Kod nas ima pomaka: zaspe navecer bez cicanjakad pita kazem da da cica spava, malo se ljuti pa zaboravi citajuci slikovnicu. I otkad zaspe bez cice malo bolje spava
 |
|||
|
|
|||
Kod nas ima pomaka: zaspe navecer bez cicanja
mesecima pišući i čitajući na ovoj temi, mučeći se i ne spavajući, pa na kraju dočekavši sretan završetak, poželeh da ovde to sa vama podelim...
mom malcu će za koji dan 20 meseci. od pristojnog spavača na samom početku, postao je spavač-zec koji se trza na svaki zvuk i svaki put urla dok ne dobije da sisa. prošli smo golgotu od guranja u uskom zajedničkom krevetu, preko nekolikonoćnog mučenja sa pokušajima da ga posle svakog podoja vraćam u krevetić, do kupovine velikog kreveta za njegovu sobu u kojem smo nas dvoje spavali zajedno. bilo je raznih noći - od 2-3 buđenja (što je bio uspeh), pa do nebrojenog cimanja sa sisanjem i nasisavanjem do unedogled...umorni i on i ja. dnevno spavanje takođe na sisi, ako nisam pored njega budi se i plače. u poslednje vreme je počeo i da me grize, naročito kad nije jako pospan preko dana, pa se valjda na taj način "brani" od uspavljivanja sisanjem. a kad mu ne dam, urla...
čitava ta situacija, kao i činjenica da je pošao u jaslice u kojima neće da spava (bez sise, jelte), a vreme mog povratka na posao se bliži, učinila je da se već neko vreme nosim mišlju da prekinemo sa dojenjem i tako pokušamo da uspostavimo normalnije spavanje.
i, pre neki dan, rešim ja da je kraj. prethodno sam iščitala sve o odvikavanju i uspavljivanju bez sike. odlučila sam da ne uvodim nikakve alternativne načine za smirivanje - ni nosanje, ni ljuljanje, a takođe ni flašicu. planirala sam da ga stavim uz sebe i mazim dok ne zaspi.
tog dana kada smo prestali, situacija mi je išla na ruku - nije hteo da spava preko dana, tako da je veče dočekao umoran. objasnila sam mu da "tete" nema više, da je popio sve i da ćemo od sad lepo i mirno spavati. plakao je 20-tak minuta, na moje prijatno iznenadjenje (kakav je magarčić, očekivala sam celonoćnu deračinu-). potom me je zagrlio i zaspao. budio se još tri puta, svaki put plačući sve manje, da bi ujutro u pola šest samo uzdahnuo, uhvatio me za ruku i zaspao. od tada već nedelju dana spava po celu noć! kao klada!još par noći sam ležala uz njega ne verujući, a potom sam prešla u svoj krevet, u susednoj sobici, , na 2m od njega. on ustaje veseliji, kada se probudi više ne urla, već me lepo pozove. preko dana (ako mu se spava), takođe zaspi ležeći uz mene. ponekad, ako vidim da je umoran, a ne može da se skrasi, uzmem ga u naručje i tako sedim na krevetu, dok ne zaspi. i to je sve od uspavljivanja. spava tvrdo i dugo, tako da , ako hoću, sada mogu da se odmorim popodne ili da ustanem i uradim nešto. o ovome sam mogla samo da sanjam pre 10 dana.
eto, drage moje, to vam je moje iskustvo. znam da ima dece kojima prekid dojenja ne donese bolji san ( i sama sam se pribojavala da je ovaj moj od te sorte, pa da ga moram nosati po celu noć da se smiri), ali, nama je, evo, sisanje bilo navika koja ga je ometala da čvrsto zaspi. slično kao i duda kod srednje devojčice - čim joj ispadne iz usta, ona se probudi. kada smo ukinuli dudu, mir. imali smo sreće i sad. ja ustajem rano, ali sam odmorna. noć je neprocenjiva, naročito posle dve godine nespavanja.
vama svima od srca želim sličan scenario i da se naspavate što pre!
