Citiraj krumpiric prvotno napisa Vidi poruku
sit gladnom ne vjeruje
ima tu hrpa elemenata, a jedan je i genetika.
Drugi je karakter.
Treći je emotivnost, proživljavanje.
ČEtvrti je..

Moja djeca imaju mamu koja nikad nije dobro spavala. U ono doba kad je Ferber bio direktor svemira, moja mama je spavala pored mene i ja sam spavala samo s cicom u ustima. U ono vrijeme kad je to bilo " nenormalno i neprirodno" (a ima i danas ljudi koji misle da je bliskost majke i djeteta nenormalna u bilo koje doba dana i noći), ona me nije mogla smiriti bez svoje blizine i ja jednostavno nisam spavala. Danas sa skoro 30, ja spavam 6h kad me svi puste na miru, ni minuta duže. Kad spavam 8h, idem vadit TSH.
Kad zaspem popodne, idem po novu dozu Ferohela. Oni nemaju na koga biti spavalice. I to je prvo.

Kad odem na put i moram spavati sama, meni je to strašno teško, budim se petsto puta po noći i vrtim po krevetu. VOlim da me netko zagrli dok spavam. To hrpa ljudi ne podnosi, mi svi četvero to obožavamo.
I imamo savršeno pravo na to.

Moja djeca jednostavno loše spavaju bez obzira na sve. Kad stariji (mlađa još nije) ode kod bake, on će se probuditi piškit, pa malo probudit gledat oko sebe, pa razmišljat, neće nikog budit ni zezat, osim ako ga nešto jako muči i sanja ružno, al će se probudit. Genetika.

Mi našoj djeci falimo, u 6:45 ih potrpamo u auto, poljubimo u 7:30 pred sobom u vrtiću, u 16: 15 ih ponovno poljubimo, ako, a u 17:00 najranije se iskrcamo iz auta. DOk pojedemo i okupamo se svi redom, mi se dnevno družimo taman toliko da se želimo maziti po noći.

I uz sve to, ja bi voljela spavati više. NAravno. SPavati svojih divnih 6 sati u miru. Ja ću se milijun puta požalit onima koji me kuže da bi nekad svih troje (mislim na djecu i mma) bacila kroz prozor i poslala u krasni. I požalit ću se da sam krepana i dosta mi je spavanja u majicama s izrezom i bolnog buđenja zbog ugriza.
Svejedno, ja se toga nebi nikad odrekla.
Ne vjerujem da bi se ijedan roditelj odrekao hrpe stvari koje su užasno naporne. Jer mu donose više sreće nego umora, tuge, živaca, čegagod.

Kad netko pametuje, pametovat može samo iz svoje perspektive. A ona je uvjetovana njegovim odgojem, emotivnošću, potrebama, živcima i onim što želi sebi i svojoj djeci.
Kad se netko požali, ne znači da želi pobjeć iz svoje kože, samo da je malo umoran. Svaki je roditelj malo umoran, hoćemo mu ako se požali-oduzet djecu?
XX