Meni je to treće dijete, prvo dvoje su već veliki i dojila sam ih vrlo kratko. Ovaj puta sam savladala dojenje i prevladala početne teškoće tako da sam jako sretna zbog toga. A istovremeno jako žalosna jer znam da neću nikad više. Zato se JA ne mogu odviknuti i ponašam se ko pravi ovisnik, svako veče mislim: "Još samo noćas ću popustiti ( ili jutros ili večeras), a od sutra počinjemo..."

A možda zaista to prođe jer mu zubi niču jedan za drugim pa mu je to velika promjena u ustima?!