da dodam nešto u priču o malim i velikim psima.
Uz malo generalizacije, svakako stoji da su mali psi nervozni a veliki mirniji. Uvijek postoje iznimke i puno toga ovisi i o odgoju. S druge strane veći psi, ako im nešto pukne, mogu nanijeti veće ozljede. Mislim da smo se do sad svi složili.

Moj mali nervozni pas jasno pokazuje svoje granice. Onako po Juulu . Ne mislim da je to nužno loša stvar. Dakle kad ga dijete previše pritisne (odmah da dodam, naravno da sam ja uvijek tu i nastojim kontrolirati situaciju, ali jasno vam je da oni ulove priliku) on reži i škljoca zubima. I dijete brzo uči što ga smeta. Možda je to bolje (dobro, neću reći bolje, nego ima određene prednosti) nego da ima velikog psa koji može, bar teoretski, odgristi ruku dok si rekao keks, ali dozvoljava da ga dijete maltretira. Pitala bih se kad će puknuti.

Jednom smo bili na roštiljadi s više prijatelja s djecom, i neki klinci su malo napali mog psa, koji je počeo svoju predstavu sa škljocanjem zubima. Naravno, odmah sam psa vezala, djeci objasnila, ispričala se roditeljima. Njihova mama je rekla: nema problema, čak štoviše - oni doma imaju golemog psa koji pušta da ga navlače bez granica, i oni misle da svakog psa mogu jednako navlačiti. Bolje je da tu lekciju, da se ne mogu sa svakim psom ponašati jednako, nauče sad s ovako malim psom i pod nadzorom, nego da se kasnije nešto dogodi.