za razliku od vas koje plačete ja se u ovoj trudnoći imam potrebu stalno derat i svađat a volila bi da mi dođe koja suza, ali neće pa neće. možda bi mi bilo lakše. sve mi ide na živce i uopće ne uživam u trudnoći kao što sam uživala u prvoj.
i mm mi neopisivo ide na živce.
ne stalno, ali jako često. iako mi konkretno ništa loše ne čini, dapače: ne maltretira me, ne viče, ne prigovara, sve radi, dobar je ko kruh.....ali me nervira :? povremeno bi ga najradije opalila peglom posred čela. npr: treba mi obrusit jednu policu koju sam ja odlučila obojat i on se oko toga linja već tjedan dana. a ja bi da je to napravio prije misec dana. i sad mi to ide na živce i derem se ko budala. a onda krene od te police, pa priko svekra do poncija pilata (svega se sitim u roku odma).
pa mi smeta što hrče, pa mi smeta šta se po noći raširi po krevetu a ja se jedva okrećem, pa mi smeta kad prdne u snu, pa mi smeta kad gleda tv dok ja presvlačim malu, pa mi smeta šta sporo jede.....pa mi svašta nešto smeta.
u ovoj su me trudnoći hormoni očito dobro zdrmali i zgazili.
ali kad sve zbrojim i oduzmem dobro mm to sve i trpi jer ja planem radi gluposti (koje sam i sama svjesna) i zato jer mi se u određenom momentu svađa. a neću se svađat sama sa sobom. najlakše mi je s njim.