marti_sk prvotno napisa
Martidraga, i ja sam tako razmišljala, trčala da nešto ne propustim, da što prije nalaze izvadim da ovo da ono, a sve u cilju da ne gubim vrijeme. U jednom momentu, ja sam u toj silnoj zbrci i trci bila izgubila sebe. Sada, kažem sebi, polako neka sve ide svojim tokom. Glavom kroz zid ne možemo. Što će biti biće. Ovo ti govorim iz razloga jer vidim koliko si sebi tempo zadala, a to je pogubeljno. Nikada ne znaš, kada će i da li će Dragi Bog dati dijete. Šta znaš, možda bude spermića, ali jednostavno ne bude trudnoće (puj,puj nedo Bog). Pliz, pokušaj malo da se umiriš.
![]()
![]()