Posljednje uređivanje od Vishnja : 02.11.2011. at 08:22
Vishnja
valjda će i kod nas biti tako kad za to dođe vrijeme
meni sve ovo za sada nije neki bed pa se ni ne trudim, ali vjerujem u njezin "razum" kad bude trebalo
Toplo preporučam knjigu "Svako dijete može naučiti spavati". Autora više ne znam, ali meni je prije 10 god. Jako pomogla nakon jednog vikenda kada muža nisam vidjela jer smo spavali na smjene... Od tada je sve bilo bolje.
kupila sam knjigu sličnog naslova, očajna što nam spavanje sa malcem ide tako loše. i to posle dve bebe- spavačice kod kojih nije bio potreban nikakav "trening", već su same od sebe zaspivale i spavale celu noć vrlo rano. no, knjiga ima niz (za mene) neprihvatljivih saveta koji podrazumevaju ostavljanje deteta samog u sobi da plače po 5, 10 minuta. nisam to mogla. čekala sam da moj sinčić počne koliko-toliko da razume šta mu se govori, pa da mu onda objasnim da sisanja više nema. jer, koliko uviđam, moja greška je bila u tome što sam ga sisanjem uspavljivala i nije umeo da se uspava sam, a takođe i da, kada se noću, kao i svi mi, spontano probudi, zaspi sam. u onih nekoliko noći koje sam, kako već rekoh, provela sa njim u krevetu slušajući kako mirno spava uverila sam se da se on, prolazeći kroz različite faze sna, u određenom momentu zaista i probudi. ali, pošto nema sise na vidiku i navikao je da spava bez nje, on se samo okrene na drugu stranu i nastavi da spava...
evo, i večeras je zaspao u osam. neprocenjiva količina vremena koje provodim sa starijom decom, mužem, uz knjigu, internet. preporodila sam se, zaista. još uvek se iščuđavam kako se taj preporod desio tako brzo. ali, valjda je i on bio "zreo" za tako nešto.
ma ima tih knjiga razlicitih, losih, manje losih i mozda dobrih... ima i onih gdje se dijete ne ostavlja samo da place... ali ja ne zelim kupiti ni citati ni jednu jer znam da ce biti stresno i meni i malenom... Super mi je ovo kad vec ponesto razumije i kad zaspe bez cice jer ''cica sad spava'' i sl... paznju mu uspijem odvuci na druge nacine.. Velik je pomak ovo uspavljivanje bez cice, nadam se da ce uskoro biti pomaka i s nocnim podojima... bez posebnih pothvata.
da, s2000, i ja mislim da je poenta u tom razumevanju. i moj malac je u posledne vreme ponekad umeo da , kada uveče pretera sa sisanjem (a mene sve već počne da boli), posluša kad mu kažem da je "sve popio i da sada spava". okrenuo bi se na drugu stranu i zaspao. to mi je nekako bila ideja vodilja da nije više toliko zavisan od sisanja. i zaista nije bio, čim je tako lako prihvatio odbijanje. što manje stresa, svakako. pritom mislim na obe strane. ja sam nekako bila stava da ću dojiti doklegod je oboma to zadovoljstvo. i bilo je, dugi niz meseci, bez obzira na moje mesečarenje. potom je postalo prenaporno za mene, a bogami ni on nije bio odmoran posle xy buđenja...na svakoj mami je da oceni koje su to njene granice i gde se umanjuje dobrobit, a raste stres.
Odlična priča i super procjenjen trenutak Vishnja!
Slično je bilo i kod moje cure, i sa noćnim cicanjem i sa definitivnim prestankom. Jedna večer negodovanja, ali baš negodovanja (bez urlanja, više cendranje, protestiranje) i spavala je dalje bez problema. A do tada XY buđenja po noći samo da bi se prikopčala.
Bravo za malog razumnog dečka!
Kod nas i dalje isto. Moj ne pravi pitanje - hoce li ga tata nositi ili cu ja da ga dojim, samo da ga neko uspava. Jednom u toku noci, nekad 2x spoji po 2 sata sna, jednom mesecno 4 sata, ostalo budjenje svaki cas.
Javi kako ide.
mi smo godinu i pol stari
a budimo se minimlno 3 puta nocu
sta zelimo: nista- urlati...
hvala, enchi!
josipal, kako smirujete urlanje? jel' u igri sisanje? to je u našem slučaju jedino palilo...
Vishnja, a koliko ima maleni, 2 godine? moj ima 16 mj. i ja bih njemu ponesto da objasnim, ali meni se cini da on nista ne razumije, tj razumije ono sto voli,
:idemo papa, cokolada, pupanje, lopta, maca itd...ali da mu objasnim da sika spava, mislim da nema sanse jos...
za koji dan će 20 meseci. i , moram priznati da mi je sa 16 to bilo nemoguća misija. tek sa punih 18 je sike nazvao "tete", počeo govorom da ih traži i da razume kad mu nešto objašnjavam. pre toga je sve bilo urlanje bez razumevanja...
Posljednje uređivanje od Vishnja : 03.11.2011. at 20:29
ok lakse mi je malo, na tren sam pomislila da je moj mali neandertalac , ljubi ga majka
a72, ovo je OT, ali nemoj si dopuštati nabijanje kompleksa (govorim iz iskustva), sjeti se samo koliko u njihovom razvoju znači ma, mjesec dana, a ne šest mjeseci
tako sam i ja, imamo malog susjeda 7 mj. starijeg, ajme, kad je taj znao reći da hitna ide na intervenciju, a moja jedva nabadala, a da je vidiš sad, nakon tih 7 mj.
kad je samo pogledam koliko se ovog ljeta motorički razvijala - samo je odjednom htjela sama na ljulju, popne se sama na tobogan - prije sam ju morala držati, neki dan se htjela spustiti sama...sve u svoje vrijeme
SikaPika, ma znam da si u pravu, ali ne mozes se ponekad oteti tome, iako tih 6 mj u nasim okvirima nije nista , a u njihovim malim, bome jeste (trenutno je to vise od trecine njegovog zivota
ja sam zaboravila sta znaci spavati u komadu 8 sati!
starija kcer se budila do trece godine
a u ljeto ocekujemo prinovu
tako da...
jos dugo ne razmisljam o mirnoj noci
Ja sam negde izmedju - nikad ne bih mogla da slusam da place da ga ne uzmem, a sa druge strane ne mogu vise ovako i jesam premorena i nesto moram preduzeti. Ono sto bi meni odgovaralo je da makar ne moram da nosim. Pre sam za neki postepeni put. Umesto nosanja planiram sada da ga neko vreme sedeci drzim i ljuljam, pa onda da predjem na to da on lezi i ne dizem ga vec ga ljuljam dok lezi na krevetu. Tako sam ipak uz njega... Ovo ce trajati sigurno mnogo duze, ali mi je ta opcija pribliznija.
ja kad cujem da djeca spavaju od 8 do 8... dodje mi da cmizdrim i sama a ne samo ko maleni po noci
ponekad sam toliko umorna da me muz prodrma, kao zar ga ne cujem
srecom smiri ga malo ljuljuskanja, stavljanje u moj krevet... barem na kratko
Jel muža?!josipal prvotno napisa
ja više nemoguuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu, neeeeeeeeeeeeeeee i neeeeeeeeeeeeeeeeee
već 8 mjeseci se budi svakih sat vremena ako i tojko, ne mogu i gotovo
ne mogu, razboljet ću se ili idem u ludnicu
ja sam se oba puta razbolila. šiknila štitnjača od nespavanja
ja sam se oba puta razbolila. šiknila štitnjača od nespavanja
sad mi je jasno zašto je moja u kuršlusu.
samo ta razdoblja nespavanja se stalno ponavljaju. mislim na moja jer kad krenu boleštine onda nije bitno koliko su stari...evo, ne spavamo već 10 dana...
ajmeeee
ja sam ko prazna ljuštura, funkcioniram, jer moram, niš me više ne veseli....
potpis k'o kuća!
Upravo sam pročitala knjigu: "Kako uspavati dijete bez plakanja" od Elizabeth Pantley. (Postoji i na pdf formatu). Zanima me da li je tko uspio uz pomoć njenih navoda dovesti spavanje u red??? Sve se naravno čini savršeno "pa da! kako mi to nije palo na pamet", pa bi voljela znati jel kome stvarno uspjelo.
Ja iscitala i sa velikim entuzijazmom krenula da primenjujem kad je imao 6 meseci. Streber sam teski, dosledna, ali nije dalo uspeha. Zasto? Zato sto se stalno javljao neki problem za koji knjiga nije davala resenje. Taman neki napredak, on poceo da puzi, pa se dize u snu jer sve prozivljava. Taman to prevazidje, krene strah od odvajanja, kad je ono vadjenje cice cim se uspori tempo dojenja palo u vodu jer je dalo kontraefekat. Iskreno, mislim da su vece sanse da upali kad je beba jako mala.
Digla sam ruke, jer dok sa se time bavila bila sam jako frustrirana, samo sam brojala budjenja, merila... Sad je cak gore nego tad, retko se desi da odspavam 3 sata u komadu ali mnogo bolje podnosim od kad na to ne mislim. I ne znam vise koliko puta se budi.
.... kako je lijepo znati da nisam sama, jedina.... luda od nespavanja..... podijelila bih s vama svoje iskustvo, ali idem ubiti oko na pola sata dok se opet ne probudi :/
osim što ne spava sad se i budi u 6....katastrofa
Svaki korak naprijed nova bolest vrati nazad dva... Kako sa spavanjem tako i s kilima... Uh uh
Spavati kad god maleni spavaju i ne razbuđivati se za sva buđenja koja ne zahtjevaju ustajanje je za mene bila dobitna kombinacija u tim fazama. Jednostavno sam uvježbala to stanje duha u kojem ako su zdravi, suhi i spavaju na sigurnom pored mene, mogu ili dobiti cicu ili njurgati, ali ja spavam u oba slučaja
To mi svi kazu ali ja ako ne skocim u startu na meskoljenje dodje do placa i totalnog razbudjivanja i mnogo mi vise treba da ga uspavam posle.Spavati kad god maleni spavaju i ne razbuđivati se za sva buđenja koja ne zahtjevaju ustajanje je za mene bila dobitna kombinacija u tim fazama. Jednostavno sam uvježbala to stanje duha u kojem ako su zdravi, suhi i spavaju na sigurnom pored mene, mogu ili dobiti cicu ili njurgati, ali ja spavam u oba slučaja
Isto ovako i ja, spavam očiju širom zatvorenih, i sve čujem, al naučila na što da reagiram a na što ne. Jednostavno praksa, sa svakim sljedećim si sve veći cooler po pitanju bilo čega: hranjenja, stavljanja na tutu, nespavanja, temperaturica, prvih koraka, toga što ne priča, ili još piški u pelenu, što hoće samo da jede, a još ne zna ni kako se zove, što se vere po policama, ili sam odmotava karamele, što se baca po patosu, što je divlje, itd.Spavati kad god maleni spavaju i ne razbuđivati se za sva buđenja koja ne zahtjevaju ustajanje je za mene bila dobitna kombinacija u tim fazama. Jednostavno sam uvježbala to stanje duha u kojem ako su zdravi, suhi i spavaju na sigurnom pored mene, mogu ili dobiti cicu ili njurgati, ali ja spavam u oba slučaja
Ja kad bih mog vratila da legne, on iste sekunde ustaje. To bi kod nas licilo na neko rvanje u nedogled. I ja pratim kad mu se spava, ali koliko god da mu se spava tako je. Cak i nocu ustaje u polusnu, to nam je osnovni problem.
Ja bih to primenila, ali mi je nezamislivo kako to izgleda. Ja kad legnem pored mog tu samo ja lezim. On bi ustao, puzao, skakao, mozda krenuo da izadje iz sobe. Kako to resavate? Da hoce mirno da lezi, pokusala bih.
mi smo se vratili na buđenje svakih dva-tri sata, ali još uvijek se budi u 6 pol 7, a ja bi spavalaaaaaaaaaaaaaaaaaa
tja..eto te, daš mali prst pa i odmah cijelu ruku
šalim se malo, znam kako je to, tako i kod mene, ako slučajno moje već mnogo veće sunčeko zalomi pa odguli kojih 2 sata u komadu eto mene kako bi bilo lijepo da to malo i produži, ali već sljedeću noć smo nazad na 15min u komadu i ni makac pa si opet mislim, a kako bi bilo i onih 2h krasno...
ali evo i ja mogu iz vlastitog kronično nespavalačkog iskustva reći da je ipak meni samoj bilo zericu lakše (unutarnji mir bez sekirancije) kad sam odlučila uopće ne brojati buđenja, ne gledati razmake i vrijeme "u komadu", ne uspoređivati...jednostavno idemo od danas do sutra ne razmišljajuć više uopće kako će biti noćas i zašto ne spava duže ili više...ja mirnija, a time i on...
Elizabeth Pantley nama nije nešto naročito pomogla, ali me malo umaralo vođenje evidencije buđenja noću obzirom da ih je bilo milijun pa sam nekako stavila na hold bilo kakve treninge...
i to što su cure tu isto dobro rekle, zaista naučiš spavati a da sve čuješ pa se ipak nekako bar i malo odmoriš, valjda Bog to sve tako mamama posloži samo da izdrže uz svoja sunašca...
fali mi sna za poludit i bude mi teško kad se noću skroz razbudi pa onda još osim redovnog beskonačnog cicanja dođe mu da priča pa sjedne na krevet i ne spava mu se nikako, ali nekako mi na kraju bude još i simpakad počne trabunjati (a zaista priča sve u šesnaest da se i pedica začudila) i pljeskati ručicama ili pokazivati pa si mislim kako ga malo vidim danju da mi je i fora tako slušati sve kaj tako izmelje, a mogu skužit i u vrtiću kako rade neke stvari kad tako svašta ispriča pa onda i sam nekako krene natrag na cicu, pomazimo se malo i zaspi...
Maša u posljednje vrijeme odspava i po 6 sati u komadu, a popodne zna odrapiti i po sati pol, dva, sama
no, ako se za večeru najede slanine, sika služi kao pipa s vodom (iako joj nudim vodu, voli se prvo nasisati i onda piti vode)
prerano sam ju pohvalila....
ja sam vam cure moje pukla totalno...
u zadnjih par noći ju moram čuvati više od pola noći, nikako ju spustiti na krevet, i ne mogu više ne spavati, glava me boli bez prestanka, a živci su mi na nuli
danas i sutra starija ide kod bake spavat a malu ću uvaliti mužu, ide na odvikavanje od čuvanja i od cice
možete reći da sam nemajka, ali ja moram spavati, a i ona mora spavati, bar 5-6 sati u komadu, cijele dane je umorna jer nema pravog sna a o sebi da ne pričam...
za dva mjeseca počinjem raditi i ne vidim kud ovo sve vodi
dvije noći imamo probu kod tate, da vidim oće li se kaj popraviti
drzat cu ti palceve: sretno
meni je pomoglo potjerati muza u drugu sobu, ja ostala s malenim i pustila ga da se isplace tri noci (mislim da su me susjedi non stop spominjali no sto im ja mogu)
ustala bi se spustila da legne i legla natrag u krevet, pruzila mu svoju ruku...
sad spavamo 3 noci u komadu
i nadam se da ce tako ostati
SVI prezadovoljni
al ja sam mužu zabranila da ju nosi...nek malo i plače ako treba
baš ko josipa, i vidim da je njima upalilo, jer fakat ne vidim smisla u tome da smo svi stalno budni, a gladna nije, žedna nije, vruće joj nije ni hladno, baš je navika da ju dižem čim zakmeči jer čim ja susnem po plahti ona prestane kmečati jer zna da ću ju uzeti
josipa, jel fakat tri noći trajalo il se to samo tak veli? svi spominju tri noći pa ne znam jel to mit ili istina
sad imam dvije noći bez starije da mi nju ne probudi, a ako bude trebalo ostavit ću je i treću noć
Ja sam krenula da ucim bebca samouspavljivanju ali dosta slabijim tempom jer ne mogu ni kratko da istrpim da place..
Uglavnom, uspela sam da nema asocijacije dojenje - uspavljivanje, skoro sam se uspava. Nema vise milion budjenja vec 3 najcesce, sto je meni uspeh, ali imam problem sto kad se probudi ja ga jedva posle uspavam. Kako je razbijena asocijacija dojenje - uspavljivanje, a i dojenje - nosanje, on nece ni jedno ni drugo vec pokusava sam da zaspi, a to mu jos ne ide, pa se zaplace bas, pa razbudi i nikako da ga ponovo uspavam.
to što je dijete sito i suho ne znači da su riješene sve brige ovoga svijeta.
možda se boji, treba kontakt...
zamisli da ti noću ružno sanjaš, da se osjećaš grozno, da plačeš i zoveš upomoć... a muž ti okrene leđa i nastavi spavati
s time da si ti svjesna, da ZNAŠ kako je to samo ružan san i ZNAŠ da će taj ružni osjećaj proći
oni ne znaju
ne možemo ih puštati da plaču samo zato što ne znaju verbalizirati svoje potrebe.
josipa možeš mi i na pm napisati kak je to kod vas išlo, ako nećeš tu
nemoj, molim te, misliti da ja mislim kako sam dobra mama što su me djeca tako maltretirala, a da netko drugi nije
ja naprosto ne mogu zamisliti da ne odgovaram na njihove potrebe u tako mladoj dobi
apricot
ja ne znam kak tvoja djeca spavaju, ali ovo nije jedna na 7 noći, nego svaka noć, znači ona ne odspava ni sat vremena u komadu, osim ako ju ja čuvam, već sigurno 7 mjeseci
ti iskreno misliš da je to normalno i da svaku noć ali baš svaku noć ružno sanja?
ja ne stavljam svoje potrebe ispred njenih ali mene svaki dan boli glava, konstantno sam umorna, i nemam volje za život, ne funkcioniram više normalno
a ni ona ne funkcionira normalno jer je stalno umorna, jer po meni, odmor nije spavanje na rukama i buđenje svakih sat vremena
ako te itko tazumije, ja te razumijem
moja djeca su se budila od 20 do 60 puta tijekom noći (buđenje svake 3-4 minute)
i znam da nije dobro
i pisala sam i na ovoj temi kako sam se i rušila i svašta je bilo
ali ja ne znam drugačije
starija je bila grozna popitanju spavanja
mislila sam da uopće nikada ne spava (ona je imala 20 do 40 buđenja tijekom noći)
pa i nisam htjela drugo dijete jer sam već i tada završavala na hitnoj i svašta nešto
ali su mi svi rekli da će drugo sigurno biti drugačije
i bilo je
ali još puno, puno gore
i tek prije nekoliko mjeseci, sa navršene 3 i pol godine... naše muke su prestale i on sada spava po cijelu noć
ok, desi se da se tu i tamo probudi, da ga moram nositi, ali to je stvarno iznimka
ne znam kako da ti pomognem, nisam znala pomoći ni sebi
sigurna sam da moje nije valjalo, ali (po mome mišljenju) ne valja ni puštati dijete da plače
mi jesmo važni, ali oni su važniji
s tim da moja beba spava sw menom u krevetu, znači nije sama ja sam stalno kraj nje, i nije dovoljno da ju malo podrtagam da joj pjevam, nago ju baš moram dizati svaskih sat vremena...meni to nije normalno
evo ja sam počela danas sa dnevnim spavanjem, trajalo je 40 minuta, protestirala je plakanjem i srdžbom, ali ja se nisam dala, ležala sam kraj nje i pjevušila joj, ali je nisam dizala i nisam vadila cicu, i uspjele smo, na kraju je zaspala bez suza, uz lagano tapšanje po guzi i moje mrmljanje
iskreno se nadam da će svaki put biti sve kraće i da ću uspjeti
nisam i neću ju ostavljat samu da zaspi, ali nositi ju isto više neću, ni dizati svako njeno buđenje
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom