Ja s A. nisam spavala cca 2,5-3 godine (i onaj tko kaže da bolje spavaju kad prestanu dojiti, nije u pravu - onda je još gore jer nemaš više cicu za brzo uspavljivanje). Buđenja, sanjanje, noćni strahovi, urlanje po 45 minuta a nema pomoći osim da čekaš da se probudi iz tog stanja... Brr... Naježim se kad se sjetim.

I onda kad je on počeo spavati cijelu noć, eventulano uz 1 buđenje, ja sam se nastavila buditi 2-3x noću. Tako i dan-danas (ali sad je već mala počela s buđenjem svakih sat-dva, iako ne doji neposredno prije spavanja i sama zaspe bez ikakvog problema).