Drage moje, ovisna sam o slatkom, ne prođe niti jedan dan a da ja ne pojedem nešto slatko, teško se nosim s tim, zanima me koliko vas ima koje isto jedete svaki dan slatko, i kako se nosite/borite s tim? Bit će mi puuuno lakše ako vidim da nas ima
 |
|||
|
|
|||
Svaki dan slatkiši...
Drage moje, ovisna sam o slatkom, ne prođe niti jedan dan a da ja ne pojedem nešto slatko, teško se nosim s tim, zanima me koliko vas ima koje isto jedete svaki dan slatko, i kako se nosite/borite s tim? Bit će mi puuuno lakše ako vidim da nas ima
evo me
nažalost, nisam našla lijek kako se othrvati tome
obožavam slatko
ali i kad se trudim ne uzeti ni komad slatkog, krenem se tresti za poludit, pa na kraju moram uzeti da se ne srušim
Tu sam...lijeka nemam, samo sam se javila da ti bude lakše ak nas je više
To je prava pravcata ovisnost, vjerovali ili ne. Čitala sam da šećer, a i čokolada stvaraju trenutni osjećaj sreće o kojem postajemo ovisni. Kad osjećaj prođe nama treba nova doza. Duuuuuugo sam se borila sa time i svaki, ali svaki dan jela sam čokoladu nekada. Bar jednu uz marendu, po neku sam imala u torbici, ili JEDNU PUTNU, kako sam je zvala. I vječito su od nekud izvirivali papirići nekih izjedenih čoksi, keksića, pinguija itd. Pred 3 god. rekoh dosta. Imala sam prave narko krize. Znojenje dok čekam red na blagajni i gledam u njih. Mama (med.sestra) mi je puno pomogla noseći mi literaturu sa posla iz koje sam uvidjela da je to dosta ozbiljan problem ako se odražava na težinu i automatski na zdravlje Teško je i treba volje, ali ja nisam mogla vjerovati da ću ikada moći gledati u nekoga dok jede čoksu pored mene a da me ne obuzmu ubilačko otimalačke sklonosti.
Ali eto više me ni ne pita, a to je rezultat 2 godišnje borbe i odricanja.
Za početak draga ne smiješ to kupovati niti imati u kući i ne izgovaraj se na klince jer ni njima ne treba.
Evo me... bila sam teški ovisnik o slatkome i puuuno puta sam, kao, prestajala jesti slatko. Izdržala bih dan, najviše dva. Onda mi se prije mjesec dana desio neki klik u glavi i jednostavno sam prestala. Neću više biti ovisnik jer mi je o tome ovisio cijeli dan, nisam se mogla nositi s ovim ili onim dok nisam nešto slatko pojela.Da ne govorimo o kilama koje sam nakupila.
Sad već mjesec dana ne jedem slatko i osjećam se super. Čak sam i dvije kile izgubila. Kako? Jednostavno sam prestala.
Bilo je teško prvih tjedan dana, bila sam užasno nervozna, grozno...
Sad mi više uopće nije teško, jedino mi malo fali sladoled.
Ja ne jedem slatko u velikim količinama, ali me jako zabrinjava što jedem svaki svaki dan, to je koma, da ne znam što stavim u sebe ako nisam završila slatkim ja željna nečegajednostavno se ne mogu zasitit bez slatkog! Donedavno sam mislila kako većina jede slatko svaki dan, dok nisam uvidjela da to baš nije tako pa sam počela brinuti, i zbog kila naravno, znači, nema druge, nego skidati se s te ovisnoti, a morat ću, ako sam cigarete uspjela izbacit mogu i to! Ma super, sve ću si uskratit
Meni je jos najludje kad se ja bacim u fazu jedenja "zdravih" slatkisa. Pa onda svaki dan palacinke homemade, ovo homemade, ono homemade....i na kraju zakljucim da mi je bilo bolje i pojesti jednu-dvije kockice (ili reda
Uglavnom, u istoj sam gabuli i nikako da kazem -dosta-. Ne samo po pitanju slatkisa nego i kave.
Bas si pomogla.
Nego, nevjerovatno, ali istinito, meni slatkisi pomazu u odrzavanju dobre kilaze. Ja pojedem nesto sitno slatko i zasiti me, a kad slatkise pokusam bojkotirati, ko ludjak trpam u sebe sve i svasta. Cak ni kad sam prestajala s pusenjem nisam se tako ponasala. :/
Re: Svaki dan slatkiši...
Ja ti fakat neću nimalo pomoći jer se ubijam u slatkome doslovno svaki dan,a mislim da si me vidjela na fotkama...anima prvotno napisa
Drage moje, ovisna sam o slatkom, ne prođe niti jedan dan a da ja ne pojedem nešto slatko, teško se nosim s tim, zanima me koliko vas ima koje isto jedete svaki dan slatko, i kako se nosite/borite s tim? Bit će mi puuuno lakše ako vidim da nas ima
Jedna čoksa je minimum svaki dan poslije ručka,a fetiš su mi bomboni i nutela..samo je možda pitanje kad ću i ja otvoriti sličan topic
evo i mene!!!
ja jedem slatko svaki dan, ne borim se protiv toga već uživammmmm....
nema problema s kilama, hvalabogu... (zasad..)
tak da mislim da mogu,
a netko je već i napisao da mi bolje utaži glad malo slatkog nego li ponekad konkretni obrok,
a sad još skupljamo i Žc, a klinka baš i nije za čokoladu, pa mama popapa.....
prvi obrok nakon poroda - jedan kinder bueno i napolitanke prelivene čokoladom (pola kutije..)
pridruzujem se grupi. zar je netko sumnjao
u zadnje vrijeme pokusavam smanjiti, ide mi osrednje. ali ajde, bar ne pojedem kutiju irokezica svaki dan (izmedu ostalog)
voljela bi da uspijem da jedem slatko recimo samo vikendom. ah, pusti snovi. to je sve zato jer se tjesim hranom. dosao mi glave ovaj zivot samo mame i sva nekadasnja zadovoljstva kompenziram tako da zderem, bilo slano bilo slatko.
Ma, Zorana, pa ja sam ovo shvatila kao jedan pdf podrške, pa, poput kloklo
I također...lijeka nemam... pa nisam ni od pomoći...samo sam se javila da ti bude lakše ak nas je više
a kad me pukne pms,
mm već zna kad je to pa onda samo napuni zalihu, da nebi netko stradao....
Tak je bilo i kod mene. Otkad sam prestala jesti slatko, bacila sam se na manijakalno čitanje knjiga. Skužila sam da jedenjem slatkog kompenziram hrpu drugih stvari.
OK mi je svaki dan jesti slatko u malim količinama, ali ja to nisam mogla, sve slatko što sam pojela me vuklo na još, tako da su to na kraju dana bile ogromne količine (neću se ni sjetiti).
Osim toga, i gin mi je rekao da trebam prestat jesti slatko jer imam policistične jajnike, a ne smijem (i ne želim) piti hormonske tablete jer dojim. Slatko, koliko sam shvatila, odmaže hormonskoj ravnoteži.
prijavak
radi se samo o keksima. Ne jedem ih ako ih nemam doma i to funkcionira dok radim, ali sada na porodiljnomDa sam presla svaku mjeru vidim po tome sto, ako nemam doma keksa ja si u krizi namazem kruha i marmelade, bitno da je nesto slatko
To je upravo ono sto i mene muci. Ako nema neki slatki zalogaj, ja onda tamanim ogromne kolicine ove normalne hrane u slatkoj verziji (marmelade, med s maslom itd.), kuham stalno neke grizove, pudinge, palacinke, pecem kao kekse bez secera u kojima se onda ubijam... :/
I ja volim slatko. Pojedem svaki dan i nešto čokolade, nešto keksa...
Ali, joše nemam neki razlog da to izbacim. Ne radi se o velikom količinama. A i čokolada je navodno zdrava
I ja sam coko-manijak. U stvari, jedem dok ne ispraznim svaku kesicu keksa, bonbona, ma svega slatkog sto mi je pri ruci.
Sa kilazom nemam problema, imam neki ultrabrz metabolizam, cim ne rucam ko svet par dana ja vec mrsavim, tako da mi cokolada dodje kao neki energy booster.
Ali, da je zdravo, nije. Pred ocima mi je slika mog ujaka, dvadesetak godina starijeg od mene, koji je umeo zajedno sa mnom da smaze i po 300 g Milke odjednom, a koji sada ima problem sa povisenim secerom u krvi...
Tako da sam i ja u poslednje vreme resila da se malo iskontrolisem. Posto sam pocela da vezbam, povecala sam unos proteina, a ugljene hidrate smanjujem. Ne bih volela da smrsam, samo da malo ojacam misice. Takodje, necu se sasvim lisiti slatkisa - tu i tamo poneka bonzita, slatki dorucak ili cokoladica, ali onakvo preterivanje ne bih sebi vise da dozvolim.... 8)
ja vooolim moju ovisnost o cokoladi, nema nista boljeg nego doc na posao, dupli expresso s mlijekom, i par kocaka cokolade uz to...
ako se konzumira s mjerom, ne vidim u cemu je problem...
To svakako, samo sto je nekima od nas tesko pronaci meru...
I ja se prijavljujem 8)
Tamanim sve: čokolade, kekse, za kolače bi život dala, palačinke, sladoled, peciva, hoćeš homemade, hoćeš kupljeno, samo daj ..
Sinoć sam probala jednu haljinu koju sam htjela danas obući na posao i ne mogu ući u nju, a imam je 6 mjeseci. Od danas sam na onim rižinim medaljonima, to mi je jedino rješenje protiv slatkoga.
Jel ti nije onda samo teže?Od danas sam na onim rižinim medaljonima, to mi je jedino rješenje protiv slatkoga.
Totalno maknuti slatko? Ja bih ga samo još više željela.
Kod mene inače odricanja ne pale
Probaj jesti više voća i ostavi si malo čokolade. Pa zdrava je
Anci, oni me zasite pa se uspijem kontrolirati.
Nekako mi se čini da kod mene bolje pale potpuna odricanja, a i psihički se bolje osjećam kad ne jedem ništa slatkog.
Re: Svaki dan slatkiši...
traktorka draga, život stvarno nije ferJa ti fakat neću nimalo pomoći jer se ubijam u slatkome doslovno svaki dan,a mislim da si me vidjela na fotkama...Drage moje, ovisna sam o slatkom, ne prođe niti jedan dan a da ja ne pojedem nešto slatko, teško se nosim s tim, zanima me koliko vas ima koje isto jedete svaki dan slatko, i kako se nosite/borite s tim? Bit će mi puuuno lakše ako vidim da nas ima
Jedna čoksa je minimum svaki dan poslije ručka,a fetiš su mi bomboni i nutela..samo je možda pitanje kad ću i ja otvoriti sličan topic
...stvar je u tome što bih htjela malo smršavit, ali da ne idem na dijetu nego da jedem normalano(dobro ajd, malo manje), ali bez slatkoga, i onda krenem, ne jedem baš previše, ali svaki dan MORAM na kraju pojest slatko i to me toliko izbaci iz ravnoteže da sam već lagano u depri, i onda zbog toga kaj se ne mogu oduprijet tome NE smršavim aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaa
a ovi rižini keksi, kakvo je to, jel se isplati potrudit s tim? nema puno kalorija? da, al ziher nije slatko, al možda bi probala?!
XXXTo svakako, samo sto je nekima od nas tesko pronaci meru...
I ja sam taj tip.
btw doma uvijek imam "zdrave čokse" koja "ne deblja", crne sa 70 posto kakaa, ali mene to ne zadovoljava, meni je to ko čoksa za kuhanje, a ja volim da se topi, da je slatko, da je nutela, milka...
Hm, slatko...
Svako jutro MORAM pojesti nešto slatko, neki kolač ili kekse sa Biankom, i to čim operem zube. Ako se desi da ne uspijem odmah jesti, lovi me takva nervoza da to nije normalno.
Nakon toga, nekako izdržim do popodne. I onda opet kriza, opet moram nešto slatko, a ako sam sve pojela, mažem Nutellu na kruh.
Ako nisam popodne jela slatko, navečer ne mogu zaspati.
Da, to je ovisnost...
Meni je danas prvi dan bez slatkog! Vidim da to tako vise ne moze!
Ujutro sam pojela cornflakes i mlijeko a inace uvijek pojedem nesto slatko.
Nisam malcu ukrala zivotinjsko carstvo sto obicno napravim uz kavu.
Zasad nema krize, vidjet cemo kak ce bit tokom dana. Pokusat cu se ne predat!
I ja se prijavljujem.
Meni je slatko sastavni dio života i nisam se nikad niti othrvavala porivu da kad me uhvati kriza pojedem nešto slatko. Trenutno imam doma Nutellu, Čokolino namaz i nekakav sličan namaz iz Lidla pa ih naizmjenično tamanim, uspoređujem okuse i tražim razlike.
Ne jedem slatko u velikim količinama ali jedem svaki dan obavezno. Mene to ne brine, na kilažu i zdravlje se ne odražava, zašto da me brine? moja je filozofija da je sve dobro ako je umjereno.
nije ni mene brinulo kaj jedem slatko svaki dan dok nisam imala 20 kila viska.
A ja skužila po ovome da si napisala da si bez slatkog, ali da to tako ipak ne ide!
Majoslava, nije meni problem u tome sto ja tu i tamo gricnem slatko. Smeta mi ta relacija psiha-cokolada ili stavec....tj. moment kad skuzim da lagano zivcanim jer nemam nesto slatko. Ustvari, divim se ljudima koji funkcioniraju po sistemu moze-ali-i-ne-mora, po pitanju slatkisa i po pitanju kave.
Re: Svaki dan slatkiši...
anima, mene baš rižini keksi spašavaju od situacija kada MORAM staviti nešto slatko u usta. Nisu slatki, ma neću lagati, nisu nikakvi
vidis, ja se ne zivciram ako nisam doma i ako radim ili se dogada nesto zanimljivo. mene bas taj nedostatak drustvenog zivota i izlazaka prikovao za slatko i hranu opcenito, jer sam zamijenila jedan gust drugim. problem je taj sto ovaj drugi gust donosi prekomjernu tezinu, a prvi ne
i meni upravo tako!
A meni je malo drugacije. I najzanimljivija druzenja i situacije mi moraju biti obojene ovisnoscu.
U biti, kontam ja na "nekoj" razini u cemu je kod mene problem....samo nikako da kazem -dosta-.
Imam neku ideju sebe kako setam, setam i setam....ali, uvijek moram za nesto da se drzim. I znam da mi se nece nista desiti ako se pustim, ali svejedno se ne pustam. Nadam se da ne izgleda blesavo, ali tocno tako se osjecam.
Vidiš, mene to recimo ne smeta. To što "moram" piti kavu
Obavezno je pijem ujutro s mužem i s kolegicama u uredu ujutro. Ne smeta mi što sam tu vezana, nemam slobode...
To gledam kao neki užitak.
Možda je kod tebe drugačije pa se drugačije osjećaš :/
ja sam ovisnik o slatkom...jednom sam pojela veliku Milku i pol (450g čokolade) i nakon toga pitala "jel ima još šta slatko?".
Al to su bila vremena (fali vam smajlić koji se s nostalgijom prisjeća lijepih vremena)...nisam se debljala jer sam intenzivno trenirala i mogla sam utrpati u sebe što god sam htjela.
A sad kad mi obveze ne dozvoljavaju svakodnevno "teretanisanje" od dva sata, apetit ostao isti i ja muku mučim da skinem par kg (čitaj 9kg - dvije su otišle).
mikka, potpisujem ama baš svaki post
Jednom davno sam imala par godina kad sam se "skinula" sa slatkoga, masnoga... ali to je pluskvamperfekt. Trenutno se uopće ne borim, puštam to za neko drugo vrijeme kad ću biti sretna i ispunjena drugim stvarima
Mene jedino muči grižnja savjesti što klincima uskraćujem to ubijanje u slatkom koje krene kad oni odu na spavanje
Jedem slatko, ali ne smeta me sto je tako. Trudim se da je zdravo (ili specem/napravim sama, ili pazim sto je tocno i odakle je) i pazim da se uklapa u sveukupnu kolicinu hrane koju taj dan namjeravam pojesti.
Kad sam kretala na 'dijetu', odlucila sam ne uskratiti si nista sto volim i to je prvi i jedini nacin koji vidim da stvarno funkcionira. Ima dana kad ne pojedem slatko, ali ima i onih kad bih podivljala ako nesto ne nadjem. Kolace uglavnom ne jedem, ako ih sama ne ispecem. Ne vjerujem ja nikome.
Za cokoladu bih se ponekad prodala!
Ako hoces odat cu ti tajnu kako to postici.
Ja se ne želim odreć slatkog, ne ne ni u ludilu, pa kakav je to život?!
Ja bih samo jako htjela to držat pod kontrolom, ono, kad mi se jede slatko da pojedem, npr. dvaput tjedno, a ne da MORAM jesti svaki dan, to mi je definitivno to much, nisam to nikad radila, mogla sam reć ne i idemo dalje! E sad, da si odredim recimo sri. i ned. jedem slatko, nemam pojma, mislim da bi posjedila prije vremena, ali definitivno ću morati nešto poduzet! I stvarno mi je lakše kad vidim da nisam jedini freak
efAko hoces odat cu ti tajnu kako to postici.
Definitivno se divim i zavidim takvim ljudima, ja nisam ta sorta, kod mene je sve ili ništa...... U čemu je kvaka?
Vjerojatno u ovisnosti o seceru.
Meni je to sastavni dio PMS-a, ostale dane je bolje!
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom
