Suze koje prate trudnoću...

[romanaaa]

Premješteno s druge teme
Fidji


trudna sam 29 tjedana....imam osjecaj da ce me zivci ostaviti...mm me ne razumije i jos mi spusta i ne mogu se oslonit na njega....s druge strane pomaze mi sve, radi sve po kuci, al ja osobno kao da ga nemam....znam poludjeti, derati se, po dva tri dana biti u takvoj depresiji da to nije normalno....idem na zrak, al umjesto da se nekako opustim, kroz glavu mi prolazi to njegovo ponasanje, ko da me ne postuje, i kad placem, kaze mi da stetim bebi, i pocne se jos derat na mene....osjecam se ko mali mrav s predivnim deckicem u busi...molim pomoc!!!

[BebaBeba]

Jooj ja se zadnje vrijeme isto tako osjecam, imam osjecaj ko da je MD tu al ga nema... Nekako vise nigdje neidemo skupa, ne razumije nista vezano za moju trudnocu, za sve se dere i nis ni ne pokusava shvatiti. Potpuno te razumijem, i ja isto kao i ti nemam pojma sto da radim ni kako da se opustim!

[puhovi obožavaju smokve]

romanaaa, bobaibeba,
,
a kak na kraj s muškima... kad bi netko imao recept za to, dobio bi vjerojatno nobelovu nagradu.
najbolje ih ne shvaćati preozbiljno i ne očekivati previše, možda se bolje obratiti mami ili prijateljici za pomoć i podršku.

[BebaBeba]

i tako ti to sa sobom vuce moju nervozu i zivcanost i onda se obicno posvadam s mamom ili ljudima koji to uopce ne zasluzuju a jos i bebi radim lose!
Nekako imam osjecaj da moj dragi uopce jos nije svijestan da ce postat tata i da mu je sve to nekako u magli i da je mozda cak i malo preplasen...
Tesko je nac nacin kako se zaista opustiti kad je takav

puhica hvala ti puno

[kudri]

(: a ja mislila da sam jedina...zadnjih dana stalno mi se plače...baš taj osjećaj - tu je i ništ mu nije teško, ali kao da ga nema....fali mi jako, kaže da tražim previše, odnosno da neznam tražiti i da se suzama ništ ne postiže ali kad mi se plače...često i bez razloga...

a onda krenem plakati jer me ne razumije, pa zato jer plačem i time nepotrebno opterećujem našu R...i nikak stati...

ali inače je stvarno divan...možda smo stvarno prezahtjevne tih devet mjeseci? imamo li pravo biti? trebamo li biti??

[BebaBeba]

Ufff neznam dal sam pre zahtjevna al znam da mi treba paznje... zadnje vrijeme bi se stalno mazila i grlila i opcenito bi stalno htjela biti s dragime!
Izludi me kad se on sam negdje pokupi van jer me odma pocnu mucit misli da ga vise ne privlacim, da sam mu ruzna ovako debela i da me zapravo izbjegava... i onda krenu krokodilske suze!!

[argenta]

Cure, a da si pokrenete neki topic podrške?
Moglo bi vam biti lakše

[BebaBeba]

Bas sam si to mislila, ako moze moderatorica splitat ove nase postove posto nisu bas vezane za ovu temu! Mislim da je tema super i sigurna sam da nismo jedine s tim problemom!

[mrvica]

i tako ti to sa sobom vuce moju nervozu i zivcanost i onda se obicno posvadam s mamom ili ljudima koji to uopce ne zasluzuju a jos i bebi radim lose!
Nekako imam osjecaj da moj dragi uopce jos nije svijestan da ce postat tata i da mu je sve to nekako u magli i da je mozda cak i malo preplasen...
Tesko je nac nacin kako se zaista opustiti kad je takav

puhica hvala ti puno

to je nekim muskima neshvatljivo i nemaju pojma kakve sve osjecaje i bure mi prozivljavamo u ovome prekrasnom razdoblju. ja svoga se rjesavam ignoriranjem. kad dodje u fazu prigovaranja, onda izaberem jedno od dvoje, ako imam negativnu energiju ispucam se na njemu, a ako zelim da je sve pet odem u setnju ali ne zaboravim lupiti vratima.
kada dodjem doma ko bubica je. drzi se. oni su sa marsa

[mrvica]

(: a ja mislila da sam jedina...zadnjih dana stalno mi se plače...baš taj osjećaj - tu je i ništ mu nije teško, ali kao da ga nema....fali mi jako, kaže da tražim previše, odnosno da neznam tražiti i da se suzama ništ ne postiže ali kad mi se plače...često i bez razloga...

a onda krenem plakati jer me ne razumije, pa zato jer plačem i time nepotrebno opterećujem našu R...i nikak stati...

ali inače je stvarno divan...možda smo stvarno prezahtjevne tih devet mjeseci? imamo li pravo biti? trebamo li biti??

opusanje je i kroz plakanje. uzmi vrijeme za sebe, pusti tuznu glazbu, uroni u proslost ili vizualiziraj nesto tuzno, uzmi olovku i papir i placi sve dok ti ponestane suza. u trudnoci je to potreba. ja sam u 18 tjednu i to si priustim dok mi je muzic sa kcerkicom u setnji ili kada svi spavaju. nije nista lose u plakanju. ah ti hormoni!!! kada bebica dodje neces imati vremena plakati! sretno

[BebaBeba]

ali plakanje i negativne emocije stete bebici :/

[romanaaa]

hm, iskreno curke, jako mi je drago da cujem da nisam jedina...vec mi se motalo po glavi da nisam normalna....evo jucer popricala ozbiljnije s njim, i naravno, nije proslo bez suza, al te suze mi vec od muke idu van....opet u noci nisam spavala, al je bio obziran i do pola deset u jutro me ostavio da spavam a kad sam se probudila, s veseljem me pitao, dal se naspavala njegova Fetika...tako on mene od milja...isto sam mislila da a i rekla mu to iskreno, da imam osjecaj da ga sad opce ne privlacim, inace sam mrsavica sa savrsenim strukom, istina da mi malo sisa fali, a sad sam loptica s 15 kila vise....al bogami imam i sise, al nije dovoljno.....jucer nakon tog razgovora mi je cak stavio ruku na busu, mislim da sam bar mrvu uspjela, aj jebiga, kostalo me muuka i zivaca i energije....i na preporuku ginicke sam si uzela normabele, od 2 miligrama....ne zelim ih uzimati, al kad cu biti u ovakvoj situaciji, umor od nesanice i hladan muz, ziher cu jednu popit samo da se smirim....pricala sam inace s jednom osobom koja radi u bolnici bas o toj situaciji, da dal to jako steti bebi sta se sad zivciram i sve, ta osoba mi je rekla da je to normalno ali da se to nikako ne smije drzat u sebi, da sve, svaku sitnicu treba bacit iz sebe van, dal suzama, ili dernjavom, bilo kako, samo ne drzat u sebi.....i naravno,da nece bebi biti nista....evo malo sam mirnija, al mi je drago da ste nastavile pricat o tome...a bemu misa, zato smo tu ne?? drz te se curke, uzmite tavu i lupite ih po glavi!!

[BebaBeba]

blago tebi ja nikad nisam bila mrsavica neko kruška tip, gore relativno uska a ogromno dupe i siroki bokovi, sad su mi jos i sise narasle i trbusina pa se osjecam koma, jednostavno mislim da mu nikako nemogu bit privlacna..
A ni on mi svojim ponasanjem bas ne pomaze, kao sta kazem, imam osjecaj da je odsutan, i da uopce nema razumjevanja za nista. Bitno da ja za njegove probleme MORAM imat... :/
Moj nakon takvih razgovora par dana bude super i onda se opet vrati na staro... nit me pita kako sam, nit se bar malo bavi s mojom mrvicom koja ga by the way obozava i reagira cim mu cuje glas!
A meni fali maaaazenja Ne sexa nego bas mazenja

[BebaBeba]

hvala Fidji!!

[ivy]

ja sam preplakala cijelu prvu trudnoću. MM se utješio čitajući na rodi kako je to normalno
pa normalno da ste buhtlice, vi nosite djecu, to je nešto najljepše u čemu možete sudjelovati. sve će se to poslije srediti

[puhovi obožavaju smokve]

i tako ti to sa sobom vuce moju nervozu i zivcanost i onda se obicno posvadam s mamom ili ljudima koji to uopce ne zasluzuju a jos i bebi radim lose!
Nekako imam osjecaj da moj dragi uopce jos nije svijestan da ce postat tata i da mu je sve to nekako u magli i da je mozda cak i malo preplasen...
Tesko je nac nacin kako se zaista opustiti kad je takav

puhica hvala ti puno

to je nekim muskima neshvatljivo i nemaju pojma kakve sve osjecaje i bure mi prozivljavamo u ovome prekrasnom razdoblju. ja svoga se rjesavam ignoriranjem. kad dodje u fazu prigovaranja, onda izaberem jedno od dvoje, ako imam negativnu energiju ispucam se na njemu, a ako zelim da je sve pet odem u setnju ali ne zaboravim lupiti vratima.
kada dodjem doma ko bubica je. drzi se. oni su sa marsa

genijalno, mrvica! baš to, oni su s marsa!

[romanaaa]

e drago mi je da se ova temica izostrila...evo, nakon sr...masira mi ledja vec 15 minuta i dobar je prema meni...al da, kak dugo ce to trajati....po dosadasnjim situacijama, jedno vrijeme super, a onda opet ce pocet....samo se nekad znam utjesit, da kad rodim, posto sam j.. karakter, sve cu skinut i iz sebe napravit komada kakav sam i bila....a i zelim osjetiti stare normalne hormone....

[Loryblue]

za razliku od vas koje plačete ja se u ovoj trudnoći imam potrebu stalno derat i svađat a volila bi da mi dođe koja suza, ali neće pa neće. možda bi mi bilo lakše. sve mi ide na živce i uopće ne uživam u trudnoći kao što sam uživala u prvoj.
i mm mi neopisivo ide na živce.
ne stalno, ali jako često. iako mi konkretno ništa loše ne čini, dapače: ne maltretira me, ne viče, ne prigovara, sve radi, dobar je ko kruh.....ali me nervira :? povremeno bi ga najradije opalila peglom posred čela. npr: treba mi obrusit jednu policu koju sam ja odlučila obojat i on se oko toga linja već tjedan dana. a ja bi da je to napravio prije misec dana. i sad mi to ide na živce i derem se ko budala. a onda krene od te police, pa priko svekra do poncija pilata (svega se sitim u roku odma).
pa mi smeta što hrče, pa mi smeta šta se po noći raširi po krevetu a ja se jedva okrećem, pa mi smeta kad prdne u snu, pa mi smeta kad gleda tv dok ja presvlačim malu, pa mi smeta šta sporo jede.....pa mi svašta nešto smeta.
u ovoj su me trudnoći hormoni očito dobro zdrmali i zgazili.
ali kad sve zbrojim i oduzmem dobro mm to sve i trpi jer ja planem radi gluposti (koje sam i sama svjesna) i zato jer mi se u određenom momentu svađa. a neću se svađat sama sa sobom. najlakše mi je s njim.

[koksy]

A ja sam se bas jucer sjetila sebe u trudnoci, pucanja hormona (ali kad bi mi netko rekao da su hormoni oci bi mu iskopala), plakanja za svaku sitnicu, depresija...i dobro sam se nasmijala jer sam stvarno JA ta koja je bila nemoguca. Znam da to niti jedna trudnica nece nikad priznat ali drage moje, to su stvarno homoni zbog kojih muhe postanu slonovi! Ja se sjecam kad sam poludila, al doslovno poludila sa urlanjem, na MM-a jer je htio da mu ispeglam jednu majicu koju nisam voljela peglat. I vikala sam i plakala i osjecala se totalno neshvacenom. A sad mi je to stvarno smijesno. A onda sam bila istinski jadna.
A od MM-a sam ocekivala da mi pazi i mazi trbuh, da mi govori da sam lijepa da se ja osjecam posebnom...i kad se on i trudio opet mi nije bilo dosta, pa sam opet bila jadna i neshvacena i depresivna... Nebi mi bilo dovoljno ni da mi 24 sata na dan poklanja svu mogucu paznju, totalno me ljutio jer nije dosao s posla kad je rekao, jer je otisao na kavu s frendom a ja doma jadna, sama s trbuhom do zuba...I takve stvarno banalne situacije.
Cure moje, znam da to ne zelite cut, al to su stvarno hormoni i sve ce proc i vasi muzevi ce biti najbolji ocevi svojoj djecici i uskoro cete gledati kako VM zaljubljeno gleda to malo bice i sve cete zaboravit, vise nista nece biti vazno! I onda cete se i vi smijat same sebe ko ja sad!
Sretno!

[Death-of-Art]

ja sam imala par ispada na svog muža tijekom ovih 28 tjedana...
ali... iako sam zbilja ali zbilja pod katastrofalnom navalom hormona ... to je čisti kaos šta mene sve pere... svejedno sam upotrijebila malo racionalnosti i shvatila da to ne mogu i ne smijem činiti.
barem ne njemu.

i moj muž , ma koliko ga ja god volim, jest dosta anti-sentimentalan.
nema kod njega baš nekih suvišnih emocija niti pokazivanja istih.

ponekad bi me začudilo njegovo ponašanje , naprimjer, kad bi se ja htjela mazit on bi mi onako malo grublje odbrusio "pusti me stvarno imam puno posla moram to dovršiti za sutra"
i ja bih odmah bila uvrijeđena. to je bio smak svijeta. čisti očaj i katastrofa.
pa kako može tako prema meni postupiti... i onda bih se ja još nafunjila, pa bih počela plakati i cmizdriti i vrištati i ne bih pričala s njim... a on jadan nije ni kužio o čemu se radi... jer stvarno nije imao vremena tih par puta za to moje "mici cici bici" i bio je pod stresom zbog posla.

pa sam ja shvatila... da to jednostavno tako ne ide...

ali s obzirom da ga voooooolim iz dna dubine svoje duše...
jednostavno sam shvatila da na svaku tu njegovu tzv "grubost" i "hladnoću" moram prvo duboko udahnuti par puta...
smiriti se.
razbistriti mozak.
i onda nakon 5 minuta otiđem u njegovu radnu sobu i samo ga zagrlim i poljubim...bez riječi. i odem.

i da ga vidiš kak potrči za mnom... odmah... i onda me mazi po trbuhu i ljubaka me i dira i sve to fino krasno... :D

znam da si trudna . i da te peru hormoni.
ha ha.
trudna sam i ja. i priznajem, peru me hormoni, dobrano me peru.
ali svejedno moraš biti u stanju ipak ti biti ta koja će malo spustiti svoj ego i poniziti se. pa makar si ti ta koja se suočava sa silnim promjenama organizma , moraš malo racionalnosti u sebi probuditi i sve će ti to sjest na mjesto.

nema ništa od histeriziranja i dernjave.
stvarno nema.
to čak i ja mogu reći.

u krajnju ruku.... ne moraš ti biti iskreno ponizna.
može to sve biti lažna skromnost....čisto u svrhu manipulacije da dobiješ ono što želiš.

[romanaaa]

e da, takav je i moj..hladan...al kad sam prvi post napisala, pisala sam ga u suzama....navodno je neko s posla dao otkaz i napili su se...jao, poludjela sam..dosao je doma i jedva hodao.....i kad sam se pocela na njega derati da sta se ima napit u sred tjedna poceo me ismijavati i izigravati karatista kao da se brani od mene jer cu ga mlatnut...vjerujte mi, mrva je falila.....i isao je spavat.....tu vecer nisam pricala s njim, dr dan sam ga samo pitala dal zna kakav je doso doma, a on, naravno, se ne sjeca sta mi je radio...e kad me to razbjesnilo!!!! !!!!!!tek onda sam se pocela derat na njega, pitati ga dal je svjestan sta radi bla bla bla.....rekla sam mu nek se skrasi il cu si pocet ozbiljno razmisljat o njegovim hladnim ponasanjem (koje sam odavno prihvatila...ono zna mi reci, dodji i uzmi si pusu il zagrljaj...).....priznam, da to su hormoni, al ne mogu si pomoci, ubila bi ga iste sekunde!!

[BebaBeba]

eh ja kad to napravim mom dragom, tako mu dodem i poljubim ga dobim samo pusu i to je to, nema nekih velikih promjena, imam osjecaj da je i on totalno anti sentimentalan!
Al opet mislim da dok nisam zatrudnila nije bio takav, da je bio puuuno njezniji....

[romanaaa]

beba, i ja si tako mislim, mada je opcenito hladan....al najbolje mi je kad je on meni u jednom kontekstu reko da ga sad ne privlacim! :shock: ...a imam prijateljica koje su mi rekle da im je muzic tek kad su bile trudne shvatio kolko voli jace zenice....al to sta tako govori, posto sam jaki karakter, poslije poroda, pocet cu lagane vjezbe i vratiti se na staro....ako treba i cice cu si dati napraviti jer on pada na njih, a moje inace nisu bas bube jer sam sitna....al onda, kad ce me dr poceti gledati, samo cu osmjehe bacat, pa nek se pita zasto! :D

[BebaBeba]

tebi je lakse jer si zgodna bila i prije trudnoce, a ja komad nisam nikad bila nit cu biti - u stvari jesam - komad mesa!

[pinguica]

romanaaa ne znam da li si vjernica, ako jesi moli se Bogu. Meni je to pomoglo i protiv PMS-a. Imala sam užasne fraze dugi niz godina svaki PMS, kad sam se počela moliti Bogu da mi da pameti, tolerancije i ljubavi, da mi pomogne protiv vlastitog egoizma svi problemi su nestali. U trudnoći nemam apsolutno nikakve ispade i samo sam sretna jer ću na svijet donijeti Božje stvorenje i molim se da to bude njemu u čast

[BebaBeba]

Meni je moja vjera u Boga vec par godina ozbiljno poljuljana zbog nekih stvari tako da meni to nikako nije opcija.

[pinguica]

joj, nadam se da neću sada povući raspravu o religiji, ali Bogu se moliš ne da ukloni nedaće iz tvog života već da ti pomogne da se lakše nosiš s njima, da uz pomoć tih nedaća izrasteš u bolju osobu

[BebaBeba]

Ne brini

Tesko je na bilo koji nacin bit bolja osoba ako hormone nemozes kontrolirati

[pinguica]

nije ni meni bilo lako ali sam uspjela, pa zato rado dajem podršku i želim drugima isto

[BebaBeba]

Pa zato smo sve i tu, zar ne ;

[romanaaa]

ma svasta sam probala, al kako beba kaze,...hormoni su mi komaaa....dobro je da sam barem svjesna toga....

[laky]

ja sam onda jedna od sretnica koja nema problema sa suzama u trudnoći ili hormonima ...ili to moj muz zna balansirati .
stvarno nemam primjedbi na njega i ponašanje ...a samo bi mi on trebao stvarati nervozu pored svih ostalih...sa ostatkom obitelji se bas nemogu pohvaliti da imaju razumjevanja

[Kjara]

i ja se moram pohvaliti da imam predivnog muza (ali neću ga baš jako hvaliti da se ne promijeni ), nemam nikakvih problema uživam u svakom trenutku trudnoće i kroz sve prolazimo zajedno, suze krenu ponekad na neki film ili sl. ali tako je bilo i prije trudnoće

[Paio]

Meni je moj muž lijepo objasnio u trenucima kad me iznervira zbog manjka razumijevanja prema mojim izljevima depresije i tuge: 'Ljubavi, volim te neopisivo!:D Mi muški smo primitivci i ti si prepametna za nas! '
I onda, svi sretni...ja jer imam tako 'pametnog' muža' i on što sam prestala kvocat!:D

[kudri]

hmmm...teško bi bilo tako nešto izvući iz mog dragog..ali zato pere suđe jest da ostavi pola kuhinje zalivene i mrvice naokolo ali opet!

ma super je on!!

[Paio]

Pa bitno je da se trudi, jer to znači da te voli i poštuje...
I njima je teško, treba istrpit tu svu muku koju im znamo prirediti :D

A opet, oni ne mogu imati jednako jaki motiv za sreću i tugu kakav mi imamo, iz razloga što mi od početka živimo s malim anđelom (ili 2,3, :shock: ne do Bog 4), a oni samo stoje sa strane i trude se biti podrška. Oni ne mogu razumijeti kako je nama, mogu se samo jaaako potruditi! A svi znamo da se trude!

[laky]

i ja se moram pohvaliti da imam predivnog muza (ali neću ga baš jako hvaliti da se ne promijeni ), nemam nikakvih problema uživam u svakom trenutku trudnoće i kroz sve prolazimo zajedno, suze krenu ponekad na neki film ili sl. ali tako je bilo i prije trudnoće

nije čudo da su takvi obzirom kako smo došli do cilja..e nije lako u onu sobu B ići na VV

[BebaBeba]

Mislim da je kljucni problem to sta oni ne nose bebu u buši kao mi, pa ni nemogu razumijeti te osjecaje, tu pre silnu ljubav i paznju, a pogotovo ne hormone!

[Isabel]

i ja se moram pohvaliti da imam predivnog muza (ali neću ga baš jako hvaliti da se ne promijeni ), nemam nikakvih problema uživam u svakom trenutku trudnoće i kroz sve prolazimo zajedno, suze krenu ponekad na neki film ili sl. ali tako je bilo i prije trudnoće

Ja moram potpisati i stavili ogromno za svog M, bez kojeg stvarno ne bi bila tu... U svemu smo zajedno, on mi je enormna podrška i mi u svakom smislu riječi živimo "u dobru i u zlu".
On je taj koji mene gura naprijed kad ja više ne mogu. Kroz neplodnost, postupke i gubitak naše prve bebe on je bio taj koji je mene i nas održavao na životu, držao, hrabrio i bodrio da ne odustanemo .

Sad kad nam je opet sreća na domak ruke, proživljavamo najsretnije trenutke , uživamo i veselimo se našem zlatu kao ludi :D.
Ja imam rijetke napade straha ali samo na temu da opet ne izgubimo dijete, i u tim trenucima ne znam kako samo zna što mi treba reći, i zagrliti da sam odmah bolje.
Inače smo presretni, veselimo se svakom trenutku, svakoj sekundi, provodimo što je moguće više vremena zajedno (ali smo oboje jako zaposleni) i ne dozvolim da me ikakva "prizemna" stvar uzruja i promijeni moje "pink" raspoloženje . To malena nije zaslužila, trudim se i predivno mi je da sam uvijek iskreno sretna i zadovoljna, jer se nadam da to naša mala osjeti !

U kući je osjećam kao ljenčina jer dragi doslovce sve radi osim kuhanja, ali to će se malo promijeniti sad kad odem na porodiljni.

Ne da nemam primjedbi na MM-a, naš odnos i brak, već se nekad pitam čime sam zaslužila imati takvog mužića i njime biti toliko blagoslovljena !

Nadam se da se i vi možete naći u malim stvarima koje vas usrećuju, ne uzrujavajte se radi gluposti niti radi stvari koje ne možete promijeniti, već uživajte ui sitnicama i divnim stvarima koje život znače!

[andream]

Joj i mene su hormoni u ovoj T (a tek je početak) ubili u pojam, ne znam što bih da mi nije predobri MM (izgleda da smo sve sretnice s ove teme). Tako me sad smeta i najmanji zvuk po noći pa sam ga izbacila u dnevni boravak "dok mi se hormoni ne smire", veli on da se sad bar na njih dugo vremena mogu izgovarati

[BebaBeba]

blagovama, ja sad ljubomorna i jos uz to tuzna

[Loryblue]

blagovama, ja sad ljubomorna i jos uz to tuzna

Beba

moj zakoniti je stvarno predivan i čovik i muž i otac, ali u ovoj mi trudnoći ide na jetricu. i najdraže mi je kad nije uz mene. bez obzira što mi sve nastoji pomoć, što mi ne dozvoljava da dignem ništa teže od žlice, šta pere, kuha, pere suđe, usisava, briše prašinu, izvede malu vani......meni opet i to malo.....ustvari nije mi malo nego mi trenutno sva ta njegova pažnja jednostavno ne odgovara. uvik nađem nešto za prigovorit. jadan moj mm.
i kužim da nije u njemu ni najmanji problem već u meni ali se jednostavno ne mogu kontrolirat.
trenutno ja živim u jednom gradu, on u drugom i meni sad tako savršeno odgovara jer sam suvišna i sama sebi. viđamo se svakih 10-15 dana po 10-15 dana i ja bi ga najradije katapultirala nazad doma nakon 3 dana. poremeti mi rutinu. a onda kad ode ja bi da se odmah vrati. e šta ti je manito žensko

[BebaBeba]

uff moj danas nesto cudan, odkad je doso s posla me mazi i grli, a trbuh mi je izljubio brat bratu sto puta i puno mazio bebicu!
Joooj da je tako bar malo cesce!!!

Loryblue -

[andream]

i najdraže mi je kad nije uz mene. bez obzira što mi sve nastoji pomoć, što mi ne dozvoljava da dignem ništa teže od žlice, šta pere, kuha, pere suđe, usisava, briše prašinu,

uh, teškom mukom ovo i ja za sebe potpisujem. Ipak, nevjerojatno se slažemo i nastojim da se to ne kuži...

[laky]

Loryblue

meni je sreća pa se kod mene trudnoćom dosta tog promijenilo ja sam inače tip "pusti me stat" i ono đir neke "jake zene" ali sad mi bas treba da je muz tu jer svaki dan neki novi strah kod mene i novi film u glavi pa dovoljno da netko kaze bit će OK ...

ma čudni zenski mozgovi

[piplica]

Evo, ja sam sinoć odtulila jednu turu...

[Death-of-Art]

ja svaki dan plačem.
ako ne zbog tuge onda zbog bijesa. ako ne zbog bijesa onda od sreće
al povoda za plakanjem uvijek ima

al kažu da je to djelovanje estrogena.
normalna stvar.

ja sve pripisujem hormonima.

[sir_oliver]

ja radim stvari koje me ispunjavaju a imaju veze samo sa mnom. slušam muziku koju ja želim i volim. ili idem tamo gdje mi se ide bez da drugima polažem račune. svo ovo slobodno vrijeme posvećujem sebi i ništa ne očekujem od drugih. u tom slučaju se ne mogu razočarati. a kad je ponašanje drugih iritirajuće onda se trudim ignorirati jer sam primjetila da ih to zna zaboliti.
pustim i ja svoje suze. nakon toga mi bude lakše.
nakon što smo završili tečaj mislim da je mom dragom malo jasnije kroz šta prolazim pa je "bolji"
iako znam ja i najaviti loše raspoloženje izazvano hormonima. onda ih lijepo zamolim da me zaobiđu. i to funkcionira

[BebaBeba]

ja svaki dan plačem.
ako ne zbog tuge onda zbog bijesa. ako ne zbog bijesa onda od sreće
al povoda za plakanjem uvijek ima

al kažu da je to djelovanje estrogena.
normalna stvar.

ja sve pripisujem hormonima.

POTPISUJEM!!!!
Samo sta je kod mene SKOROR svaki dan!

[nada...]

eto vidim ima nas puno koje placemo...
vec sam i ja mislila otvorit tu temu ali sam si umislila da sam jedina koju m ne razumije ocito sam se zaj.....
mm i ja smo 7g cekali da ostanem trudna nekim cudom sad se dogodilo samo od sebe s tim da sam ne znajuci da sam trudna bila na hitnoj operaciji slijepog crijeva kad sam saznala bila sam presretna ali i u 10000milijuna briga dal ce sve bit u redu s bebom za sada hvala dragom Bogu kazu da je 28t al ipak neki strah postoji
mm je inace odlican m ali oduvijek sam mislila da ce jednog dana kada budem trudna biti jos bolji gotovo savrsen ali ocito je to nemoguce
znam da sam i ja ponekad prezahtijevna jer nisam navikla biti doma po cijele dane dok sam radila (DO 18 TT)imala sam 9satno radno vrijeme i stalno bila medu ljudima a sad sam zeljna nekud ici al s njim a njemu se neda jer dode s posla pa po dvoristu i kuci uvijek ima nesto za radit a ja bi da bude s menom da mi posveti vise paznje...
i naravno da sve bude gore jos mi svi kazu da sam jedina koja se zali jer ima vrijednog i radisnog muza i tako naravno on u poslu ja nervozna suze frcaju i onda se jos on ljuti na mene al eto dani idu neki bolji neki gori al idu i na kraju opet usprkos suzama i ljutnji svaku vecer zaspem u njegovom zagrljaju sretna i zadovoljna kao da ni suza ni ljutnje nikad bilo nije...