Razocaranje i ocaj po treci put
Pozdravljam sve cure koje pisu ove stranice,niti ne znate koliko ste mi pomogle samo sto postojite
Odlucila sam da se izjadam.Sate i sate sam provela izlistavajuci sve teme,puno me je smirilo sto sam procitala da i druge mame imaju problema,ne samo ja.No,kada sam pokusala ponesto ponovo procitati,ne znam gde sam to citala,a nemam bas vremena.
Moram se vratiti malo unazad,da bi pojasnila svoj problem(probleme)i unapred se izvinjavam sto ce post biti duzi
Iva je moja treca beba.Sada ima cetiri meseca.
Imam dva sina rodjena jedan za drugim i njima je 9 i 8 godina.
Kada sam rodila prvi put,nisam nikakvog pojma o dojenju imala,osim strasne zelje da dojim svoju bebu.Jedina podrska mi je bila mama,koja je mene dojila 17 meseci,dan i noc,i to je jedino sto je znala da mi posavetuje.Sinak je stalno pajkio na siki,podoji su trajali satima.Onda su nastupili grcevi koji su potrajali puna 4 meseca.Bio je nervozna i zahtevna beba,stalno je negodovao i bio nezadovoljan.Naravno da sam strepila da je gladan.Pedijatrica mi je savetovala da caj i vodu mogu dati na bocicu( :shock: )da to nece nastetiti dojenju.Takodje sam mu gurala i dudu da smanjimo nervozu,sve u pustom neznanju.Tada internet nije bio dostupan u svim domovima,nisam imala niakvog savetnika sa iskustvom.
Pokusala sam mu dati izdojeno mleko na kasicicu,nije bio odusevljen,zatim sam iz radoznalosti dala na bocicu,i tako je pocelo....
Sikili smo do nekih cetiri meseca,napredovao je pristojno,a onda je nastupilo izvristavanje na siki,"usrpljivanje"i ocaj.I ja sam pala u ocaj.Malo po malo sam izdajala i davala mu na bocicu kad nisam vise imala snage da se borim.Sad naravno znam da je to bio strajk,ali tada...
Izdajanje i hranjenje na bocicu je potrajkalo do njegovih 9 meseci,zatim sam ponovo zatrudnela.
Drugi sinak je bio vredniji sisavac,sve je dobro islo do 4 meseca,osim sto sam ponovila istu gresku sa cajem i dudom :?
I zatim,strajk
E,ovo je bio uvod.
Necu opisivati koliko sam tuzna i ocajna bila,to svaka mama kojoj se nesto slicno dogodilo zna.Koliko sam se osecala izdanom,nesposobnom i jadnom.
Od tada je proslo skoro 10 godina i rodila sam moju curicu.Unapred sam strahovala od istog poznatog sleda dogadjaja i jedino sto sam ukapirala da sam pogresila je bocica i duda,te sam se zarekla da m i se to nece ponoviti.
Iva se rodila sa 3.800kg,u bolnici je sisala kao luda,mleko je naislo tek 5.dan.Pedijatri su je proglasili za bolesnu kad toliko gubi u tezini,jer nisu verovali da trecerotka nema mleka u potocima.Izbusili je kao sir za razne analize,i naravno,nista.Po povratku kuci sve je krenulo na bolje,te je prvi mesec dobila 1.300kg.A onda se razbolela.Krkljanje,slinci,kasalj,sisati je htela samo dok zadovol;ji prvu glad,i pri prvoj prepreci je odustajala.Rekli su mi da joj "radi"treci krajnik,i da ona u stvari uopste i nije bolesna.Zatim sam ja dobila stomacni virus,nisam mogla jesti danima,mleko se smanjilo i nervoza i ocajanje su kulminirali.Ona urla,ja ju zalivam suzama....
Uprkos tome je uspela drugi mesec dobiti 1kg.Taman smo se ustalili,sve se ponovilo
Nije dobijala u tezini jer nije htela sisati,Pedijatrica je savetovala da se izdajam i dajem na kasicicu ono sto ne moze posisati zabog bolesti.I da sisanje svaki cas nije pozeljno,tako beba ne dobija u tezini jer je stalno ni sita ni gladna(?!)To nam nije uspelo.Nisam uspevala uloviti trenutak kada bi se izdajala kada je ona stalno nesto,kao sisala.
Od tada je za 2 meseca dobila samo 1.kg.Sad puni 4 meseca i ima 6.900kg
Strahujem od kontrole,i da ce mi reci da dojenje nije dovoljno.Usput je pocela da sisa palac,tako strastveno da sam vec ljubomorna na njega
Sveki vrsi pritisak na mene da joj dam dudu da se "zabavi"jer ce se navici da sisa palac pa ce biti belaja.Ja sam uporna da ne dam,vec joj svaki put kada vidim palac guram siku u usta.
Novost je da ulazi u strajk.Pocinje halapljivo sisati,mleko ne krene odmah,guta vazduh i place.Svesna sam da melko ne lije bas,ali kada bi strpljivo sisala mogla bi se najesti.Od placa i odbijanja,vec vidjenog mi se kosa dize na glavi,Taman sam uspla malo da se opustim zahvaljujuci svemu i svim savetima i iskustvima koje sam procitala na Rodi,sad ovo.
Ocajna sam.Kako da postupim?
Osecam se kao napadacica sa sikom.Imam jos dvoje skolske dece koje sam sasvim zapostavila zbog bebe.Nemam nikakvu pomoc,muz cesto putuje,i sve bih ja postigla da nije ovih egzibicija.Gde gresim kada mi se ovo ponavlja vec treci put.
Uporna sam kao magarence i necu odustati.Da li relativno uspesno dojenje(ipak je prezivela do sada bez ikakvog dodatka,zar ne?)moze da se pokvari?
Da li da izdajam i dajem na spricu ili kasicicu?
U Beogradu ne postoji takva potpora dojenju,sve u svemu se svi saveti zavrsavaju na dojenju na zahtev.A ostalo....
Malenoj se i dalje "vozaju "slinci negde pozadi,to je postalo kao dobar dan.Od kako se prvi put razbolela,pocela je da cokce i da guta dosta vazduha i to nikako nisamo uspeli popraviti.
Sve se nadam da cemo dogurati do famoznih 6 meseci pa ce tada vec poceti da papa ponesto jos i da ce mi se ova teska briga malo ublaziti.
Jos jednom se izvinjavam zbog preopsirnosti i nadam da ce neko imati strpljenja da procita i posavetuje me.
Unapred zahvalna,veliki pozdrav
 |
|||
Odgovori s citatom
i da to nije razlog za brigu. A sto se tice plakanja vjerujem da nije lako 
bella11 prvotno napisa
