Meni je mnogo simpaticna anegdota koju mi je mama pricala, a vezana za rodjenje mog brata. Ja sam tada imala 2.5 godine i mama i tata su me mesecima detaljno pripremali taj dogadjaj. Mama je konacno dosla iz porodilista, svi veseli, srecni, ja isto, gledam batu sve super i onda uvece kad smo krenuli na spavanje izvalim "A gde je sad njegova mama?"



izmedju moje dece je 4 godine razlike i kad mi se cerkica rodila, sin je sasvim ok sve to prihvatio, sve do skoro (a ona ima 3 godine), kad je ona pocela da zalazi u "njegovu" teritoriju (racunar, DVD, crtani, slikovnice, bojice i stvari koje je nisu interesovale kad je bila beba). E tu sad nastaje vriska, otimanje i slicno, ali kada smo negde napolju ili kada su u vrticu on uvek ide kod nje u grupu da vidi sta radi, pomaze joj da se umije, da se obuce za spavanje, a i ona stalno trci kod njega i grli ga. Ma bude ti puno srce kad ih vidis.