijeme trudova...ok, nije baš tako strašno, nebum umrla, još malo...
I onda su mi dali drip na 10 cm otvorenosti i rekli da čekamo carski, da vjerojatno nebu van vaginalno. E onda sam jeb....sve po spisku svima, na kraju rekla da kad već režu dole mogu i meni prerezati vrat..Luuuuuuuudddaaaa. Nakon 11 sati trudova. I mislim da nebum nikad zaboravila ali više zbog toga šta mi je bebač završio na intenzivnoj, propatio se užasno i uopće nemogu zamisliti da sa drugim djetetom to isto prolazim.
Za vrijeme trudova okrenula sam se mužu i rekla: "Ja se ovdje više nikada ne vraćam!"
Rađala sam 15 sati i na kraju sam bila toliko umorna da nisam mogla tiskati bebu vanka (4330g;54cm). Dali mi drip zadnjih 10 min.... Pomislila sam si: Mogli ste mi to dati i ranije...
ja sam trudove pred izgon odradjivala mlateci sakom po ogradi od kreveta...sestre su dobacile:ej,samo nam nemoj slomit krevet...
(hmmm,mozda sam zato kasnije u sobi prebacena na neki stari,ha ha)
negdje 3ce tiskanje pred izgon babica kaze:ajde,ajde sa iducim ide van,vidim glavicu i puno crne kosice...
a meni kroz glavu:wtf,odakle crna kosa? (i ja i mm rodjeni celavi,on poslije plav ko Svedjanin,ni ja nisam bila puno tamnija...)
a nakon poroda mi je babica prisla pritisnut stomak,a mene taman uhvatio jaki grc u listu i ja njoj mahinalno zgrabila ruku i ful je stisla za zglob...pa smo obe zajaukale...
Ajmo vise...oo shit razmazala mi se maskara
Ja sam drzala zatvorene oci tokom tiskanja I razmisljala kako nam nitko nije rekao do kraja da u biti moras tiskati kao da obavljas veliku nuzdu, ali jako JAKO JAAAAAAAAAAKO veliku
Eh da, pokusavala sam brojati koliko me pari ruku "dolje" ispipalo tokom ta dva moja sata u radjaoni I kako vjerojatno nikad vise u zivotu necu osjetiti sram od icega
Prvi porod- gladna, žedna. U 9 krenula u rodilište, u 11 ipo me primili. Cijeli dan bez hrane, a vodu su mi davali samo na gazu.
Vodenjak mi je puknuo kući pa je cijeli porod induciran. Cijeli dan trudovi ali on ne izlazi.
Izludio me je telefon u rađaoni, žena koja je kraj mene vrištala, sat na zidu... mislila sam da ću ispalit.
Zadnji sat vremena... digni noge, napni trbuh, tiskaj (trudove više nisam osjećala, a ni njega kad je izašao).
Tiskala sam kad su govorili, kao trudovi se izgubili...kad sam čula da su spomenili vakum rodio se iste sekunde.
Jedino na ššt sam mislila... oćeš li više izać.
Drugi porod- drugo rodilište. Od prvog truda za 2 sata sve gotovo.
Jedino sam mislila na majku.
Štrumpf, zanimljivo, isto kao i ti intenzivno mislila na svoju mamu...
Mene tek čeka... Baš ste me obradovale svojim iskustvima, slatko sam se nasmijala! ... ja mislim da će mene čuti u okolici od 10 kilometara dok budem skvičala! Uopće se ne zavaravam da ću pjevati na porodu, ehehehehe! Al samo nek dođe naša curica živa i zdrava...
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom